03:09 05 April 2020
Slušajte Sputnik
    Rusija
    Preuzmite kraći link
    102203
    Pratite nas

    Saradnici Ambasade Rusije u Londonu odgovorili su na članak šefa britanske diplomatije Borisa Džonsona o „nezakonitom“ ujedinjenju Krima s Rusijom, navodeći da im je veoma žao što se u članku ne spominje četvrta godišnjica državnog prevrata u Kijevu koji je izveden uz podršku Zapada.

    U tekstu pod naslovom „Aneksija Krima: četiri godine kasnije“, objavljenom na portalu britanske vlade, Džonson poziva da se ne ukidaju sankcije uvedene Moskvi „dok god su krimske teritorije pod kontrolom Kremlja, kao i dok god ne bude poštovan Minski sporazum“.

    „Veoma nam je žao što se u članku ne govori o četvrtoj godišnjici državnog prevrata u Kijevu koji je podržao Zapad u celini, a posebno Velika Britanija, i tokom kojeg je grubo narušen ne samo Ustav Ukrajine nego i dogovor predsednika Janukoviča s opozicijom, uz posredovanje Nemačke, Francuske i Poljske“, navedeno je u saopštenju.

    Povodom tvrdnje Džonsona, iznete u članku, o tome da je referendum na Krimu bio fiktivan, diplomate su odgovorile: „Dozvolite da vas podsetimo da je pravo naroda na samoopredeljenje utvrđeno Poveljom Ujedinjenih nacija, Međunarodnom paktu o civilnim i političkim pravima iz 1966. godine, kao i u Deklaraciji o principima međunarodnog prava 1970. godine“.

    Ambasada je u komentaru naglasila da je slobodno iskazivanje narodne volje osnovni kriterijum demokratskog procesa. „Što se tiče britanskog iskustva, ’bregzit‘, Foklandska ostrva, Gibraltar ili Škotska veoma su ilustrativni“, naglašeno je u saopštenju.

    Britanski ministar je, takođe, naveo da je ujedinjenje Krima s Rusijom „prva nasilna promena granica od 1945. godine“. „Mislimo da srpski narod ima drugo mišljenje o ovome. Godine 1999. 78 dana bombardovanja teritorije Jugoslavije praktično je uništilo nju kao državu, nasilno (bez ikakvog referenduma) odvojivši Kosovo od Srbije“, navele su diplomate.

    Džonson u svom tekstu optužuje Rusiju i da je narušila obaveze u vezi s poštovanjem ukrajinskih granica, utvrđenih Budimpeštanskim memorandumom 1994. godine.

    „Kao prvo, gubitak teritorijalne celovitosti Ukrajine je rezultat unutrašnjih procesa i demokratske odluke žitelja Krima… Kao drugo, u Budimpešti je Ukrajina obećala da će se boriti protiv agresivnog nacionalizma i šovinizma. To obećanje je, očigledno, bilo narušeno i, uzgred, nismo videli posebnu reakciju Velike Britanije, koja je jedan od garanata Budimpeštanskog memoranduma“, navedeno je u saopštenju Ambasade.

    U zaključku šef britanske diplomatije pominje „progon krimskih Tatara“. „Pošto Ministarstvu inostranih poslova Velike Britanije nisu bile dovoljne četiri godine da bi se upoznalo s nekim činjenicama u vezi s ovim pitanjem, prinuđeni smo da popunimo praznine. Tako, danas je na Krimu jezik krimskih Tatara, uz ruski i ukrajinski priznat kao zvanični“, navedeno je u saopštenju.

    Ambasada potom navodi statističke podatke koji svedoče o tome da su krimski Tatari uključeni u politički, ekonomski, kulturni i religiozni život poluostrva.

    Ruske diplomate su, takođe, podsetile Džonsona da su učesnici u Minskom sporazumu Kijev, Donjeck i Lugansk i da su upravo oni odgovorni za ispunjavanje odredbi tog dokumenta.

    „Verujemo da će britanske vlasti najzad promeniti odnos prema onome što se događa u Ukrajini. U protivnom, stalne optužbe na račun Rusije i dalje će podsticati Kijev da vodi politiku koja je provereno osuđena na propast“, naglasile su ruske diplomate.

    Tagovi:
    ruske diplomate, Bregzit, Ambasada Rusije u Londonu, Boris Džonson, Velika Britanija, Ukrajina, Krim
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga