02:13 25 Septembar 2018
Slušajte Sputnik
    Ruski višenamenski lovački avion MiG-35 na Međunarodnom avio-kosmičkom salonu MAKS 2017 u Žukovskom

    Pravac nebo: Rusija planira da napravi novi avion (foto)

    © Sputnik / Ramil Sitdikov
    Rusija
    Preuzmite kraći link
    0 582

    U Rusiji bi moglo da se pojavi nekoliko tipova aviona baziranih na nosačima aviona, najavio je na avio-salonu MAKS 2017 zamenik ministra odbrane Rusije Jurij Borisov. Konkretno, Ministarstvo odbrane planira da obnovi projekat palubnog aviona vertikalnog poletanja i sletanja projektnog biroa „Jakovljev“.

    Avion bi mogao da se pridruži avio-grupi novih nosača aviona koji će početi sa radom 2030. godine. Takođe, Ministarstvo odbrane ne isključuje stvaranje brodske verzije laganog lovca 4 ++ generacije MiG-35. RT je objasnio šta može da bude budućnost ruske palubne avijacije.

    Zamenik ministra odbrane Rusije rekao je novinarima da Ministarstvo razmatra stvaranje perspektivnog aviona za nosače aviona. Radi se o mašinama skraćenog i vertikalnog poletanja i sletanja. Prema njegovim rečima, Ministarstvo odbrane razmatra da se obrati za pomoć projektnom birou „Jakovljev“.

    „Ovo je razvoj ’jakovske‘ linije koja je bila prekinuta. Postoje ovakvi planovi, mi ih razmatramo, a možda će se i realizovati za perspektivne avione za nosače aviona“, rekao je Borisov na Međunarodnom avio-salonu (MAKS 2017).

    Borisov je rekao je da će novi avion biti potreban nosačima aviona koji su planirani da uđu u državni program naoružanja 2018-2025. On je naglasio da je razvoj aviona vertikalnog poletanja pitanje daleke perspektive.

    Dvanaest svetskih rekorda

    U Rusiji monopol na proizvodnju aviona vertikalnog poletanja i sletanja ima projektni biro „Jakovljev“. Godine 1966. prvi javni let izveo je palubni avion Jak-36. Ovaj model postao je prototip za naprednije modele ovog tipa.

    Od 1977. godine sovjetska mornarica koristila je Jak-38 — prvi sovjetski serijski avion vertikalnog poletanja i sletanja. Ovaj jurišni avion sklapao se u Saratovskoj fabrici aviona. Avion je bio zasnovan na krstaricama projekta 1143 „Kijev“, „Minsk“, „Novorosijsk“ i „Baku“.

    Avion Jak-38 u muzeju Balaklava
    © Sputnik / Mihail Mokrušin
    Avion Jak-38 u muzeju "Balaklava"

    Godine 1985. počela su ispitivanja prototipa Jak-41M, koji je trebalo da bude supersoničan, manevarski i multifunkcionalni avion. Biro „Jakovljev“ odbio je modernizaciju aviona Jak-38 i na kraju napravio potpuno novu letelicu, poznatiju kao Jak-141.

    U septembru-oktobru 1991. godine, Jak-141 izveo je probne letove u Severnoj floti. Biro „Jakovljev“ predstavio je jedinstvenu mašinu koja je po karakteristikama prevazilazila inostrane analoge. U septembru 1992. godine Jak-141 je uspešno demonstriran na izložbi u britanskom Farnborou.

    Lovac-presretač Jak-141
    © Sputnik / Sergeй Subbotin
    Lovac-presretač Jak-141

    Jak-141 pod upravom probnog pilota Andreja Sinjicina postavio je 12 svetskih rekorda. Avion je dobio sve prednosti aviona četvrte generacije. Jak-141 mogao je da pokriva grupe nosača aviona i izvodi napade na površinske i kopnene ciljeve.

    Uprkos očiglednoj perspektivi, projekat biroa „Jakovljev“ zamrznut je zbog nerešenih imovinskih pitanja sa Ukrajinom i politikom smanjenja mornaričke flote. Kao rezultat toga, Rusija ima samo jedan nosač aviona „Admiral Kuznjecov“ koji je još uvek mesto baziranja Su-33 i MiG-29K/KUB.

    Devedesetih godina nije bilo praktične potrebe za razvojem aviona Jak-141, ali 25 godina kasnije ona se ponovo pojavila. Krajem juna 2017. godine Ministarstvo odbrane najavilo je ambiciozne planove za izgradnju dva univerzalna desantna broda tipa „Priboj“ do 2025. godine i jednog nosača aviona projekta 23000 „Štorm“ 2030. godine.

    Strašan i zahtevan

    Avion vertikalnog poletanja i sletanja je revolucionarni razvoj avio-inženjera. Letelica zauzima malo mesta na palubi, a njena udarna snaga i borbena efikasnost ne mogu da se uporede sa mogućnostima helikoptera.

    Međutim, kao i bilo koja druga vojna tehnika, avion vertikalnog poletanja i sletanja, pored prednosti, ima i svoje nedostatke.

    Poletanje zahteva od aviona ogromnu rezervu potiska motora koji u trenutku odvajanja od tla rade maksimalnom brzinom. Kao rezultat toga, avion „jede“ nezamislivu količinu goriva i ponekad nije bezbedan za upotrebu u južnim geografskim širinama i po toplom vremenu.

    Povećana potrošnja goriva smanjuje radijus borbenih dejstava i kapacitet aviona. Osim toga, avioni ovog tipa su komplikovani za upravljanje i skupi za eksploataciju. Od pilota i tehničke posade aviona vertikalnog poletanja zahteva se najviši nivo kvalifikacija.

    Pionir u razvoju aviona vertikalnog poletanja bila je britanska kompanija „Hoker Sidli“ koja od 1967. godine proizvodi porodicu lovaca-bombardera „Harijer“. Uprkos očiglednoj nespretnosti, letelica je pokazala dobre kvalitete u realnoj vazdušnoj borbi.

    Avion Hoker Sidli
    CC0 / U.S. Air Force / Hawker Siddeley XV-6A Kestrel
    Avion Hoker Sidli

    Godine 1982. u foklandskom konfliktu „Harijer“ se dobro pokazao boreći se sa argentinskim lovcima koji su bili prinuđeni da uzleću sa kontinentalnih baza. Pritom su britanski avioni mogli da se podižu u vazduh sa gotovo bilo kog dela zemlje i opravdavali su svoju primenu na nosačima aviona.

    Za nove nosače aviona

    Svetsko operativno iskustvo aviona vertikalnog poletanja nam omogućava da zaključimo da su oni neophodna karika palubne avijacije. Međutim, avioni skraćenog ili konvencionalnog poletanja i dalje imaju glavnu ulogu u obliku manje zahtevnosti i superiornosti u borbi. Do danas konstruktori nisu pronašli delotvornu zamenu za uređaj za zaustavljanje aviona i katapult.

    Na primer, američka mornarica već nekoliko godina pokušava da odredi borbenu svrhu lovca pete generacije brodskog baziranja F-35B. Zanimljivo je da je avion korporacije „Lokid Martin“ konstruisan na osnovu kupljenih od „Jakovljeva“ „ograničenih projektnih podataka“ i više liči na Jak-38 nego Jak-141.

    S obzirom na planove Ministarstva odbrane Rusije za povećanje flote nosača aviona, Rusiji će biti potrebni i avioni sa skraćenim i konvencionalnim poletanjem, kao i avioni vertikalnog poletanja. Trenutne izjave predstavnika Ministarstva ukazuju da bi novi nosači aviona mogli da postanu osnova za avione „Jakovljeva“ i brodske verzije 4 ++ generacije lovca MiG-35.

    Međutim, praktično se ništa ne zna o situaciji sa razvojem palubne varijante lovca pete generacije T-50. Na predstavljenoj 2015. godine maketi nosača aviona projekta 23000 „Štorm“ jasno se vide male kopije T-50, Su-33 i MiG-29K.

    Tehnološki proboj

    Osnivač portala „Militari Raša“ Dmitrij Kornjev je u razgovoru za RT pretpostavio da će se na „Štormu“ bazirati mešovita avio-grupa, ali sumnja u postojanje potrebe da se tamo rasporedi perspektivna verzija Jak-141. Ekspert vidi upotrebu buduće aviona u svojstvu udarne snage na univerzalnim desantnim brodovima.

    „Štorm“ će biti dovoljno velik i zato će imati smisla da se tamo postavi kompletna avio-grupa. Podsećam da je Jak-38 razvijan prema krstarici i mislim da bi bilo logično da se avion biroa „Jakovljev“ stavi na nove brodove tipa „Mistral“ i, verovatno, na „Admiralu Kuznjecovu“, smatra Kornjev.

    Kornjev je istakao da avion vertikalnog poletanja ne može da se bazira na desantnim brodovima ruske mornarice sovjetske proizvodnje, jer na njima ne postoji infrastruktura neophodna za njih. Perspektivni avion „Jakovljeva“ će biti prilagođen samo za nove plutajuće platforme, iako može da sleti na sve brodove sa heliodromom.

    „U principu, vest o mogućem oživljavanju projekta Jak-141 je pozitivna. To će svakako biti tehnološki prodor i poboljšaće kvalitet naše konstruktorske i letne škole. Ali, prerano je izvoditi bilo kakve zaključke, jer informacija o vojnoj upotrebi aviona vertikalnog uzletanja zahteva konkretizaciju“, naglasio je Kornjev.

    Slično:

    Ko su gospodari ruskog neba (foto, video)
    Tagovi:
    Jak-141, Jak-38, MiG-35, avion, Rusija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga