13:05 15 Septembar 2019
Slušajte Sputnik
    Irina Šajk na kanskom crvenom tepihu

    Dole sramota — kako se menjala ruska žena

    © REUTERS / Stephane Mahe
    Rusija
    Preuzmite kraći link
    3713
    Pratite nas

    Predstavnice nežnijeg pola samouvereno osvajaju i muške profesije — one upravljaju putničkim avionima, voze taksi, ali i na njima su i dalje i kućni poslovi. U Rusiji 56 odsto žena ima visoko obrazovanje, a istim se može pohvaliti samo 44 odsto muškaraca. Među nezaposlenima, udeo žena iznosi 46,1 odsto.

    Praznik 8. mart pojavio se kao dan ženske solidarnosti u borbi za ravnopravnost i emancipaciju. U Rusiji se, međutim, malo ko toga seća, ali uloga žene u ruskom društvu se u poslednjem veku mnogo promenila.

    U 20. veku ruske žene su dobile tolika prava i slobode o kakvim ranije nisu mogle ni da sanjaju. Međutim, ne treba misliti da je to bio put od „neslobode“ ka slobodi, od kuće do karijere i uspeha u društvu. Emancipacija je na mnogo načina doprinela željama boljševika da unište patrijarhalni svet. Sovjetska vlada je u zakonskim aktima propisala da muškarci i žene dobijaju isto za isti posao i da se zabranjuje svaka diskriminacija na osnovu pola.

    Do 1905. godine u Ruskoj imperiji nije bilo nikakvog izbornog prava, a nakon Oktobarske revolucije pravo glasa su dobile žene na ravnopravnoj osnovi sa muškarcima. Finansijski nezavisne žene su slobodno raspolagale svojim novcem.

    U ranim godinama vladavine boljševici su takođe aktivno promovisali seksualnu emancipaciju. Konkretno, dekret „O građanskom braku, o deci i izmenama akata civilnog stanja“ dao je ženama pravo na „puno materijalno, kao i seksualno samoopredeljenje“, a takođe im je bilo dozvoljeno i da same izaberu svoje ime i mesto stanovanja. Društvo je ključalo, a pokrenute su i inicijative, koje i danas izgledaju ekstravagantno. Na primer, u Petrogradu je u decembru 1918. godine održana parada golih lezbijki, pod sloganom „Dole sramota!“.

    Prva žena diplomata Aleksandra Kolontaj promovisala je ideju o seksu kao organskoj potrebi organizma, obrazlažući to rečenicom — voditi ljubav je isto što i popiti čašu vode, i tako se i treba odnositi prema tome .

    Natalija Vodjanova
    © Sputnik / Valerij Levitin

    Period praktično potpune slobode u odnosima muškaraca i žena završio se prilično brzo. Država je započela forsiranu industrijalizaciju, a već u prvom petogodišnjem planu dominirala je slika radne, zaposlene žene.

    Vrhunac ravnopravnosti dogodio se za vreme Drugog svetskog rata, kada je oko pola miliona žena otišlo na front, a stotine hiljada njih preuzelo muške poslove i profesije.

    S druge strane, podržavane su i tradicionalne porodične vrednosti. Žene su tridesetih i četrdesetih godina bile stub porodice. Štaviše, još više je bila istaknuta uloga žene u sovjetskom društvu.

    U kasnim osamdesetim, skoro 90 odsto radno sposobnih žena je radilo. Krajem sedamdesetih, bilo je više žena sa visokim obrazovanjem nego muškaraca, ali su muškarci bili plaćeniji.

    Prema studijama, žene i danas naporno da rade. Podacima „Rostruda“ pokazuju da samo 22 odsto Ruskinja ne radi, dok brojke Međunarodne organizacije rada pokazuju da u evropskim zemljama ne radi 48-49 odsto žena, a u SAD — 44 odsto.

    Prosečna plata žena u Rusiji je i dalje za oko 28 odsto manja od plate muškaraca. Istovremeno, 56 odsto Ruskinja ima visoko obrazovanje, a sa istim se može pohvaliti samo 44 odsto muškaraca. Među nezaposlenima, udeo žena iznosi 46,1 odsto. Predstavnice nežnijeg pola samouvereno osvajaju i muške profesije — one upravljaju putničkim avionima, voze taksi, ali kućni poslovi, kao i pre, ostaju na njima.

    Prema svim anketama, ruske žene koje imaju porodicu i decu smatraju da su njihovi profesionalni planovi na drugom mestu, mada stručnjaci ističu da se uloga žena u privredi i politici povećava.

    Glavne razlike između ruskih žena i evropskih žena leže u samosvesti i ponašanju. Ruskinje su sklone samodiskriminaciji, često priznaju da se slabije razumeju u politiku, ne vole da donose važne odluke i odbijaju da budu grube i oštre. Drugačije se odnose i prema svom izgledu. Potreba ruskih žena da budu lepe i da se ulepšavaju je večna i nepromenljiva. Ruskinje će čak i na visokim potpeticama ići da bace smeće.

    One mnogo više vode računa o lepoti, negovanju i ženstvenosti nego žene na Zapadu.

    Donedavno, ruske i evropske dame su imale i potpuno različite stavove prema starosti. Ruskinje su se čudile vremešnim Nemicama koje aktivno kupuju po buticima i putuju po svetu. Međutim, danas takvih razlika gotovo da nema. Odnos Ruskinja prema njihovim godinama se menja, jednim delom i zahvaljujući kozmetičkom procvatu.

    Sada u penziju odlaze žene koje su dosta putovale, bile aktivne, dinamične. One ne liče na svoje sovjetske bake. Sve više imaju sličnosti sa Evropljankama. Stručnjaci smatraju da će se emancipacija ruskih žena nastaviti, a da će se kroz generaciju-dve ruske i evropske žene daleko bolje međusobno razumeti.

    Tagovi:
    žene, Osmi mart, Rusija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga