17:31 17 Septembar 2019
Slušajte Sputnik
    Radovi mladih đaka koji su ukrašavli zidove na manifestaciji  „Srbija u srcu mome“.

    Isti narod, ista duša: Zašto Srbija u ruskoj svesti zauzima posebno mesto (foto)

    © Sputnik / Olivera Ikodinović
    Rusija
    Preuzmite kraći link
    Piše
    Halo Moskva (49)
    31330
    Pratite nas

    U ambasadi Srbije u Moskvi danas je održana tradicionalna, osma po redu, manifestacija „Srbija u srcu mome“, na kojoj osnovci, srednjoškolci i studenti iz više regiona Rusije recituju i izvode pesme srpskih autora na dva jezika, a takođe izlažu i svoje likovne radove sa motivima Srbije i motivima iz srpskih priča i bajki.

    Ambasador Srbije u Rusiji dr Slavenko Terzić je naglasio da je „Srbija u srcu mome“ — „najlepša, najemotivnija i najtoplija manifestacija“ koja se održava u ambasadi Srbije u Moskvi.

    Srpski studenti koji studiraju u Belgorodu, Rusija
    © Sputnik / Olivera Ikodinović
    Srpski studenti koji studiraju u Belgorodu, Rusija

    U svojoj reči dobrodošlice, ambasador je podvukao da događaji poput ovog predstavljaju „most između naših naroda i naših država“ i pozvao je mlade da se međusobno „druže, bolje upoznaju, sastaju i razgovaraju“.

    Predsednik Društva rusko-srpskog prijateljstva, slavista i prevodilac Ilja Čislov je naglasio da su „Srbi i Rusi braća po veri i krvi“, ističući da „Rusi u svetu nemaju nikog bližeg od pravoslavnih Srba“.

    Srpski studenti koji studiraju u Belgorodu, Rusija
    © Sputnik / Olivera Ikodinović
    Srpski studenti koji studiraju u Belgorodu, Rusija

    Čislov je podsetio na herojstvo srpskog naroda, koji je, u neravnopravnoj borbi, pružio otpor „natovskoj“ armadi, kao i na junaštvo srpskog naroda u ranijoj istoriji.

    „Kada ruskog čoveka pitate: „Zašto su Srbi nama tako dragoceni? Zašto ih toliko izdvajamo od svih drugih bratskih i prijateljskih naroda? Neko će reći da je to zato što su to naša braća po veri i krvi. Ali to nije dovoljno. Zar mi nemamo druge braće u pravoslavnom svetu?! Zar su Srbi jedini slovenski narod van naših granica?! Možda je to zato što su Srbi pretpreli velike nevolje, krajem 20. veka. Mi vidimo šta se danas dešava na srpskom Kosovu — to je živa rana pravoslavne Srbije. Ali, s druge strane, ruski čovek je saosećajan. Mnogo smo mi nevolja videli u svetu. Vidimo Siriju koju američki agresori i njihovi sateliti uništavaju. Zar ona ne izaziva takvo osećanje? Ali uprkos tome, Srbija u ruskoj svesti zauzima posebno mesto, zato što se herojski suprotstavila svetskom zlu…“, rekao je Čislov.

    Ambasador Srbije u Moskvi Slavenko Terzić
    © Sputnik / Olivera Ikodinović
    Ambasador Srbije u Moskvi Slavenko Terzić

    Sekretar Saveza pisaca Rusije Ivan Golubniči je istakao da je ovogodišnja manifestacija „Srbija u srcu mome“ samo još jedna etapa ogromnog duhovnog, umetničkog i literarnog događaja, koji je važan faktor u jačanju slovenskog bratstva, prijateljstva i saradnje srpskog i ruskog naroda.

    Program je počeo izvođenjem vaskršnjeg tropara „Hristos voskrese“ i srpskom himnom „Bože pravde“, koju je izveo hor „Blagovest“ iz Belgoroda, a sa scene su se čule i pesme „Tamo daleko“ i mnoge druge.

    Svečanost u ambasadi Srbije u Moskvi
    © Sputnik / Olivera Ikodinović
    Svečanost u ambasadi Srbije u Moskvi

    Učenici i studenti su govorili stihove Jovana Dučića, Desanke Maksimović, Vladislava Petkovića Disa, Jovana Jovanovića Zmaja i drugih velikih srpskih pesnika.

    Da bi učestvovali na ovoj dvodnevnoj manifestaciji, deca iz Belgoroda su cele noći putovala do Moskve i prevalila su put dug skoro 700 kilometara. Među njima je bilo i četvoro srpskih studenata, koji se školuju u tom gradu na jugu Rusije, na granici sa Ukrajinom.

    Radovi mladih đaka koji su ukrašavali zidove na manifestaciji  „Srbija u srcu mome“.
    © Sputnik / Olivera Ikodinović
    Radovi mladih đaka koji su ukrašavali zidove na manifestaciji „Srbija u srcu mome“.

    Nađa Milošević, Jovana Dodić i Teodora Cekić studiraju muziku, a Nenad Bojkov je na Belgorodskoj pravoslavnoj duhovnoj seminariji. Želja im je da po okončanju studija ostanu u Rusiji.

    U Belgorodu, kako kažu, ima dvadesetak studenata iz Srbije, međusobno se druže i pomažu, a i Rusi su ih lepo prihvatili.

    Sa posebnom ljubavlju govore o svojoj profesorki Margariti Himič, koja gaji posebne emocije prema Srbiji i koja planira da osnuje hor, koji će izvoditi samo srpske pesme. Ona je i danas sa njima bila na sceni.

    Radovi mladih đaka koji su ukrašavali zidove na manifestaciji  „Srbija u srcu mome“.
    © Sputnik / Olivera Ikodinović
    Radovi mladih đaka koji su ukrašavali zidove na manifestaciji „Srbija u srcu mome“.

    U horu sa njima srpske pesme peva i jedna Kineskinja, koja je čak primila i pravoslavlje.

    Posebnu pažnju privukle su i male Moskovljanke, koje su nosile srpsku narodnu nošnju, kao dečaci i devojčice u ruskoj nošnji. Kažu da nikada nisu bili u Srbiji, ali da bi želeli da je posete. Najmlađi među njima — Sergej — već se sprema put Srbije. Sa fudbalskim klubom u kojem trenira ovog leta igraće na turniru u Jagodini.

    Radovi mladih đaka koji su ukrašavali zidove na manifestaciji  „Srbija u srcu mome“.
    © Sputnik / Olivera Ikodinović
    Radovi mladih đaka koji su ukrašavali zidove na manifestaciji „Srbija u srcu mome“.

    Najbolji recitatori i pevači su danas nagrađeni knjigama, diplomama i srpskim slatkišima, a takmičenje će se nastaviti i sutra u jednoj moskovskoj školi. Članovi žirija su bili na mukama i dugo su većali, mada su priznali da nagradu zavređuju svi učesnici.

    Zidovi ambasade su, tokom održavanja ove manifestacije, ukrašeni pravim umetničkim delima — đaci su maštovito na svojim slikama dočarali lepote Srbije, njenu tradiciju, kulturu i običaje, ali i bliskost srpskog i ruskog naroda, uz poruku: „Isti narod, ista duša“.

    Radovi mladih đaka koji su ukrašavali zidove na manifestaciji  „Srbija u srcu mome“.
    © Sputnik / Olivera Ikodinović
    Radovi mladih đaka koji su ukrašavali zidove na manifestaciji „Srbija u srcu mome“.
    Tema:
    Halo Moskva (49)
    Tagovi:
    Srbija u srcu mome, Ambasada Srbije u Moskvi, Slavenko Terzić, Moskva
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga