14:54 23 April 2019
Slušajte Sputnik
    Ruske rublje

    Uzaludna nada Zapada: Rusija podiže standard, ali ne na uštrb vojske

    © Sputnik / Ilья Pitalev
    Rusija
    Preuzmite kraći link
    Jovana Vukotić, Miloš Ćurčin
    11232

    Povećanje životnog standarda ruskih građana je jedno od obećanja iz predizborne kampanje predsednika Vladimira Putina i jasno je da predstavlja jedan od najvažnih ekonomskih segmenata čitave zemlje. Međutim, to neće biti realizovano putem „rezanja“ vojnog budžeta, već optimizovanim ekonomskim programima, smatraju analitičari.

    Vest da Rusija planira da umanji vojni budžet i da ta sredstva uloži u zdravstvo, obrazovanje i infrastrukturu saopštio je Blumberg, pozivajući se na izveštaj o planovima Putina u novom predsedničkom mandatu. Reč je, kako navodi, o sumi od 162 milijarde dolara, a prema najavama, ova inicijativa će biti pretvorena u dekret, ubrzo nakon Putinove inauguracije 7. maja.

    Vladimir Putin
    © Sputnik / Alekseй Družinin

    Kako saznaje portal od anonimnih izvora bliskih Kremlju, ove mere uvode se kako bi se podigao životni standard ruskih građana, što je ruski predsednik obećao još u obraćanju pred Federalnom skupštinom prošlog meseca. Jedan od ciljeva je i stimulisanje rasta ruske ekonomije koja se oporavlja od recesije i zapadnih sankcija.

    Precizira se i da će novac, koji će biti uložen u izgradnju i održavanje putne mreže, kao i drugih vidova transportne infrastrukture, biti uvećan za trećinu, dok će izdvajanja za zdravstvo i obrazovanje biti povećana za 20 odsto. To znači da će Rusija u infrastrukturu uložiti oko 11,3 odsto bruto društvenog proizvoda tokom narednih šest godina, u odnosu na dosadašnjih devet odsto, a lokacija ovih sredstava mogla bi da počne već ove godine, iako se najveće povećanje očekuje posle 2020.

    Ubrzo se oglasila i zvanična Moskva koja je potvrdila navode Blumberga, saopštivši da je taj dokument zaista u pripremi, ali je portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov precizirao da navedena suma od 162 milijarde dolara nije istinita (iako nije želeo da govori o kojoj je tačnoj sumi reč) i dodao da još uvek nije izvesno da li će se i u kojoj meri ovo povećanje realizovati na uštrb vojnog budžeta.

    Analitičari su takođe potvrdili navode Peskova kada je reč o smanjenju vojnog budžeta zarad povećanja životnog standarda ruskih građana, dok je vojni analitičar Igor Korotčenko mišljenja da će to „rezanje“ biti minimalno.

    „Rast državnog blagostanja neće biti realizovan na račun drastičnog smanjenja vojnog budžeta. Ove mere za poboljšanje životnih uslova građanstva sprovodiće se tako što će se implementirati optimizovani ekonomski programi, odnosno, novac iz budžeta biće preraspoređen na infrastrukturne objekte, doduše, ne na uštrb vojske“, tvrdi on.

    Ruska ekonomija, prema njegovim rečima, ima dovoljno novca za finansiranje povećanja kvaliteta života i standarda građana, a što se tiče novih vojnih programa, oni će obavezno biti realizovani kako bi se održavao strateški paritet sa SAD, ne dozvoljavajući Vašingtonu da ostvari jednostranu vojnu superiornost. 

    Iako je Blumberg saopštio da bi pored smanjenja odbrambenog budžeta jedna od mera mogla biti i povećanje poreza na dodatu vrednost u visini od četiri odsto, prorektor Finansijskog univerziteta pri Vladi Ruske Federacije Aleksej Zubec smatra da se izvor ovih finansiranja neće uopšte ni dotaći ruskog poreskog sistema.

    Rusija, kako objašnjava, u ovom trenutku ima dobar kreditni rejting, a državni dug iznosi negde oko 20 odsto BDP-a, što se prema međunarodnim merilima smatra niskim dugom. Jedan od izvora finansiranja programa za socijalno-ekonomski razvoj i povećanje kvaliteta života građana može postati i povećanje unutrašnjih i spoljašnjih zajmova, ukazuje on, što ne mora ujedno da bude i loše, u slučaju da se ostali instrumenti ekonomske i finansijske politike podese tako da tempo rasta BDP-a bude viši nego procenat koji je državi neophodan za servisiranje duga.

    Zubec navodi i da će se, po prognozama kompetentnih svetskih ekonomista, trend rasta ekonomije na globalnom nivou nastaviti, kao i da će cena nafte i energenata nastaviti da raste. Stoga se može očekivati da Rusija i ovim putem nastavi da puni svoj budžet. 

    Postoji čitav niz mogućnosti i instrumenata za finansiranje ovih projekata bez povećanja poreskog opterećenja kako stanovništva, tako i biznisa, precizira Zubec i dodaje da je zarad obezbeđivanja ekonomskog rasta potrebno pronaći način da se poreske stope snize, koliko je to moguće.

    Govoreći o mehanizmima povećanja životnog standarda, profesor sa Ruske privredne akademije Vladislav Ginjko mišljenja je da realizacija socijalno-ekonomskog razvoja treba da se sprovodi u nekoliko različitih pravaca, ali da će mnogo zavisiti od regionalnih vlasti i od toga kako oni sprovode te programe u svojim regionima. 

    Zadatak nove Vlade je, dodaje on, da pomogne tržištu da ubrza proces povećanja ličnih dohodaka zaposlenih u kompanijama koje su ostvarile povećani obim proizvodnje. Osim toga, ističe, država bi trebalo da podstakne infrastrukturne projekte koji se tiču poboljšanja uslova života — na primer, izgradnju bolnica, vrtića, škola, domova zdravlja.

    „Naravno, valjalo bi kada bi ovi procesi bili konstantni. Stoga bi trebalo stalno raditi u pravom smeru, dok će najveća odgovornost ležati, svakako, na novom sastavu Vlade koji će realizovati odluke Putina“, zaključuje Ginjko.

    Tagovi:
    životni standard, rast, ekonomija, Vladimir Putin, Rusija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga