15:25 21 April 2019
Slušajte Sputnik
    Ruski Tupolj-M na Crvenom trgu

    Ruski projektil koji je zauvek promenio svet (foto)

    © AFP 2019 / ALEXANDER NEMENOV
    Rusija
    Preuzmite kraći link
    Olivera Ikodinović
    0 710

    Pre tačno 60 godina sa kosmodroma „Bajkonur“ uspešno je lansirana prva interkontinentalna balistička raketa R-7, čuvena „Semjorka“, koja je otvorila eru novog raketnog oružja koje može brzo i efikasno da pogodi svaku tačku planete.

    Potreba stvaranja interkontinentalne balističke rakete bila je povezana sa zaostajanjem Sovjetskog Saveza u nuklearnoj trci. Posle pobede u Drugom svetskom ratu, glavna pretnja po bezbednost SSSR-a bio je američki raketno-nuklearni program.

    Varijacije rakete R-7
    Varijacije rakete R-7

    U prvoj polovini četrdesetih godina prošlog veka, SAD su imale ne samo atomske bombe, već i strateške bombardere koji su mogli da ih „isporuče“ — imali su B-29 „Superfortres“, koji je izbacio bombe na Hirošimu i Nagasaki, a 1952. pojavio se i B-52 „Stratofortres“, koji je mogao da doleti do svake tačke SSSR-a.

    S druge strane, Sovjeti su u to vreme uveliko imali atomsko oružje, ali nisu mogli da ga „isporuče“ Amerikancima, jer su svi njihovi bombarderi i projektili imali suviše mali domet.

    Međutim, već sredinom pedesetih, Sovjeti su stvorili strateški bombarder Tu-16, a paralelno sa tim radili su i na stvaranju interkontinentalne balističke rakete.

    Iza sovjetskog projekta stao je Sergej Koroljev, verovatno najveći konstruktor raketa kog je SSSR ikad imao. Do 1938. godine pod njegovim rukovodstvom napravljene su prve sovjetske balističke rakete na tečno gorivo i krstareće rakete, razrađeni su projekti strateških raketa, avionskih raketa i protivvazdušnih raketa na čvrsto gorivo.

    Veruje se da su mu upravo njegova dotadašnja dostignuća pomogla da preživi Staljinovu čistku iz 1938. i da nakon šest godina provedenih u gulagu i moskovskim zatvorima ponovo dobije posao na konstruisanju vojnih projektila i letelica.

    Po Staljinovoj naredbi, oslobođen je dve godine pre roka, a 1946. imenovan je za glavnog konstruktora Posebnog konstruktorskog biroa 1 u podmoskovskom gradu Kalinjingradu. Glavni zadatak Biroa je bio da napravi pandan nemačkoj raketi „Fau 2“. Konstruktori su, međutim, brzo odustali od kopiranja nemačke rakete i počeli da konstruišu svoje, po mnogo čemu jedinstvene.

    Čuveni konstruktor je istovremeno radio na nekoliko generacija raketa. Raketa R-1 prvi put je testirana 1948. godine, rad na raketi R-5 je završen sredinom pedesetih, a otprilike u isto vreme je objavljeno i da su Koroljev i njegov biro OKB 1 dobili zadatak da konstruišu prvu sovjetsku interkontinentalnu balističku raketu sa nuklearnom bojevom glavom. Zahtevano je da domet te rakete bude čak deset hiljada kilometara, što se smatralo neverovatnim zadatkom.

    Poređenja radi, balistička raketa R-5, koja je uvedena u upotrebu 1956. imala je domet 1.200 kilometara.

    Ipak, zadatak je izvršen — napravljena je prva prava interkontinentalna balistička raketa koja je ušla u operativnu upotrebu.

    Maketa rakete R-7 popularna Semjorka.
    Maketa rakete R-7 popularna "Semjorka".

    Prvo lansiranje nove rakete je izvedeno 15. maja 1957. sa „Bajkonura“ i završilo se njenom eksplozijom.

    Prvo uspešno lansiranje rakete R-7 obavljeno je 21. avgusta 1957. sa kosmodroma u Bajkonuru, a gađan je cilj na Kamčatki. Raketa je preletela skoro 6.000 kilometara.

    Šest dana kasnije, SSSR je zvanično objavio da ima interkontinentalnu balističku raketu — godinu dana pre nego što su to objavile SAD. Time je SSSR poveo u trci u naoružanju.

    Analitičari kažu da je uspešno lansiranje R-7 pokazalo Amerikancima da Sovjetski Savez može da odgovori na nuklearni napad i ocenjuju da je to bio prvi korak ka stanju strateške stabilnosti.

    Serijska proizvodnja R-7 počela je 1958. godine, a ta raketa je otvorila perspektivu za osvajanje kosmosa. Postala je osnova za sve rakete-nosače koje danas postoje.

    Za 60 godina stvoreno je pet generacija sovjetskih i ruskih interkontinentalnih balističkih raketa.

    Trenutno Rusija razvija novu raketu RS-28 „Sarmat“, koja će biti najveći nuklearni projektil na svetu, sposoban da sravni sa zemljom teritoriju površine Francuske ili Engleske.

    Nova balistička raketa bi trebalo da zameni legendarnog „Vojvodu“ RS-20V, koji već četvrt veka čini osnovu nadzemne grupe strateških nuklearnih snaga.

    Tagovi:
    semjorka, raketni sistem, rakete, Rusija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga