04:27 19 Avgust 2019
Slušajte Sputnik
    Ruka robota

    Kada će nas lečiti ruski lekari-roboti

    © Foto : Pixabay
    Rusija
    Preuzmite kraći link
    Jovana Vukotić
    0 53

    Stvaranje novih lekova traži vreme i novac, ali troškovi mogu biti drastično smanjeni uz upotrebu veštačke inteligencije. Uz korišćenje ove tehnologije već danas se može pratiti stanje pacijenta preko interneta. Pitanje je dana kada će nas lečiti roboti.

    Mnogi znaju da je veštačka inteligencija odnela pobedu nad čovekom u igranju šaha i komplikovane misaone kineske igre go. Čak i u kreativnim sferama, veštačka inteligencija je ljudskom umu „za petama“ jer računar može da piše stihove, pa i da komponuje muziku nalik velikim genijima.

    Predviđa se da će već sledeće godine tri miliona ljudi ostati bez posla „zahvaljujući“ robotima kojima upravlja veštačka inteligencija. Svetske finansijske kuće predviđaju da će se za tri godine najviše investirati upravo u polje primene veštačke inteligencije. Što se medicine tiče, kineski program „AjFlajtek smart doktor asistent“ uspeo je da položi ispit i da dobije zvanje lekara, osvojivši 456 poena, iako je za polaganje ispita bilo dovoljno 360. Međutim, da li će mašina zaista moći i da nas leči, za Sputnjik govori ruski programer Roman Duškin:

    „Ako govorimo o detaljnoj dijagnostici, odabiru terapije, obradi složenih podataka, zasad veštačka inteligencija još ne može u potpunosti da zameni lekara, ali može da mu bude ’desna ruka‘. Lekari nemaju vremena da se maksimalno posvete pacijentu, ni kod nas ni u svetu, pregled u proseku traje do 20 minuta, što nije uvek dovoljno za sve ključne detalje. Ako želimo konkretan pomak, onda je glavni trend upravo personifikacija lečenja. U tom smislu, trebalo bi obrađivati komplikovane podatke poput informacije o genomu ili specifičnostima metabolizma svakog pacijenta ponaosob. Poenta je da svaki lek deluje drugačije na svakog od nas. Veštačka inteligencija upravo tu može da pomogne lekaru da izabere optimalnu terapiju, imajući sve informacije o pacijentu“.

    U Rusiji lokomotivu razvoja veštačke inteligencije predstavljaju različiti državni programi. U okviru „Neuro net“(Neuro veb, Brejnet) programa za razvoj interneta budućnosti, pušten je u rad informaciono-analitički sistem „Kobrejn analitika“ za postavljanje dijagnoze i utvrđivanje personalizovane terapije za pacijente sa različitim oboljenjima nervnog sistema.

    Ova tema nije izabrana slučajno, govori Ilija Popov, član resornih radnih grupa u okviru Ministarstva finansija Rusije, jer je prema statističkim podacima u Rusiji zabeleženo 2,3 miliona pacijenata sa bolestima nervnog sistema. Drugim rečima, neurološke bolesti su ispred kardiovaskularnih i onkoloških. Prema ocenama Naučno-istraživačkog instituta organizacije i informatizacije zdravlja, ovaj novi program bi uskoro moglo da počne da koristi čak 21.600 neurologa i skoro 6.700 onkologa.

    Može se odvojeno govoriti o mogućnostima upotrebe veštačke inteligencije u onkologiji, jer se posebno u ovoj oblasti beleži veliki pomak, ozbiljan progres u vezi sa primenom novih tehnologija, za Sputnjik kaže rektor Ruskog nacionalnog istraživačkog medicinskog univerziteta Sergej Lukjanov:

    „Uz upotrebu novih dostignuća ne samo da se uspešnije mogu uništavati ćelije raka, već se u proces borbe aktivno može uključiti i imunološki sistem samog pacijenta“.

    Osim pomenute platforme, ističe se još nekoliko ruskih startap projekata, poput „Juterum dženetiks“ koji je stvoren u ime borbe protiv procesa starenja. U okviru ovog projekta vrše se istraživanja mogućeg dobijanja pluripotentnih matičnih ćelija iz običnih, naravno, sve uz pomoć veštačke inteligencije.

    Tu je i program „Open londživiti“, koji obećava da će napraviti istoimenu onlajn platformu uz čiju će se pomoć raditi na izdvajanju glavnih biomarkera starenja i istraživati svi mogući načine da se produži život — od primene različitih preparata do personalizovane dijete.

    Još jedan ruski projekat privlači pažnju — „Treće mišljenje“. On predstavlja sistem za dijagnostikovanje bolesti koji uključuje mogućnost prepoznavanja patologije uz pomoć medicinskih digitalnih „slika“, recimo na osnovu rendgenskog snimka pluća, kompjuterski obrađenih snimaka magnetne rezonance ili ultrazvuka.

    Sve ovo ne čudi, iako zvuči gotovo kao naučna fantastika, već je, štaviše, sasvim očekivano, imajući u vidu da veštačka inteligencija upravo može imati primenu u rehabilitacionoj medicini, govori Sergej Lukjanov.

    „Uspostavljanje funkcija organizma i pre svega ponovno aktiviranje moždanih funkcija koje su usled povreda, infekcije ili moždanog udara izgubljene, biće uskoro moguće uz primenu veštačke intelignecije u medicini. Ogromni uspesi se beleže i u oblasti imunologije, tako što se uz primenu modelovanja dovodi do snižavanja intenziteta upalnih procesa“, objašnjava ekspert.

    Osim na samim programima koji imaju za cilj dijagnostikovanje, lečenje, ponovno uspostavljanje izgubljenih funkcija organizma, radi se i na stvaranju sistema „Robomed“. Ovaj sistem će automatizovati i sređivati administrativne procese unutar klinika, što će omogućavati brzu adaptaciju na stalne promene. Sistem će čuvati sve podatke o pacijentu u jedinstvenoj bazi podataka, odnosno elektronskom kartonu, što će omogućavati da se brže konstatuje dinamika lečenja i opšte stanja pacijenta. Takođe, ovde je ideja da klinika ne dobije odmah novac za određene usluge, već u zavisnosti od dužine i efikasnosti lečenja, kao i konačnih rezultata na osnovu prepisane terapije. Ovde će program biti „treći učesnik“ i vrsta nezavisne ekspertize u odnosu pacijent—lekar.

    Sa druge strane, ono gde u svetu veštačka inteligencija zasad beleži značajne pomake i rezultate su, na primer, „pametna sočiva“ koje je napravio „Gugl“. Ova sočiva sa integrisanom mikro-šemom mogu da prate nivo šećera u krvi u suzi dijabetičara. Kompanija „Ekscijencija“ zajedno sa „Verili“ stvara bioelektrične lekove, odnosno minijaturne uređaje — implantate koji mogu da menjaju elektroimpulse koje predaju naša nervna vlakna.

    Pojam veštačke inteligencije odnosi se na računarske programe i sisteme sa sposobnostima realizovanja složenih zadataka, odnosno simulacijama funkcionisanja ljudskog razmišljanja. Potpomognut napretkom modernih tehnologija i nauke, progres na polju veštačke inteligencije najvidljiviji je u psihološkim i fiziološkim istraživanjima prirode ljudskog uma. U toj sferi, najvažnije oblasti istraživanja su obrada podataka, prepoznavanje modela različitih oblasti znanja, kao i primenjene oblasti poput medicine.

    Tagovi:
    roboti, lečenje, nauka
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga