21:44 20 Novembar 2019
Slušajte Sputnik
    Vojna akademija

    Centar za veštačku inteligenciju brani Rusiju

    © Sputnik / Valeriй Melьnikov
    Rusija
    Preuzmite kraći link
    Piše
    1530
    Pratite nas

    U jeku napetosti između SAD i Rusije mnogi eksperti pažljivo proučavaju to pitanje i opipavaju „mišiće“ dve najveće vojne sile sveta, kao i stanje vojnog arsenala i tehničke opreme. Podaci govore o tome da SAD imaju skoro deset puta veći vojni budžet, brojniju vojsku i daleko veći broj baza u svetu. Ali Rusija, uprkos tome, ima čime da izađe „na crtu“.

    Očigledan nesklad, prema rečima predsednika i vrhovnog komandanta Oružanih snaga Rusije Vladimira Putina, može se nadoknadi samo ako Rusija bude koristila „mozak“, a vojni eksperti kažu da bi upravo veštačka inteligencija mogla da ima ključnu ulogu u razvoju ruske vojske.

    Ruski vojnici
    © Sputnik / Alekseй Kudenko

    Tobi Volš, australijski profesor u oblasti veštačke inteligencije, tvrdi da danas „jedan programer može da kontroliše cele armije“.

    Koliko je razvoj veštačke inteligencije važan za rusku armiju, govori i činjenica da ruske Oružane snage imaju svoj Nacionalni centar za upravljanje odbranom, za koga se veruje da je neka vrsta ruskog Centra veštačke inteligencije, a takođe i razvijaju „pametno“ oružje i tehniku: rakete, bespilotne letelice, borbene avione, tenkove itd.

    Oružane snage Rusije su za poslednjih pet godina 11 puta povećale broj robota u svom arsenalu, ali to ne znači da oni imaju veštačku inteligenciju. Eksperti objašnjavaju da je veštačka inteligencija svojstvo mašina i kompjuterskih programa da samostalno rešava zadatke, donosi zaključke i odluke.

    „Ne postoji jedinstvena definicija pojma veštačke inteligencije. To mogu da budu sistemi za podršku odlučivanju, sistemi automatskog upravljanja oružjem itd. Postoji i tumačenje da bi veštačka inteligencija trebalo da bude približno jednaka inteligenciji ljudskog uma.  Sistem koji može da zameni čoveka praktično ne postoji. Recimo, u ruskom Nacionalnom centru za upravljanje odbranom postoji veoma savremen sistem veštačke inteligencije, ali on ne može da zameni čoveka, već prosto predlaže varijante dejstva, pomaže u proceni situacije, daje preporuke. Ali to je, svejedno, samo priručnik. Čovek je svakako superioran u odnosu na sistem veštačke inteligencije. Ruski vojskovođa Aleksandar Suvorov je govorio: ’Čini u ratu ono što protivnik smatra nemogućim‘, a veštačka inteligencija, na sadašnjem nivou, to ne može. To je, uzgred rečeno, i zbog toga što mi ni danas ne razumemo u potpunosti kako funkcioniše ljudski mozak, kakvi su njegovi algoritmi“, kaže za Sputnjik pukovnik Viktor Murahovski, glavni urednik časopisa „Arsenal otadžbine“.

    Novi ruski komandni centar, o kome je govorio Muharovski, predstavljen je još pre tri godine. U Centar se sliva ogromna količina informacija, koje analiziraju kompjuterski algoritmi.

    Kako je svojevremeno objasnio ruski ministar odbrane Sergej Šojgu, potencijal superkompjutera tog Nacionalnog centra je ogroman i ima ogromne mogućnosti.

    Kao primer mogućnosti superkompjutera, Šojgu je naveo sposobnost „mašine“ da analizira situaciju i izvlači zaključke, na osnovu unetih podataka o prošlim konfliktima, kao što je, na primer, operacija NATO-a u Jugoslaviji.

    „Operacija u Jugoslaviji. To je velika NATO-ova operacija. Kada je koncentrisana flota, kada su i gde su bile instalirane rakete, na kakvom rastojanju — sve se to analizira. I ako sutra iz nekog sektora stigne informacija, mašina će nam reći: ’Prijatelji moji, sa verovatnoćom od 90 odsto, situacija je veoma slična onoj koja se dogodila u Srbiji‘. To, u stvari, znači da postoji pretnja, da se situacija kakva je bila u Srbiji može ponoviti i da treba preduzeti mere“, objasnio je Šojgu.

    S druge strane, Muharovski kaže da će sledeće godine ruske Oružane snage dobiti pametan automatizovani sistem RB-109A „Bilina“, koji može sam da pronalazi ciljeve i daje naredbe za suzbijanje.

    „Od 2018. godine, vojska za elektronsko ratovanje Oružanih snaga Rusije dobiće sistem ’Bilina‘, koji je u stanju da sam analizira borbenu situaciju i bira metode suzbijanja neprijateljskih signala — to i jeste veštačka inteligencija, jer ima sistem za podršku u donošenju odluka, baziran na ogromnom ljudskom iskustvu. Ali, ’Bilina‘ ne može sama da donosi odluke i niko to ne bi dozvolio. Svejedno, odluke donosi čovek, a taj sistem će samo da predlaže varijante“, objasnio je vojni ekspert.

    Kako ističe Muharovski, danas se mnogo toga naziva veštačkom inteligencijom, a zapravo to nije.

    „U tenku ’Armata‘ postoje automatizovani sistemi — na primer, automat za praćenje ciljeva, ali to nije veštačka inteligencija. Zapadni mediji su pisali o tome da Rusija pravi krstareće rakete, koje mogu da analiziraju informaciju sa radara i donose odluke o visini, brzini i pravcu svog leta. Možda je moderno da se to naziva veštačkom inteligencijom, ali ako jeste kako oni tvrde, onda smo mi imali rakete sa veštačkom inteligencijom još u sovjetsko vreme, i to na protivbrodskim raketnim sistemima ’Granit‘, koji su na osnovu procene radarskih podataka, tipova brodova i drugih informacije ’uključivali‘ ranije instalirane algoritme i određivala pravac i visinu leta“, kaže Muharovski.

    Posle „Granita“, ruska Ratna mornarica je dobila i najmodernije pametne rakete tipa „Oniks“, koje uništavaju neprijatelja sopstvenim „umom i snalažljivošću“.

    Osim toga, ruski proizvođači oružja i vojne tehnike obećavaju i bespilotne letelice, koje će biti opremljeni veštačkom inteligencijom.

    Već sada postoji softver koji omogućava da se istovremeno rukovodi grupom od šest dronova. U perspektivi će „roj bespilotnih letelica“, po rečima konstruktora, napadati neprijateljske avione, helikoptere i krstareće rakete.

    „Uralvagonzavod“, proizvođač najnaprednijeg ruskog tenka „Armata T-14“, svojevremeno je najavljivao da ima u planu proizvodnju armije borbenih robota. Prema njihovim navodima, to će biti veliki korak ka mašinama kojima će upravljati veštačka inteligencija.

    Potpredsednik ruske Vlade zadužen za odbrambenu industriju Dmitrij Rogozin ranije je izjavljivao da će ruskoj vojsci sve manje biti potrebni tenkisti, a sve više igrači kompjuterskih video-igara.

    S druge strane, Rusija je novi borbeni avion Su-35 već opremila blokom sa veštačkom inteligencijom, pa ovaj lovac može istovremeno da obuhvati i proanalizira šest ciljeva u istom trenutku.

    Ruski mediji su letos pisali i o novom ruskom lovcu-presretaču, koji će moći da leti u svemir i da se kreće bez pilota. Projekat pod nazivom PAK DP (perspektivni avijacioni kompleks presretača dugog dometa) u medijima je dobio naziv MiG-41, a očekuje se da u praksi zameni presretač MiG-31.

    Avion će imati, kako se navodi, novo oružje, nove brzine i novi operativni domet, a biće iskorišćene sasvim nove tehnologije za let u arktičkoj zoni.

    Avion je i dalje u fazi razvoja, ali bi mogao da uđe u proizvodnju sredinom 2020-ih, a nakon toga će biti razvijen i bespilotni projekat.

    Avion će moći da leti brzinom četiri puta većom od brzine zvuka, a ako dostigne tu brzinu, kako navode eksperti, verovatno će biti opremljen i kontrolnim sistemima veštačke inteligencije, kako bi piloti mogli da se nose sa ekstremnim uslovima letenja.

    S druge strane, istraživači priznaju da bi slanje robota u rat moglo da donese pozitivne rezultate, jer bi to smanjilo ljudske žrtve, mada mnogi upozoravaju i na opasne posledice koje nose savremene tehnologije.

    U oružanim snagama i snagama za specijalne namene, funkcije savremenih robota se u osnovi svode na postizanje tri cilja: izviđanje, deminiranje i borbenu upotrebu. Vremenom će se, kako tvrde konstruktori, povećati broj zadataka dodeljenih robotici.

    Inače, još krajem prošle godine su visoki američki vojni zvaničnici saopštili da je oružani sukob sa Kinom ili Rusijom „praktično garantovan".

    Prema njihovom mišljenju, on će biti brz, smrtonosan i najmasovniji za poslednjih 60 godina.

    Razvijajući temu međunarodnog oružanog sukoba, general-major Vilijam Hiks naveo je da će veštačka inteligencija i automatizovani sistemi upravljanja raznim vrstama naoružanja ubrzati tok budućih vojnih sukoba.

    General je dodao da su tehnološka dostignuća Rusije i Kine primorale Belu kuću da se pripremi za „vojna dejstva takvih razmera, sa kojima se kopnena vojska SAD nije suočila još od vremena Korejskog rata“.

    Ruski predsednik je, s druge strane, izjavio da se Rusija neće oslanjati na „vojne mišiće“ i da neće biti uvučena u ekonomski iscrpljujuću i nerazumnu trku u naoružavanju, ali je isto tako jesenas rekao i da će onaj „ko ovlada veštačkom inteligencijom biti gospodar sveta“.

    Tagovi:
    veštačka inteligencija, Rusija, vojska, Rusija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga