04:28 13 Novembar 2018
Slušajte Sputnik
    Severni tok

    Ukrajina i Amerika odlučne da razore ključni projekat, ali prepreka je — Evropa

    © Sputnik / Grigoriy Sisoev
    Rusija
    Preuzmite kraći link
    Olivera Ikodinović
    1054

    Kijev namerava da u Evropskoj Uniji stvori grupu koja treba da zaustavi izgradnju gasovoda „Severni tok 2“, rekao je predsednik Ukrajine Petar Porošenko.

    On je nazvao „Severni tok 2“ „apsolutno politizovanim projektom koji je usmeren protiv Ukrajine“ i dodao da će njegova izgradnja uzeti gotovo tri milijarde dolara iz budžeta Ukrajine.

    „Zato mi aktivno pregovaramo sa Nemačkom. Pozivamo ih da stvore međunarodni konzorcijum za upravljanje državnim gasnim sistemom Ukrajine. Ali uslov za učešće je zaustavljanje ’Severnog toka 2‘“, rekao je Porošenko.

    Porošenko je dodao da su i američki partneri takođe „odlučni“. Istovremeno, on nije otkrio sve instrumente uticaja, ali je izrazio nadu da bi bilo moguće zaustaviti realizaciju projekta.

    Kijev je više puta saopštio da želi da ostane tranzitna zemlja za ruski gas u Evropu. Tekući tranzitni ugovor ističe krajem 2019. godine. U tom smislu, Ukrajina je kategorično protiv postavljanja novih gasovoda oko svoje teritorije.

    Ruski politikolog Ivan Mezjuho smatra da Porošenkov poziv neće imati odjeka u Evropi, a da će Brisel slediti isključivo svoje interese. 

    „U odnosima sa Rusijom Evropa sledi svoje nacionalne interese, a ja sam siguran da EU uopšte ne mari za ovakve izjave ukrajinskog predsednika. Pre svega, ujedinjena Evropa razmišlja o svojoj energetskoj bezbednosti, a sada se nalazi pred teškim izborom: da li da, uprkos antiruskim sankcijama, nastavi saradnju sa Rusijom u energetskoj sferi ili da prekine saradnju sa našom zemljom i započne sa Amerikom, koja ne može da zadovolji zahteve evropskih država u energetskoj sferi. Porošenko, dajući takve izjave, želi samo da skrene pažnju međunarodne zajednice na sebe. Mislim da će većina evropskih zemalja ostaviti Porošenka bez odgovora, pre svega zato što njegova izjava nema nikakvu težinu, jer lideri evropskih zemalja ne iskazuju previše poštovanja prema njemu. Drugo, bez obzira na sve poteškoće između Evrope i Rusije, saradnja u energetskoj sferi će biti nastavljena i u ovom trenutku mi možemo da govorimo o pozitivnim perspektivama izgradnje „Severnog toka 2“, smatra Mezjuho.

    Projekat „Severni tok 2“ podrazumeva izgradnju dva kraka gasovoda ukupnog kapaciteta od 55 milijardi kubnih metara gasa godišnje od obala Rusije preko Baltičkog mora do Nemačke.

    Dozvolu za izgradnju gasovoda već su izdale Nemačka, Finska i Švedska. Kompanija „Nord strim 2“ takođe mora da dobije saglasnost iz Danske.

    Protiv projekta su neke zemlje – pre svega Ukrajina, koja se plaši gubitka prihoda od tranzita ruskog gasa, kao i SAD, koje imaju ambiciozne planove o izvozu svog tečnog prirodnog gasa u Evropu. Takođe, Brisel želi da Ukrajina sačuva status zemlje tranzitera.

    Pored toga, Letonija, Litvanija i Poljska zajednički su izjavile da nisu odobrile izgradnju „Severnog toka 2“. Njihovi lideri takođe smatraju da je to politički projekat.

    Rusija je više puta zahtevala da se taj gasovod ne posmatra kao instrument uticaja. Prema Vladimiru Putinu, Moskva se prema „Severnom toku 2“ odnosi isključivo kao prema ekonomskom projektu.

    Uporedo sa Ukrajinom i Poljska pokušava da zaustavi ovaj projekat, pa Varšava zahteva da EU ubrza rad na izmenama u gasnoj direktivi.

    Šef ruskog Centra „Međunarodna energopolitika“ Jurij Solozobov smatra da Poljska kao članica EU ima pravo da iznese svoje zahteve, ali, kako ističe, to ne znači da će te predloge prihvatiti Evropska komisija.

    „To ne znači da će ti predlozi biti uslišeni od strane Evropske komisije, jer postoje ozbiljniji igrači od Poljske, kao što je Nemačka – lokomotiva cele evropske ekonomije. Nemačka je veoma zainteresovana da se njena preduzeća nesmetano snabdevaju gasom, između ostalog i zato što Nemačka postepeno odustaje od nuklearne energetike. Međutim, snabdevanje tečnim prirodnim gasom znači i da će se pojaviti dodatne poluge pritiska iz Amerike. U uslovima trenutne konfrontacije između Vašingtona i Berlina, ova opcija je nepoželjna za Nemačku. Ipak, mislim da će predlog Poljske biti prihvaćen sa rezervom, uzdržano“, kaže Solozobov. 

    Transport cevi za izgradnju Severnog toka 2 u nemačkoj luci Mukran
    © Foto : © Nord Stream 2 / Axel Schmidt

    Ekspert smatra da Varšava pokušava da iskomplikuje izgradnju „Severnog toka 2“, jer ima ambiciju da postane glavni gasni hab za Istočnu Evropu, a moguće i deo Južne Evrope.

    „Poljska razvija svoje terminale primanja tečnog prirodnog gasa i već 10 godina pokušava da izgradi Baltički gasovod. Ali ti planovi nemaju ekonomske osnove. Osim toga, postoji velika zavisnost od američkih planova isporuke tečnog prirodnog gasa. U tom slučaju, nacionalni interesi Poljske mogu biti u suprotnosti od interesa aktuelnih poljskih političara“, smatra Solozobov.

    Kremlj je saopštio da je projekat gasovoda „Severni tok 2“ čisto komercijalan, a ne politički i da su pokušaji suprotstavljanja njegovoj realizaciji u suprotnosti sa pravilima slobodne konkurencije.

    Tagovi:
    severni tok, Petro Porošenko, Rusija, EU, Ukrajina
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga