12:08 26 Februar 2020
Slušajte Sputnik
    Rusija
    Preuzmite kraći link
    1722
    Pratite nas

    Sergej Truškin, astronom Specijalne astrofizičke opservatorije Ruske akademije nauka, objašnjava za Sputnjik zašto su se naučnici zainteresovali za zagonetne brze radio-impulse, takozvane radiosignale vanzemaljaca i objasnio kako je ruski teleskop RATAN-600 dobio jedinstvenu šansu da otkrije poreklo ovih impulsa.

    Prvi put su postojanje tajanstvenih impulsa slučajno primetili australijski astronomi, tokom posmatranja radiopulsara uz pomoć teleskopa Parks, još 2007. godine.

    „Zašto nismo uočavali ove impulse pre 50 godina, kada su se pojavili prvi radioteleskopi? Problem je bio u tome što naši prethodnici nisu imali tako kvalitetnu opremu, kao što mi imamo danas. Radioimpulsi su otkriveni uz pomoć teleskopa Parks, tek nakon što su na tom modelu obnovljeni detektori. Ranije, pre postavljanja usavršenih detektora na radioteleskopima, naučnici su mislili da se radi o nekakvih smetnjama koje potiču sa Zemlje, a ne impulsima iz svemira“, objašnjava Truškin.

    Poslednjih godina detektovano je još devet sličnih impulsa. Upoređivanje je pokazalo da oni mogu da budu veštačkog porekla i čak potencijalno signali iz nekih udaljenih civilizacija zbog neobjašnjive periodičnosti u strukturi.

    Neobična svojstva ovih radioimpulsa, koji ne daju naučnicima za pravo da ih porede sa eksplozijama zvezda —supernovama — ali ni sa crnim rupama ili pulsarima, primorala su naučnike da razmisle o nekim drugim mogućnostima, na primer da se radi o signalima vanzemaljaca. Neki astrofizičari pretpostavljaju da ove impulse šalju ultralake čestice tamne materije ili raspadi aksiona ili čak eksplozije mikroskopskih crnih rupa.

    Prošlog leta se posmatranjima ovih pojava pridružila Rusija, koja ima jedan od najstarijih i najpoznatijih teleskopa domaće proizvodnje RATAN-600. On se nalazi u Specijalnoj astrofizičkoj opservatoriji Ruske akademije nauka na severnom Kavkazu u stanici Zelenčuska.

    Astronomska opservatorija RATAN-600
    © Sputnik / Mariя Plotnikova
    Astronomska opservatorija RATAN-600

    Truškin se nada da jedinstvena svojstva ovog teleskopa mogu da objasne prirodu ovih signala i konačno dokažu da ih ne proizvode „obični“ pulsari, odnosno neutronske zvezde.

    Danas ima više teorija koje objašnjavaju poreklo ovih impulsa od čvrstih znanja kojima raspolaže nauka.

    „Mi smo zasad posmatrači i eksperimentatori, zainteresovani da otkrijemo neke nove pojave i dobijemo nove podatke koje bi naše kolege teoretičari mogli da koriste za naučne teorije“, objašnjava Truškin.

    Prema rečima našeg sagovornika, ova posmatranja su više „hobi“ astrofizičara koji rade u opservatoriji. Čekanje novih impulsa se vrši preko zapadnog sektora kruga teleskopa RATAN-600 uz pomoć četiri rezervna detektora, skupa filtera i druge radioopreme koja je bila kupljena još ranije, ali nije bila iskorišćena.

    „Vodili smo pregovore i sa fondom ruskog biznismena Jurija Milnera, koji inače podržava brojne naučne projekte, ali zasad još ništa konkretno nije rešeno. Sa druge strane, za naš rad nije potrebno mnogo novca. Trenutno, ono što nam je najpotrebnije su detektori koji bi značajno povećali šanse da se uoče neki novi impulsi“, objašnjava Truškin.

    Prema rečima ruskog naučnika, danas je glavni problem ruskog teleskopa RATAN-600 zapravo vreme. Dok se u Rusiji ovi impulsi mogu posmatrati samo putem pomenutog teleskopa, u Južnoafričkoj Republici se radi na izgradnji megateleskopa SKA.

    RATAN-600
    © Sputnik / Mariя Plotnikova
    RATAN-600

    „SKA i kanadski projekat CHIME, moći će da detektuju desetine impulsa svakodnevno. Dok ovi teleskopi ne budu do kraja izgrađeni i pušteni u rad, ruski naučnici imaju jedinstvenu mogućnost da izučavaju impulse zahvaljujući visokoj frekvenciji teleskopa kojim mi trenutno raspolažemo. Time zasad još uvek možemo da konkurišemo našim kolegama na svetskom nivou“, zaključuje Truškin.

    Tagovi:
    rusija, svemir, teleskop, Rusija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga