11:45 22 Oktobar 2018
Slušajte Sputnik
    Mesto na kome je poslednje godine svog života proveo Anton Čehov

    SPUTNJIK NA JALTI Može li rodno mesto ujka Vanje i Evgenija Onjegina da ne bude Rusija?

    © Sputnik / Olivera Ikodinović
    Rusija
    Preuzmite kraći link
    Olivera Ikodinović
    Krim na dlanu (8)
    0 300

    „Idemo u Dom Čehova“, predlaže mi trećeg dana mog boravka na Jalti Aleksandar, moj vodič po južnoj obali Krima. Danas, uz Čehova, pratimo tragove Puškina, Ruzvelta, Čerčila, koji su na Krimu uživali, radili i stvarali istoriju.

    Oberučke prihvatam. Dugo sam želela da vidim mesto na kome je poslednje godine svog života proveo Anton Čehov; mesto gde su nastale čuvene drame „Višnjik“ i „Tri sestre“, pripovetka „Dama s psetancetom“, čija radnja se odvija upravo u tom crnomorskom gradu; mesto gde su slavnog pisca posećivali Gorki, Stanislavski, Rahmanjinov, Šaljapin, Bunjin, Kuprin, Levitan…

    Unutrašnjost Čehovljeve kuće na Jalti
    © Sputnik / Olivera Ikodinović
    Unutrašnjost Čehovljeve kuće na Jalti

    Pisac, već teško bolestan od tuberkuloze, na preporuku lekara stigao je 1898. godine na Jaltu, gde je izgradio dvospratnu kuću od lokalnog belog kamena, koju su ubrzo nazvali i Bela dača (Bela vikendica). Tu je živeo sa majkom i sestrom — Marijom Pavlovnom Čehovom, zahvaljujući kojoj je kuća očuvana i koja je bila direktorka Dom-muzeja Čehova sve do 1957. godine. Čak ni za vreme Hitlerove okupacije Jalte ona nije napuštala dom.

    Čehovljeva kuća smeštena je na uzvišici, u prelepom, živopisnom vrtu, pa se od raskošnih krošnji drveća gotovo i ne može videti sa ulice.
    © Sputnik / Olivera Ikodinović
    Čehovljeva kuća smeštena je na uzvišici, u prelepom, živopisnom vrtu, pa se od raskošnih krošnji drveća gotovo i ne može videti sa ulice.

    „Supruga, ruska i sovjetska glumica Olga Kniper Čehova, igrala je u to vreme u Moskovskom umetničkom teatru (MHAT), pa je ovde povremeno dolazila, kako bi ga posećivala“, dodao je Aleksandar. 

    Pijanino na kom je Čehov svirao
    © Sputnik / Olivera Ikodinović
    Pijanino na kom je Čehov svirao

    Kuća je od centra grada i glavne jaltinske promenade udaljena oko tri kilometra. Smeštena je na uzvišici, u prelepom, živopisnom vrtu, pa se od raskošnih krošnji drveća gotovo ni ne može videti sa ulice. Kažu da je lično Čehov sadio drveće i rastinje i brinuo o njemu.

    Kažu da je lično Čehov sadio drveće i rastinje i brinuo o njemu.
    © Sputnik / Olivera Ikodinović
    Kažu da je lično Čehov sadio drveće i rastinje i brinuo o njemu.

    Čehovljevo porodično gnezdo

    Pločica sa natpisom: „A. P. Čehov“ na vratima kuće.
    © Sputnik / Olivera Ikodinović
    Pločica sa natpisom: „A. P. Čehov“ na vratima kuće.

    Na vratima kuće i dalje stoji pločica sa natpisom: „A. P. Čehov“. Već sam ulazak u Dom Čehova izaziva buru emocija — mešaju se osećanja ushićenja i tuge pri samoj pomisli da se pisac na tom mestu borio sa bolešću i da mu je bilo samo 44 godine kada je umro.

    Kuća je uređena jednostavno i skromno, bez ikakvih suvišnih detalja. Deluje ušuškano i toplo, pravo porodično gnezdo.

     

    Tu se mogu videti sobe u kojima je poznati pisac živeo i stvarao, veranda na kojoj je uživao, soba i trpezarija gde je ugošćavao svoje prijatelje; njegove lične stvari, uramljene fotografije, police sa knjigama… Sve je na svom mestu: radni sto za kojim je pisao, kamin pored kog se zimi grejao, posuđe iz kog je jeo, pijanino na kom je svirao…

    Pre ulaska u kuću, u drugom zdanju muzeja su takođe izložene lične stvari pisca, pokloni koje je dobijao, pisma koja je pisao, a tu se može pogledati i petnaestominutni film o životu i radu poznatog pisca.

    „Iste godine kada se doselio na Jaltu, na sceni moskovskog pozorišta MHAT postavljen je Čehovljev ’Galeb‘, a ubrzo zatim i druga drama pisca — ’Ujka Vanja‘. Čehov je jako želeo da vidi predstavu, ali lekari mu zbog bolesti nisu dozvoljavali da putuje u Moskvu. Tada je čitava trupa čuvenog pozorišta zajedno sa Stanislavskim došla na Krim. Umetnici su na Jalti izveli ’Galeba‘ i ’Ujka Vanju‘. Čehov je bio na predstavama, publika je bila oduševljena, a autora su pozivali na bis…“, ispričao je Aleksandar.

    Sada pozorište na Jalti nosi Čehovljevo ime, baš kao i gimnazija. U gradu ima i nekoliko spomenika posvećenih njegovim delima i njemu lično.

    „On je proslavio Krim i Jaltu i toliko mu dugujemo. S druge strane, Jalta je takođe ostavila ogroman trag u stvaralaštvu pisca“, dodaje Aleksandar.

    Ovde je začet „Evgenije Onjegin“

    Puni utisaka, vratili smo se u centar grada da još jednom prošetamo promenadom i Ulicom Puškina, jednom od najlepših u gradu.

    Ulica je tako nazvana 1887, povodom pedesetogodišnjice od smrti slavnog ruskog pesnika, koji je preminuo od rana zadobijenih u dvoboju sa Dantesom, francuskim plemićem, koji se udvarao Puškinovoj ženi Nataliji.

    Tu se nalazi i spomenik posvećen tom velikom pesniku, koji je takođe posećivao Krim, gde je radio na poemi „Kavkaski zarobljenik“, gde je napisao nekoliko lirskih stihova i gde se pojavila zamisao poeme „Bahčisarajska česma“ i romana „Evgenije Onjegin“.

    U Puškinovoj ulici, koja seče gradsku promenadu, načičkane su tezgice sa suvenirima i umetničkim slikama. Ovde se mogu kupiti umetnička dela krimskih umetnika sa pejzažima Jalte i Krima, kopije poznatih svetskih slika, a mnogi umetnici nude i da vas na licu mesta naslikaju.

    Trgovci se vešto cenjkaju, dok kupci „obaraju“ cenu. Jedna gospođa razgleda suvenire, ali nikako da se odluči.

    „Da razmislim, pa ću se vratiti“, kaže prodavcu.

    „Gospođo, ako ne budete razmišljali, daću vam za 100 rubalja jeftinije“, dočekao je on spremno, pa je žena istog trenutka „poklekla“ i pazarila suvenir.

    Jedina ulica u Rusiji sa imenom američkog predsednika

    Na kraju jaltinske promenade, nedaleko od spomenika Lenjinu, nalazi se i Ruzveltova ulica, jedna od najstarijih u gradu. Ta uličica, dužine svega oko 200 metara, jedina je na celom postsovjetskom prostoru koja nosi ime 32. predsednika SAD.

    Jedina ulica na celom postsovjetskom prostoru koja nosi ime 32. predsednika SAD
    © Sputnik / Olivera Ikodinović
    Jedina ulica na celom postsovjetskom prostoru koja nosi ime 32. predsednika SAD

    Frenklin Ruzvelt je posetio Jaltu februara 1945. godine, gde je učestvovao na čuvenoj Krimskoj konferenciji u Livadijskom dvorcu i gde je zajedno sa liderima SSSR-a i Velike Britanije, Josifom Staljinom i Vinstonom Čerčilom, postavio temelje posleratnog svetskog poretka.

    Prošle godine tu je postavljena i bista posvećena američkom predsedniku. Izrađena je još 1960. i dugo je čuvana u skladištima Livadijskog dvorca, a nakon 2005. bila je preneta u muzej jednog od najstarijih jaltinskih hotela — „Bristol“, da bi na kraju bila izložena za sve prolaznike.

    „Mi poštujemo svoju istoriju i istoriju svih drugih naroda, ma kakva ona bila, i nemamo ništa protiv toga što se u našem gradu nalaze bista u ulica posvećene jednom američkom predsedniku. Spomenik je podignut zbog zasluga i doprinosa koji je Ruzvelt dao u očuvanju mira u 20. veku i mi to umemo da cenimo“, objasnio je Aleksandar.

    Tema:
    Krim na dlanu (8)
    Tagovi:
    Jalta, Krim
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga