04:20 23 Jun 2018
Slušajte Sputnik
    Voroncovski dvorac na Jalti.

    Tri čuda na obali Crnog mora (foto)

    © Sputnik / Olivera Ikodinović
    Rusija
    Preuzmite kraći link
    Olivera Ikodinović
    Krim na dlanu (8)
    0 331

    Livadijski dvorac na Jalti, poslednji letnjikovac Romanovih, sagrađen u italijanskom stilu sa otvorenim galerijama, mrežastim balkonima i dekorativnim detaljima, oduvek je mamio uzdahe i privlačio poglede.

    U toj meri da je na njega oko bacio i bivši američki predsednik Franklin Ruzvelt, koji je tu boravio tokom Krimske konferencije februara 1945. godine.

    „Livadija se sa svojim živopisnim parkom toliko dopala Ruzveltu da je čak tražio od Staljina da mu proda dvorac nakon što se povuče sa predsedničkog mesta i obećavao je da će lično održavati park i saditi cveće i drveće u parku oko palate. On je bio jedini američki predsednik koji je na to mesto biran četiri puta zaredom i na toj funkciji je ostao do kraja života. Na Krim se nikada više nije vratio. Umro je 1945. godine od moždanog udara, dva meseca nakon što je otišao iz Livadije“, priča mi Aleksandar, moj vodič po južnoj obali Krima.

    U Livadijskom dvorcu se odigrao jedan od najvažnijih političkih događaja Drugog svetskog rata — Krimska konferencija šefova triju savezničkih država antihitlerovske koalicije: SSSR-a, SAD i Velike Britanije. Ovde je u 43 sobe, tokom održavanja sedmodnevne konferencije, odseo Franklin Ruzvelt sa američkom delegacijom. Tu je utanačen plan za konačno razračunavanje sa Hitlerovom Nemačkom u Drugom svetskom ratu i usaglašeni su principi posleratnog uređenja Evrope.

    Danas u Livadijskom dvorcu sve odiše istorijom. Dok je drugi sprat posvećen poslednjem ruskom caru Nikolaju Drugom i njegovoj porodici, na prvom spratu priče se „pletu“ oko čuvene Jaltske konferencije.

    Za stolom i danas „sede“ Staljin, Čerčil i Ruzvelt

    Park ispred dvorca Voroncovski na Jalti.
    © Sputnik / Olivera Ikodinović
    Park ispred dvorca Voroncovski na Jalti.

    Za okruglim stolom glavne Bele sale u kojoj su se vodili pregovori „sede“ voštane figure Josifa Staljina, Vinstona Čerčila i Franklina Ruzvelta.

    Tokom konferencije, američka delegacija je bila smeštena u Livadiji, zato što je američki predsednike bio paralizovan, pa se mogao kretati isključivo uz pomoć invalidskih kolica.

    „Ruzvelt je na Krim doneo svoj nameštaj i opremu, ali kada je video kako je u dvorcu sve uređeno i namešteno, naredio je da se brod vrati u SAD“, dodao je Aleksandar.

    Ruzvelt je u Livadiju došao u pratnji ćerke Ane, koja je tokom konferencije bila njegov lični sekretar. Tu je boravila i ćerka Vinstona Čerčila — Sara i ćerka američkog ambasadora u Moskvi, pa su ih lideri triju sila nazvali „prekrasnom trojkom“.

    „Obično lideri zemalja na takve događaje vode supruge, ali su rešili da u Livadiju dođu sa ćerkama, pošto je Staljin bio udovac. Njegova ćerka Svetlana nije prisustvovala konferenciji, jer se u to vreme školovala, a Staljin je smatrao da je važnije da uči nego da prisustvuje konferenciji“, priča Aleksandar.

    Nedaleko od dvorca podignut je i spomenik u čast „velike trojke“ — lidera SSSR-a, SAD i Velike Britanije, težak 10 tona. Ogromna statua je delo ruskog skulptora gruzijskog porekla Zuraba Ceretelija.

    „Spomenik je podignut pre tri godine, povodom 70. godišnjice čuvene konferencije na Jalti“, kaže Aleksandar.

    Čudo na obali Crnog mora

    Park ispred dvorca Voroncovski na Jalti.
    © Ruptly . Olivera Ikodinović
    Park ispred dvorca Voroncovski na Jalti.

    Tokom održavanja konferencije, britanska delegacija na čelu sa Čerčilom bila je smeštena u Voroncovskom dvorcu u Alupki, a sovjetska delegacija u Jusupovskom dvorcu u Koreizu.

    Većina Krimljana će danas reći da je dvorac građen u prvoj polovini 19 veka za gubernatora Novorosijskog kraja grofa Mihaila Voroncova „najlepši među svim jaltskim dvorcima“. Neki će reći i da je to „pravo čudo“ na obali Crnog mora.

    Smešten u prelepo uređenom parku, sa jezercima i labudovima, i okružen belim vrhovima planine Aj-Petra, Voroncovski dvorac zaista ostavlja bez daha. To je jedno od najživopisnijih mesta cele krimske obale.

    Dvorac je zidan punih 20 godina i to od lokalnog kamena — dijabeza, vulkanskog porekla. Dvorac kombinuje potpuno različite arhitektonske stilove — od neogotičkog do neomavretanskog stila i potpuno odudara od ostalih. Rađen je po projektu engleskog arhitekte Edvarda Blora, koji je kasnije bio arhitekta engleskog kralja Džordža Četvrtog, a potom i kraljice Viktorije. Prema njegovim projektima rađena je i Vestminsterska opatija, delovi fasade Bakingemske palate, Dom vlade Australije u Sidneju itd.

    Lav koji liči na Čerčila

    Jusupovski dvorac
    © Sputnik / Olivera Ikodinović
    Jusupovski dvorac

    „Do Oktobarske revolucije dvorac je bio u vlasništvu triju generacija porodice Voroncova, ali su ga potom sovjetske vlasti nacionalizovale, pa je do 1955. godine korišćen kao državna dača. Tokom Drugog rata, okupatori su odneli veliki deo eksponata, ali je on, uprkos tome, sačuvao svoju lepotu“, nastavlja Aleksandar.

    Od 1956. godine Voroncovski dvorac radi kao muzej, a čuvaju ga skulpture lavova. Kažu da je grof voleo skulpture, mnoge nisu sačuvane, ali ih i danas ima puno.

    Na Lavljoj terasi nalazi se šest skulptura lavova. Najpoznatiji među njima je „lav koji spava“.

    „Postoje i glasine da je Čerčil, tokom Krimske konferencije, posebno obratio pažnju na jednog od njih i da je rekao: ’Ovaj lav podseća na mene‘. Priča se da je ubeđivao sovjetsku stranu da mu proda tog lava, ali da je Staljin bio nepokolebiv: ’Narodnim dobrom se ne trguje‘“, priča Aleksandar.

    Tokom Krimske konferencije, sovjetska delegacija na čelu sa Staljinom odsela je u Jusupovskom dvorcu, koji je krajem 19. i početkom 20. veka sagradio čuveni arhitekta Nikolaj Krasnov za kneza Feliksa Jusupova, predstavnika jednog od najbogatijih i najuticajnijih porodica Ruske imperije. Za vreme sovjetske vlasti on je nacionalizovan, pa su u njemu odsedali sovjetski lideri: Hruščov, Brežnjev i Gorbačov.

    Danas jedan deo kompleksa radi kao, kako to Rusi kažu, „hotel na poziv“ i tu odsedaju razne delegacije i visoki gosti, dok drugi radi kao muzej.

    Dvorac je smešten u nesvakidašnjem ambijentu prelepog parka površine 16 hektara.

    Dvorac pod velom tajni

    Krimljani tvrde da je dvorac Jusupovih u Koreizu najtajanstveniji dvorac na poluostrvu, da je obmotan velom tajni koje ni do danas nisu otkrivene. Tu je dočekivana carska porodica Romanovih i organizovani su prijemi za britanskog i američkog lidera, Čerčila i Ruzvelta.

    „U Jusupovskom dvorcu se odigralo mnogo važnih događaja. Na primer, tu je 1912. godine održana veridba sina Feliksa Jusupova i rođake imperatora Nikolaja Drugog. Naslednik Jusupova je poznat u istoriji kao jedan od organizatora ubistva Raspućina, mistika koji je imao veliku ulogu u životu carske porodice. Takođe, tu je odsela i sovjetska delegacija tokom Krimske konferencije i za njih je bilo izdvojeno 20 soba, površine preko 600 kvadrata i još su im 33 sobe date u susednim objektima“, priča Aleksandar.

    Ispred dvorca se nalazi ograđen travnjak na kome su posađene tri palme. Prema legendi, njih su, tokom konferencije, zasadili Staljin, Čerčil i Ruzvelt, mada ne postoje dokumenta, niti fotografije koje to dokazuju. Ipak, tu stoji ploča koja o tome svedoči.

    U dvorcu se može videti Staljinov radni kabinet, gostinska i spavaća soba i druge odaje, mada kolaju priče da sovjetski lider tu nije noćevao, već da je odlazio u bunker, udaljen stotinak metara odatle.

    „Bunker ima tri prostorije površine 61 kvadratni metar, ima struju i komunikacijsku vezu. Dva odvojena puta vode ka njemu. Međutim, trenutno se renovira, pa ga ne možemo videti“, sa žaljenjem je konstatovao Aleksandar.

     

    Nastavlja se…

    Tema:
    Krim na dlanu (8)
    Tagovi:
    Jalta, Krim
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga