10:45 22 Septembar 2019
Slušajte Sputnik
    Specijalni predstavnik predsednika Rusije za Avganistan Zamir Kabulov

    Ciljevi SAD — destabilizacija Centralne Azije i prelivanje krize na Rusiju

    © Sputnik / Vladimir Astapkovič
    Rusija
    Preuzmite kraći link
    0 302
    Pratite nas

    U ekskluzivnom intervjuu za Sputnjik, specijalni predstavnik predsednika Rusije za Avganistan i direktor Drugog departmana Azije u okviru Ministarstva spoljnih poslova RF Zamir Kabulov govori o rezultatima drugog sastanka Kabulskog procesa, razlozima prisustva SAD u toj zemlji, narkoticima i zašto se prećutkuju razlozi letova nepoznatih vazduhoplova.

    U prestonici Avganistana ovih dana je završen sastanak „Kabulskog procesa“, na kojem je delegacija te zemlje predložila da se talibanskom pokretu prizna status političke grupe. Taj predlog su podržali ostali učesnici konferencije. Kako ocenjujete perspektive inicijative avganistanskih vlasti? 

    — Na „Kabulski proces“ gledamo kao na jedan od elemenata u potrazi za kolektivnim rešenjem problema regulisanja avganistanske krize. Međunarodna zajednica je poslala signal podrške talibanima za održavanje dijaloga sa avganistanskim vlastima radi rešavanja krize. Talibani su ignorisali nedavni sastanak u okviru „Kabulskog procesa“ u avganistanskoj prestonici, insistirajući na direktnim pregovorima sa SAD.

    Nažalost, postojanje velikog broja različitih pregovaračkih platformi i formata za rešavanje avganistanskog konflikta nije suštinski uticalo na to talibani zaista učestvuju u mirovnim pregovorima.

    Jedna od najosetljivijih i tema od vitalnog značaja za Moskvu u vezi sa Avganistanom je netransparentnost i veoma agresivna politika SAD u toj zemlji. Gde su po Vašem mišljenju slabe tačke i greške američke strategije u SAD?

    — Sudeći prema protivrečnim izjavama trenutnih predstavnika političkog i vojnog rukovodstva SAD, oni još nisu formirali konsolidovanu političku liniju u odnosu na Avganistan. U Vašingtonu još ne mogu da prihvate da ne postoji jednostavno i isključivo vojno rešenje avganistanskog konflikta, kao i da primenjujući samo silu, očigledno gube bitku sa talibanima. Amerikanci sprovode vojne akcije radi rešavanja konflikta u Avganistanu već 17 godina, a za to vreme se situacija u zemlji drastično pogoršala. U novoj strategiji u vezi sa Avganistanom prednost se daje snažnom pritisku na oružanu opoziciju, što samo svedoči o nastavku politike prethodne administracije, koja je i dovela do eskalacije oružanog konflikta.

    Avganistan i druge zemlje u okruženju stalno postavljaju pitanje u vezi sa rokovima, parametrima i stvarnim razlozima vojnog prisustva SAD. Nedostatak transparentnosti i ne uzimanje u obzir interesa susednih država izaziva ozbiljno nezadovoljstvo i vodi ka gubitku poverenja.

    U decembru 2017. godine UN su objavile izveštaj gde se govori da je u Avganistanu zabeležen rekordni rast proizvodnje narkotika, odnosno maka i opijata. Da li NATO i SAD preduzimaju neke mere u borbi protiv proizvodnje narkotika u Avganistanu i koliko su ti koraci efikasni?

    — SAD su obnovile svoju borbu protiv proizvodnje narkotika i opijata u Avganistanu u decembru 2017. godine tako što su bombardovale 25 narkolaboratorija u provinciji Gilmend. Istovremeno avganistanske snage bezbednosti su izvele dve racije tokom kojih je zaplenjeno 5 tona sirovih opijata i više od 2 tone heroina gotovog za upotrebu. Međutim, efikasnost tih mera je izazvala sumnje čak i kod zapadnih eksperata. Mi smatramo da će uprkos sumnjama u te akcije i taj vid borbe, njihovo delovanje biti nastavljeno.

    U izveštaju UN koji ste pomenuli se govori da je 2017. godine zabeležen rekordni rast proizvodnje opijata u Avganistanu od čak 88 odsto, odnosno devet hiljada tona.

    — Rusija mnogo doprinosi borbi protiv proizvodnje i rasturanja narkotika iz Avganistana. Svoje aktivnosti Rusija sprovodi kroz programe UN, koje Moskva značajno finansira.

    Takođe, Rusija realizuje i finansira projekte u resornim obrazovnim ustanovama za pripadnike Oružanih snaga i narkopolicije Avganistana. Od 2010. godine više od 900 pripadnika organa reda je prošlo profesionalnu obuku u RF.

    Mnogo je sumnji u vezi sa pravim razlozima prisustva vojske SAD u Avganistanu. Nije tajna da mnogi misle da Amerikanci nisu tu kako bi obezbedili uspostavljanje mira, već radi sopstvene koristi (eksploatacija retkih ruda, narkobiznis i slično). Na tu temu je za Sputnjik anonimno govorio poslanik Parlamenta Avganistana iz provincije Gilmend. Imate li Vi neke podatke na tu temu?

    — Mi smatramo da su SAD vojno prisutne u Avganistanu najpre kako bi kontrolisale političke procese i uticale na njih u susednim državama i kako bi projektovale svoju moć na regionalne konkurente, u prvom redu na Kinu, Rusiju i Iran. Ako se pomno prate koraci SAD u regionu, jasno je da one rade na destabilizaciji situacije u Centralnoj Aziji, kako bi se krize mogle lako preneti na RF. A potom bi se SAD našle kao jedina snaga koja može da zaštiti od potencijalnih opasnosti u regionu.

    Nemamo konkretne podatke o tome da SAD rade na nelegalnom prisvajanju prirodnih bogatstava, ali znamo da to rade pripadnici DAEŠ-a i različite lokalne terorističke grupe.

    Ministar diplomatije RF Sergej Lavrov je od američkih kolega tražio objašnjenje o razlozima i prirodi letova različitih vazduhoplova, odnosno helikoptera bez oznaka. Zašto američka strana do sada nije dala odgovore na tu temu?

    — NATO i Oružane snage Avganistana su zabeležile letove različitih vazduhoplova u regionima gde se kreću teroristi. Razlog prećutkivanja se očigledno krije u nameri SAD da sakrije zamisli i stvarne planove svog vojnog resora. Sva naša pitanja upućena američkim kolegama ostaju bez odgovora.

     

    Slično:

    Vreće keša, skandali i pamfleti u Srbiji: Kako se Amerika meša u izbore širom sveta
    Zapanjujuće cifre: Šta se dobije kada se uporede ruske operacije u Avganistanu i Siriji
    Tagovi:
    Zamir Kabulov, SAD, Avganistan
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga