18:27 29 Mart 2020
Slušajte Sputnik
    Rusija
    Preuzmite kraći link
    Piše
    1790
    Pratite nas

    Rusija čvrsto drži drugo mesto u svetu po izvozu oružja. Amerikanci zauzimaju 33 odsto svetskog tržišta oružja i vojne tehnike, Rusija — 23 odsto, a na trećem mestu je Kina sa 6,2 odsto.

    SAD tvrde da su antiruske sankcije prinudile strane zemlje da prekinu kupovinu ruskog oružja i da je zbog toga Rusija ostala „kratka“ za nekoliko milijardi dolara. Konkretno, američki Stejt department tvrdi da je Zakon o suprotstavljanju sankcijama protivnicima Amerike, koji je letos usvojen, postigao „realan uspeh, jer su strane vlade odustale od planiranih ili najavljenih višemilijardskih kupovina od ruske odbrambene industrije“. 

    Vašington, doduše, nije precizirao koje su zemlje odustale od kupovine ruskog oružja, ali je faktički zvanično priznao da putem ucena i pritisaka pokušava da natera ruske partnere da prekinu saradnju sa Moskvom. 

    Faktički, Rusija čvrsto drži drugo mesto u svetu po izvozu oružja. Amerikanci zauzimaju 33 odsto svetskog tržišta oružja i vojne tehnike, Rusija — 23 odsto, a na trećem mestu je Kina sa 6,2 odsto.

    Zvanični podaci za prošlu godinu još nisu objavljeni, ali je ruski predsednik Vladimir Putin ranije rekao da će izvoz ruskog naoružanja 2017. iznositi oko 15,3 milijarde dolara, a da je ukupno naoružanja naručeno u vrednosti od 45 milijardi.

    Eksperti navode da rusko oružje kupuje oko 70 zemalja, a da je interesovanje naglo skočilo i tokom operacije u Siriji, gde je Rusija testirala više od 600 modela oružja i tehnike, uključujući i 162 modela najsavremenijeg i modernizovanog oružja.

    Poznato je da je Pentagon pokušavao da ubedi Tursku, kao članicu NATO-a, da odustane od kupovine ruskih sistema S-400, ali malo ko u Moskvi veruje da će Ankara podleći tim pritiscima.

    Međutim, ostaje pitanje da li su antiruske sankcije zaista obavile svoj deo posla i „rasterale“ kupce ruskog oružja, kako tvrde Amerikanci.

    „To može da bude istina, a može da bude i blef SAD. Treba sačekati. S jedne strane, kupci ruskog oružja nisu od onih koji se mogu zaplašiti. Kina, Iran, Indija — nisu takvi plašljivci kao što su to evropske zemlje. S druge strane, negativan efekat sankcija je vidljiv tek posle dužeg vremena, a ne odmah, tako da je teško prognozirati da li će sankcije uticati na prodaju ruskog oružja. Ne treba zaboraviti da Iran i Severna Koreja žive pod sankcijama, a da se njihovo oružje i dalje kupuje. S druge strane, Rusija ima jaču ekonomiju i veći inovacioni potencijal nego te zemlje. Smatram da je preuranjeno komentarisati. S jedne strane, dogovori o prodaji sistema S-400 su postignuti sa Saudijcima i Turcima, a sa druge strane, prošle godine nije zaključen nijedan ugovor sa našim ključnim partnerima — Indijom. Zbog toga moramo biti oprezni sa preteranim patriotskim zaključcima o tome kako sankcije uopšte neće uticati“, smatra ruski ekspert Ruslan Puhov.

    Ipak, vojni komentator Vladislav Šurigin smatra da Vašington ne može da „pomrsi račune“ Moskvi.

    „Rusija ima svoje stalne klijente, koji kupuju rusko oružje bez obzira na ponašanje SAD. Štaviše, mnogi kupuju rusko oružje upravo sa ciljem da se zaštite od SAD ili njihovih saveznika. Tako da se ne očekuju problemi za naš vojno-industrijski kompleks. Jedina grana koja je pogođena sankcijama je trgovina našim streljačkim oružjem: ’kalašnjikovi‘ i lovačko oružje, ali sada se i tu situacija popravlja. Podrazumeva se da će nove zemlje tj. novi potencijalni kupci procenjivati rizike, ali ne verujem da će, recimo, Turska, iako je članica NATO-a, odustati od ruskih kompleksa S-400, iz prostog razloga što slične sisteme Turcima niko neće ponuditi. Takođe, nisam siguran da će Saudijci žrtvovati perspektivnu saradnju u oblasti odbrambene industrije sa Rusijom, a za Kinu i Indiju to ne predstavlja nikakvu smetnju, jer njima sankcije ne znače ništa. Sankcije su za Rusiju bile opasne u prvoj fazi, kada smo mi izgubili pristup mnogim tehnologijama i trebalo nam je dve godine da obnovimo industriju. Međutim, ono što smo kupovali od Evropljana, sada kupujemo u Aziji i sve probleme smo rešili“, rekao je Šurigin.

    Podsetimo, Putin je nedavno govorio da izvoz ruske vojne produkcije koči nelojalna konkurencija, te da se finansijske operacije veštački komplikuju i opstruiše logistika. On je dodao da bi Rusija želela da prodaje svoje oružje većem broju klijenata, ali da će pritom sagledati pitanja bezbednosti.

    Putin je skrenuo pažnju na to da izvoz naoružanja predstavlja ogromnu odgovornost za svaku zemlju i da je jako važno da to razumeju svi učesnici globalnog tržišta oružjem. On je upozoravao da pojedini proizvođači zaobilaze međunarodne norme i principe, što rezultira time da oružje završava u rukama terorista.

     

    Tagovi:
    kupovina, oružje
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga