10:13 30 Mart 2020
Slušajte Sputnik
    Rusija
    Preuzmite kraći link
    Piše
    0 991
    Pratite nas

    Na proslavi 285. godišnjice grada koji je grof Sava Vladislavić osnovao na granici Rusije sa Mongolijom prvi put je pomenuta ideja da se, pored spomen-ploče koja je već postojala, osnivaču oda počast i postavljanjem spomenika. Samo pet godina kasnije, pred 290. godišnjicu, spomenik je postavljen, a za dva dana će biti i otkriven.

    Da bi smo shvatili sadašnjost, moramo poznavati prošlost, kaže u svom autorskom tekstu za lokalne novine ruski istoričar Nikolaj Filjšin, koji Savu Vladislavića naziva genijalnim ruskim diplomatom.

    A prošlost Kjahte je zaista bila slavna.

    Porušeni simbol grada - Trojicka crkva
    © Sputnik /
    Porušeni simbol grada - Trojicka crkva

    Sava Vladislavić je pre gotovo tri veka, kao izaslanik Petra Velikog, posle dugih i veoma teških pregovora, uspeo da sklopi sa Kinom sporazum o granici tako što ju je pomerio 100 kilometara u dubinu kineske teritorije. Legenda kaže da je na samoj granici uzeo kamen, spustio ga na zemlju, stao na njega i rekao: Ovde će biti grad. Nazvao ga je Trojickosavsk po Svetoj trojici i Svetom Savi. Grad je brzo rastao i razvijao se i uskoro je u njemu osnovan veliki svetski trgovinski centar pod nazivom Kjahta. Iz Rusije se izvozilo krzno, sukno, koža, a iz Kine u Rusiju, i dalje — svila, brokat, umetnički predmeti i najviše čaj. Put koji je prolazio kroz Trojickosavsk nazvan je putem čaja.

    Grad na granici sa Mongolijom
    © Sputnik /
    Grad na granici sa Mongolijom

    Sredinom 18. veka u svetu nije postojao grad sa više bogataša, a četrdeset kjahtinskih — imalo je ukupno bogatsvo veće nego svi ostali ruski bogataši zajedno. Oni su gradili kuće, opremali ih najmodernijim nameštajem toga vremena, kupovali najnovija dostignuća tehnike iz celog sveta. Tako je u Trojickosavsku prvi put u Rusiji prikazan jedan film, pojavila se prva štamparija, dame su se odevale u Parizu, a u muzeju koji ovde često nazivaju „severni Ermitaž“ čuva se predmet koji se može smatrati pretečom prvog televizora. Kjahta je bila toliko slavna i poznata da je pri naručivanju robe iz bilo kog kraja sveta bilo dovoljno reći da je naručilac iz Kjahte — druge garancije nisu bile potrebne. Ovaj sibirski grad nazivali su još i „Venecijom na pesku“.

    Hram uspenja presvete Bogorodice
    © Sputnik /
    Hram uspenja presvete Bogorodice

    Tadašnji trgovci nisu brinuli samo o sopstvenom blagostanju već im je bilo važno da celom svetu pokažu slavu velike ruske imperije. Zato su od svake partije uvezene robe izdvajali deo za dobrobit svoga grada, a na samoj granici sagradili su veliku kamenu Vaskresenjsku crkvu „da se već na ulasku u zemlju vidi sjaj i veličina“ njihove države. Crkva je bleštala sva u zlatu i srebru, a u njoj su bila i tri stuba od kristala koji su se prelivali na severnom suncu. Stradala je kao i velika većina ruskih crkava posle Oktobarske revolucije, ali je renovirana, pa i bez zlata, srebra i kristala njena belina privlači pažnju putnika namernika.

    Zlatni vek ovog grada u blizini obala Bajkalskog jezera trajao je oko 200 godina. Posle izgradnje Sueckog kanala (1869.) i izgradnje Kineske istočne železnice, grad prestaje da bude glavni punkt trgovine sa Kinom. Put čaja ga je zaobišao.

    Kjahta danas
    © Sputnik /
    Kjahta danas

    U Kjahtu se stiže iz burjatske prestonice Ulan Ude, udaljene oko 200 kilometara. Grad je u kotlini i u njemu se oseća sva toplina i udobnost nekada bogatog naselja koje je danas izgubilo dosta starog sjaja, ali je ostalo kao svedok vremena, tipičan za Sibir Petra Velikog.

    Među prizemnim kućama posebno se ističu crkve — velika Vaskresenjska na granici i isto tako velika ali polurazrušena Trojicka, i malena, tipično ruska, obojena u plavo, Uspenska crkva.

    Velika kamena crkva na samoj granici pokazuje moć i veličinu Rusije
    © Sputnik /
    Velika kamena crkva na samoj granici pokazuje moć i veličinu Rusije

    Današnja Kjahta je sve do tridesetih godina nosila ime koje joj je dao njen osnivač. Novo — Kjahta — dobila je, po jednoj verziji, po reci Kjahti koja teče kroz grad, dok drugi naziv tumače grčkom reči koja znači „živi Bog“, pa se grad smatra gradom „živog Boga i Svetoga Save srpskoga“.

    Na ulazu u grad stoji „Savin kamen“, istina, toliko veliki da ga čak ni Sava, za koga se tvrdi da je bio veoma visok i jak, nije mogao tek tako baciti, niti stati nogom na njega, ali simbolika je sačuvana. Na glavnom trgu u centru grada pored spomen-ploče osnivaču, sad već stoji i njegov spomenik u prirodnoj veličini. Sa postamentom je visok tri metra.

    Tagovi:
    spomenik, Sava Vladislavić, Kjahta
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga