01:06 30 Oktobar 2020
Slušajte Sputnik
    Rusija
    Preuzmite kraći link
    Piše
    0 770
    Pratite nas

    Vladimir Putin potiče iz radničke porodice. U detinjstvu je bio nestašan, pravi „huligan“. Prvo ga je vaspitavala ulica, a zatim sport, priča Georgij Rusanov, turistički vodič koji nas je sproveo kroz Sankt Peterburg i pokazao mesta gde je ruski predsednik živeo i radio.

    „Sa 18 godina postao je šampion Lenjingrada u džudu. Sport ga je naučio disciplini i tome kako se stiže do pobeda i uspeha“, priča Georgij Rusanov, vodič Ekskurzije „Putinovim stopama“ u Sankt Peterburgu, rodnom gradu ruskog predsednika.

    Nakon što smo prošetali krajem u kojem je Putin rođen i u kome je proveo detinjstvo, uputili smo se ka crkvi u kojoj je mali Volođa kršten.

    „Putin je imao specifičan odnos prema religiji, uostalom kao i svaki sovjetski čovek. To je bilo vreme komunizma, kada je javno ispoljavanje vere bilo zabranjeno u SSSR-u. Bio je još beba kada ga je majka, zajedno sa komšinicom iz ’komunalne kvartire‘ (zajedničkog stana), tajno krstila. To je bilo opasno za karijeru i sam Putin je saznao da je kršten tek kada je odrastao. Čak ni njegov otac u to nije bio upućen“, priča Georgij.

    Kršten je u Preobraženskom saboru, a tek pre nekoliko godina Putin je saznao da ga je krstio pravoslavni sveštenik, protojerej Mihailo Gundjajev, otac sadašnjeg ruskog patrijarha Kirila.

    „To je hram jedinstven po tome što nikada nije zatvaran, čak ni u vreme rata, revolucija i Sovjetskog Saveza, kada su sve hramove rušili, zatvarali ili ih pretvarali u magacine. Crkva je prelepa, a ’stubove‘ na ogradi čine turski topovi, koje je ruska armija osvojila za vreme Rusko-turskog rata (1877-1878) i oni su okrenuti ka zemlji, kako iz njih nikada više ne bi bilo pucano“, kaže Georgij.

    Putin je kršten u Preobraženskom saboru...
    © Sputnik / Olivera Ikodinović
    Putin je kršten u Preobraženskom saboru...

    „To je simbolično i sveto mesto u istoriji Rusije. Ono pomaže ljudima da dođu na vlast. Kako su u istoriji vojnici pomogli Jelisaveti Petrovnoj da dođe na presto, tako je faktički, posle krštenja u ovoj crkvi i Putin došao na vlast“, navodi Georgij.

    U Hramu su, priča vodič, čuvani vojni trofeji i relikvije ruske armije, a posebno mesto zauzimaju dve stare ikone koje su pripadale caru Petru Velikom i njegovoj sestri Nataliji Aleksejevnoj.

    „Putin smatra da je vera nešto lično, intimno i nešto što počiva unutar čovekovog srca, pa zbog toga ne govori često o tome. Predsednik voli da obilazi manastire, a ima i svog duhovnika. I danas oko vrata nosi metalni krstić, koji je dobio od majke uoči posete Izraelu i grobu Gospoda. Postoji i priča o tom krstiću, i sam Putin je o tome govorio. Kada je jednom prilikom hteo da uđe u saunu, skinuo je krst sa vrata, ali je izbio požar i sve je izgorelo. Na zgarištu, u pepelu je pronašao svoj krstić, koji je ostao netaknut. Putin je to shvatio kao neki svevišnji znak i više ga nikad nije skinuo“, priča Georgij.

    Dok se udaljavamo od Preobraženskog sabora, gde je u toku bila nedeljna služba, i idemo ka zgradi KGB-a, mestu gde je ruski predsednik radio, Georgij govori o tome kako se Putin od „huligana“ preobratio u dobrog đaka, odličnog studenta prava i vrsnog obaveštajca.

    Kao većina dečaka tog vremena, Putin je voleo da ide u obližnji bioskop „Zrak“. Tamo je gledao i domaći triler „Štit i mač“ o sovjetskim obaveštajcima u fašističkoj Nemačkoj. Pesmu za film „Od čega počinje domovina“, koju je napisao Venjamin Basner, Putin ume čak i da odsvira na klaviru.

    „Tada je odlučio da postane obaveštajac, što je bio san i mnoge druge sovjetske dece. Postoji i priča da je prišao jednom policajcu i pitao ga je šta je potrebno da uradi da bi ga primili u KGB. On mu je rekao da treba dobro da uči i posavetovao ga je da završi prava.“

    Zgrada KGB-a, Sankt Peterburg
    © Sputnik / Olivera Ikodinović
    Zgrada KGB-a, Sankt Peterburg

    Na Pravni fakultet Putin nije išao peške, već svojim prvim automobilom — belim „zaporožecom“ koji je njegova majka dobila na lutriji.

    „Takav automobil nisu imala ni deca bogataša. Danas se taj ’zaporožec‘ iz 1972. godine čuva u muzeju, u Konstatinovskom dvorcu u Streljni, a u njemu je čak, za vreme samita G8 u Peterburgu 2006. godine, Putin provozao američkog predsednika Džordža Buša, koji se, zbog svoje visine, jedva smestio u taj automobil“, dodaje Georgij, dok mi pokazuje fotografiju dva predsednika kraj „zaporožeca“.

    Putin je bio dobar student i ničim se nije izdvajao. Mnogi njegovi vršnjaci ga se ni ne sećaju.

    „Gotovo da je bio neprimetan, a takve ljude vole da uzimaju u KGB. Putin je jako želeo da se zaposli u KGB-u i znao je da taj posao ne treba tražiti, već da treba svojim radom skrenuti pažnju na sebe. Kada je završavao fakultet i davao poslednji ispit, njemu je prišao čovek i rekao mu: ’Momče, posle ispita me sačekajte, treba da razgovaramo o vašoj budućnosti‘. Putin je čekao tog čoveka, ali se on nije pojavljivao. Prošlo je nekoliko sati i taman kad se Putin spremao da ode, on se pojavio. Tada je dobio posao. Da nije bio uporan, on nikada ne bi ’upao‘ u KGB“, zaključuje Georgij, dok posmatramo ogromno zdanje današnje Federalne službe bezbednosti na Litejnom prospektu o kojem kolaju razne legende.

    „KGB je važan deo Putinove biografije bez koga sigurno ne bi postao predsednik. Dolaskom u Moskvu njegova karijera je krenula vrtoglavom brzinom. Sve ostalo je istorija“, kaže Georgij.

    Dok obilazimo mesta na kojima se sastajao sa svojom budućom suprugom Ljudmilom Škrebnjovom, Georgij mi priča o njihovim prvim susretima, prosidbi, ali i o drugim Putinovim ljubavima.

    Pozorište u kome su se prvi put sreli Putin i njegova bivša žena Ljudmila
    © Sputnik / Olivera Ikodinović
    Pozorište u kome su se prvi put sreli Putin i njegova bivša žena Ljudmila

    „Sa Ljudmilom je to bila velika ljubav… Upoznali su se u pozorištu, preko zajedničkih prijatelja, dok su gledali predstavu Arkadija Rajkina. U njihovom životu je bilo i teških trenutaka — nakon što je preživela saobraćajku u kojoj je ozbiljno povredila kičmu, Ljudmila je oko dve godine bila prikovana za krevet, ali se Putin nije odvajao od nje. To govori i o karakteru ruskog predsednika kao o čoveku koji nikada ne napušta bolesne i nemoćne“, kaže Georgij.

    U Rusiji, dodaje on, nikog ne zanima privatni život predsednika. Kako kaže, u tradiciji Rusa nije da zaviruju u privatan život predsednika.

    „To je možda zanimljivo Francuzima, Italijanima, Britancima… Nama je važno da on voli Rusiju. On se čak i našalio u jednom intervjuu i rekao da ima jednu ljubav, koja mu oduzima sve vreme, a ona se zove — Rusija.“

    Tagovi:
    staza, detinjstvo, krštenje
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga