14:43 22 Jul 2019
Slušajte Sputnik
    Jalta, KrimKrim, Jalta

    SPUTNJIK NA JALTI — Malo poznati detalji o gradu u kome je određena sudbina sveta (1. deo)

    © Sputnik / Taras Litvinenko © Sputnik / Vasiliй Batanov
    1 / 2
    Rusija
    Preuzmite kraći link
    Olivera Ikodinović
    Krim na dlanu (8)
    1520

    Mnogi je nazivaju „ruskom Nicom“, ali ona je nekako drugačija — posebna, svoja... Ima neki šarm i nesvakidašnju atmosferu. Ima dušu. Uostalom, kao i cela južna obala Krima.

    Prvi put sam na tom poluostrvu bila pre dve godine, ali tada nisam videla najlepši deo Krima — Jaltu, mesto gde su odmarali ruski carevi, ruska aristokratija i sovjetski lideri; mesto u kome su ruski umetnici pronalazili inspiraciju i stvarali svoja, možda, i najveća dela, i konačno — mesto gde su 1945. godine Staljin, Ruzvelt i Čerčil zapečatili sudbinu posleratne Evrope.

    Spomenik jednom od najvećih ruskih arhitekti Nikolaju Krasnovu, koji važi za jednog od glavnih neimara srpske prestonice.
    © Sputnik / Olivera Ikodinović
    Spomenik jednom od najvećih ruskih arhitekti Nikolaju Krasnovu, koji važi za jednog od glavnih neimara srpske prestonice.

    Dugo sam priželjkivala da prošetam ulicama kojima su hodali Tolstoj, Puškin, Gogolj, Bulgakov i drugi slavni pisci i vidim mesto gde je poslednje godine svog života proveo Anton Čehov. Želela sam da otkrijem zašto je Jalta bilo omiljeno mesto Romanovih i zašto su generacije sovjetskih građana maštale da baš tamo provedu svoje godišnje odmore.

    Maštala sam o tome da vidim simbol Krima — zamak Lastavičje gnezdo, koji je nemački baron Jozef fon Štajngajl poklonio svojoj ljubavnici; da obiđem dvorce koje je izgradio carski arhitekta i „beli Rus“ Nikolaj Krasnov; da doživim „Potemkinov raj“ i vidim čemprese, palme, eukaliptuse, reke i planine koji se strmo spuštaju u more; da udahnem lekoviti vazduh o kome je toliko govorio carski lekar Sergej Botkin; da doživim gostoprimstvo krimskih ljudi o kome sam toliko slušala i da ponovo osetim ukus čuvenih krimskih vina i krimskih gastronomskih specijaliteta…

    Fontane koje ukrašavaju glavno šetalište u gradu.
    © Sputnik / Olivera Ikodinović
    Fontane koje ukrašavaju glavno šetalište u gradu.

    Bila sam smeštena u hotelu „Jalta-inturist“, koji su sredinom sedamdesetih godina sagradile jedna krimska i jedna jugoslovenska firma. Za mnoge sovjetske građane taj hotel je bio simbol luksuza i raskoši i nedostižan san. U njemu su uglavnom odsedali visoki funkcioneri i strane delegacije, poznate ličnosti i sovjetska elita, dok je malobrojan obični svet tu stizao isključivo preko „debelih“ funkcionerskih veza.

    Danas je to najveći i jedan od najposećenijih hotela na crnomorskoj obali Krima koji se nalazi na obodu grada Jalte, u podnožju jaltskih planina i koji se utapa u zelenilo Masandrovskog parka.

    Do glavne gradske promenade stiže se za tridesetak minuta laganog hoda. Put se i ne oseti, jer se živopisne slike neprestano smenjuju pred očima.

    Šetalište uz obalu je centralna ulica, jedna od najstarijih u gradu, i omiljeno mesto turista i meštana. Nosi ime po Vladimiru Lenjinu, ocu Oktobarske revolucije i prvom lideru Sovjetskog Saveza.

    Na jaltskoj promenadi, dugoj oko kilometar, sve vrvi od života — tu se okupljaju mladi i stari, roditelji sa decom… To je glavno stecište lokalnih umetnika i uličnih svirača, koji ovom crnomorskom gradiću daju posebnu draž.

    Okružena palmama, cvetnim alejama i parkovima, glavna gradska ulica ukrašena je fontanama i ispunjena koncertnim dvoranama, luksuznim hotelima, restoranima, barovima, buticima i radnjicama sa suvenirima i raznim krimskim slatkišima.

    Šetalište u Jalti.
    © Sputnik / Olivera Ikodinović
    Šetalište u Jalti.

    Tu su skoncentrisane i glavne znamenitosti grada: spomenik Ruža vetrova, koji simbolizuje prijateljstvo i otvorenost ka svetu; spomenik Nikolaju Krasnovu, arhitekti koji je na Krimu sagradio više od 60 najznačajnijih objekata, kao i spomenik Dami s psetancetom, posvećen istoimenoj pripoveci Antona Čehova, čija se radnja odvija upravo u ovom crnomorskom gradu… Nikada do sada nisam posetila grad sa toliko spomenika posvećenih znamenitim ljudima ili njihovim delima — ima ih, gotovo, na svakom koraku.

    Tu se nalazi i kapela Novomučenika i ispovednika Crkve Ruske, izgrađena dvehiljaditih godina na mestu stare drvene kapele, podignute u znak sećanja na ubistvo cara Aleksandra Drugog, stradalog u bombaškom napadu, marta 1881. godine.

    Iznad prelepih arhitektonskih zdanja, izviruju i kupole Crkve Aleksandra Nevskog, koja se smatra glavnim pravoslavnim saborom Jalte.

    Spomenik Lenjinu u Jalti.
    © Sputnik . Olivera Ikodinović
    Spomenik Lenjinu u Jalti.

    Tu, na promenadi, nalazi se i ogroman platan, star barem vek i po. Prema legendi, tu su se sastajali Sergej Jesenjin i Isidora Dankan. Iako knjige govore da je veliki ruski pesnik na Jalti bio samo jednom — 1914. godine i da je večeri provodio šetajući sa svojom prvom ženom Anom Izrjadonovom, legenda o romantičnim susretima ispod krošnje platana nastavila je da živi.

    Američka plesačica je zaista bila na turneji po Jalti 1923. godine i sudeći po prepisci sa Jesenjinom, uporno ga je pozivala da dođe na Krim. Međutim, on nije mogao doći.

    Ipak, Krimljani i dalje veruju u tu prelepu priču, pa su u znak sećanja na njihovu veliku ljubav odmah pored platana postavili „klupu zaljubljenih“ i ukrasili je figurama srca i golubova.

    Unutrašnjost hotela Tavrida, mesto u kom se odsedali mnogi ruski pesci, pesnici i kompozitori.
    © Sputnik / Olivera Ikodinović
    Unutrašnjost hotela Tavrida, mesto u kom se odsedali mnogi ruski pesci, pesnici i kompozitori.

    Neki će ispričati i priču da su za vreme Drugog svetskog rata na tom platanu nemački okupatori vešali partizane i krasnoarmejce, što nije istina. Njih su, kažu, vešali na drugom drvetu, koje se nalazilo na početku promenade, gde je danas spomenik Lenjinu.

    Posebno mesto na uzvišici iznad jaltske promenade zauzima i nekadašnji hotel „Rusija“, danas „Tavrida“, izgrađen 1875. godine. U tom hotelu su odsedali mnogi poznati ljudi: Musorgski, Stanislavski, Rimski-Korsakov, Čehov, Bunjin, Majakovski i drugi. Tu su stvarali i izvodili svoja dela, družili se i odmarali se.

    Ruski pesnik, pisac i publicista Nikolaj Nekrasov, već teško bolestan od raka, proveo je dva meseca u tom hotelu. Tu je došao na preporuku čuvenog ruskog lekara Sergeja Botkina, koji je svojim pacijentima, posebno obolelima od tuberkuloze, preporučivao Jaltu.

    Botkin, koji je bio carski lekar, smatrao je da redovne šetnje i lekoviti krimski vazduh čuvaju zdravlje i leče od mnogih bolesti. Upravo je on carskoj porodici savetovao da na Jalti kupe imanja i sagrade dvorce, pa je poluostrvo postalo omiljeno mesto Romanovih.

    Zahvaljujući doprinosu doktora Botkina, južna obala Krima se proslavila kao banjsko i klimatsko lečilište, pa su na poluostrvu počeli da se grade i sanatorijumi i druge medicinske ustanove. I danas ih ima mnogo duž crnomorske obale.

    U centru Jalte jedna ulica nosi ime doktora Botkina, a na izlazu iz grada počinje Botinska staza — jedna od najlepših i najživopisnijih pešačkih staza na poluostrvu. Stazom se može stići i do Učan-Sua, najvećeg vodopada na Krimu i, kažu, čitavog evropskog dela ZND-a.

    Spomenik junacima dela Antona Čehova Dama sa psetancetom u Jalti.
    © Sputnik / Olivera Ikodinović
    Spomenik junacima dela Antona Čehova "Dama sa psetancetom" u Jalti.

    Vodopad neobičnog imena — u prevodu sa turskog „Leteća voda“ — prirodna je atrakcija udaljena samo sedam kilometara od grada Jalte.

    Pogled na grad sa promenade ostavlja bez daha — vile, kuće i zgrade se uzdižu na okolnim brdašcima i planinama i kao da se skrivaju u senci čempresa i borova. Nekako se utapaju u te prirodne lepote.

    S druge strane, pogled puca na pučinu i Jaltski svetionik, znamenitost grada, na usidrene jahte i čamce koji se ljuljuškaju na talasima Crnog mora.

    U blizini obale nalazi se i žičara „Jalta-Gorka“, koja vodi do brda Darsan. Put nije dug — 600 metara prelazi se za 12 minuta. Raznobojne kabine koje se podižu i spuštaju iznad grada jedna su od znamenitosti Jalte i istovremeno prevozno sredstvo. To je samo jedna od nekoliko žičara južne obale Krima.

    U gradu se može videti i Kapela Svetog Nikole Čudotvorca, izgrađena 2001. godine. Ranije se tu nalazila kapela posvećena istom svecu, sagrađena 1896. godine u znak sećanja na brak cara Nikolaja Drugog i carice Aleksandre Fjodorovne, a koja je uništena 1932. Kapela je podignuta na mestu gde je car Nikolaj Prvi objavio ukaz kojim Jalti dodeljuje status grada.

    Može se videti i Hram Svetog Jovana Zlatoustog, prvi saborni hram u Jalti; Memorijalni muzej Lesji Ukrajinki, posvećen toj spisateljici i društveno-političkoj aktivistkinji; Dvorac emira Buharskog, bliskog prijatelja carske porodice Romanovih; Dvorac grofa Mordvinova, jednog od osnivača Crnomorske flote i Dom Čehova, kuća u kojoj je poslednjih pet godina svog života proveo slavni pisac.

    Teško je nabrojati sve znamenitosti ovog grada, jer se na svakom koraku može videti i čuti poneka priča i legenda. A njih sam, tokom boravka na Jalti, čula mnogo.

    Restoran u hotelu Tavrida.
    © Sputnik / Olivera Ikodinović
    Restoran u hotelu Tavrida.

    Nastaviće se…

     

    Tema:
    Krim na dlanu (8)
    Tagovi:
    reportaža, Jalta
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga