02:12 25 Septembar 2018
Slušajte Sputnik
    Dolar na jarbolu

    Rusija prema Americi napravila korak bez presedana

    CC0 / Pixabay
    Rusija
    Preuzmite kraći link
    Jovana Vukotić
    42521

    Centralna banka Rusije je napravila korak za koji stručnjaci kažu da je bez presedana i dodaju: „Ovako drastično smanjenje uloga u državne obveznice SAD nije viđeno do sada“.

    Dok jedni eksperti tvrde da je ovaj korak direktan politički odgovor Moskve na sankcije koje konstantno uvodi Vašington, drugi smatraju da je razlog za ovakav korak daleko pragmatičniji i da se tiče isključivo ruskog ekonomsko-finansijskog sektora.

    Drastičan pad ulaganja u američke obveznice izazvao je značajan odjek, i to najpre među stručnjacima. Dakle, početkom aprila 2018. godine Rusija je u državnim obveznicama čuvala 96,1 milijardu dolara i ta suma je činila 21 odsto ukupnih međunarodnih rezervi RF. Samo mesec dana kasnije, prema podacima Ministarstva finansija SAD, Rusija je smanjila ulaganje u američke hartije od vrednosti do 48,7 milijardi dolara. Rusija je tako malo rezervi u američkim državnim obveznicama poslednji put imala pre deset godina. Inače, u ovom trenutku Rusija raspolaže sa 458 milijardi dolara međunarodnih rezervi.

    Ruski analitičari konstatuju da april nije bio naklonjen američkim državnim obveznicama. Ukupno gledano, tokom aprila tekuće godine je prodato najviše američkih obveznica još od januara 2016. godine. Ne samo da ih se oslobodila Rusija, već su to učinile i mnoge druge države, između ostalih i Japan. Tačnije, tokom poslednjih osam meseci Japanci konstantno prodaju ove američke hartije od vrednosti.

    Između ostalog i Kina je prodala jedan, doduše manji deo američkih obveznica. Međutim, trgovački rat koji kao da Tramp započinje sa Pekingom, možda će biti politički okidač da se Kina oslobodi sledećeg kontingenta američkih državnih obligacija.

    „Mnogi smatraju da je drastično smanjenje ruskog uloga u američke državne hartije od vrednosti politički korak“, kaže za Sputnjik Nikita Maslenikov, ekspert sa Instituta za savremeni razvoj. Ipak, stručnjak smatra da je ovakvoj odluci prethodila tržišna logika.

    „Ako pogledate situaciju na finansijskim tržištima i berzama kapitala, kolebanje obima američkih obveznica je primetno i na bilansima drugih investitora. Štaviše, neke zemlje su prodale čak daleko više nego Rusija, što je uobičajeno. Međutim, veliki obim kupovine i prodaje američkih obveznica bi trebalo da bude značajan signal nadležnim institucijama u SAD. Tako veliki obim prodaje ukazuje da su investitori zabrinuti i da imaju sumnje. Da li će biti pravilno protumačen ovaj momenat i da li će izazvati adekvatnu reakciju, ostaje da vidimo. Dešavalo se ranije da su Federalne rezerve primile poruku i korigovale svoju politiku“, objašnjava Maslenikov.

    Osim toga, upravo tokom aprila SAD su uvele naredni paket ozbiljnih sankcija Rusiji. Ove mere su prilično ozbiljno dotakle niz velikih ruskih kompanija. Rusko finansijsko tržište i dalje neveselo iščekuje sledeće korake Vašingtona, jer nisu u potpunosti jasni ciljevi spoljne politike SAD. Stoga nije izvesno da li bi ruska sredstva uložena u američke državne obveznice na neki način mogla biti u opasnosti.

    Direktor Instituta aktuelne ekonomije Nikita Isajev kaže da razlozi za ovako drastično sniženje obima ruskih ulaganja u obveznice SAD mogu biti različiti:

    „Rekao bih da postoji realan strah da bi ruski novac mogao biti blokiran u okviru sankcione kampanje koju sprovode SAD. Osim toga, verujem da će ruski novac biti preusmeren i uložen u hartije od vrednosti evropskih država, nakon što je Putin imao uspešne sastanke sa liderima Francuske, Nemačke i Austrije. Takođe, moguće je i da Rusija, kao fer igrač, jednostavno želi da isplati svoje dugove u skladu sa preuzetim obavezama u okviru međunarodnih ugovora i zato povlači novac iz američkih obveznica.“

    Maslenikov objašnjava da se u svetu finansija uvek pažljivo mere svi geopolitički rizici koji moraju biti uzeti u obzir pri makroekonomskim i tržišnim prognozama. Naš sagovornik dodaje da pri donošenju krupnih odluka, poput na primer prodaje velikog obima određenih hartija od vrednosti, uvek se uzima u obzir određen, ključni segment tržišta. Ovde je u tom smislu bitan momenat bilo i to što su Federalne rezerve SAD stavile do znanja da će povećavati kamatne stope sve agresivnije.

    „To vam je poput zakona spojenih sudova. Amerika je počela da stimuliše svoju ekonomiju poresko-budžetnim sredstvima, nakon upravo sprovedene poreske reforme i jasno je da postoji potreba da se smanji stimulans novčano-kreditnim sredstvima. Drugim rečima, ako bi se nastavila politika ’kvantitativnog popuštanja‘ (povećanje zaliha novca od strane Centralne banke putem kupovine efektiva kao što su državne obveznice), prebrzo bi kulminirao ekonomski ciklus, što je samo jedan korak ka recesiji. To je zakon ekonomske politike. Zato Federalne rezerve podižu kamatne stope. Amerikanci svoje hartije od vrednosti čine neprivlačnim time što uz više kamatne stope raste prinos, ali istovremeno pada atraktivnost na tržištima“, ističe Maslenikov.

    Analitičari se jednoglasno slažu da ruska odluka nije zlonamerno politički motivisana. Ideja nije bila „da se Amerikancima gurne klip u točak“, već je Centralna banka Ruske Federacije želela da optimizira svoj portfolio međunarodnih rezervi. Ukoliko se situacija na tržištu bude menjala, ruski regulator može ponovo da se odluči za američke obveznice. Ako se izuzme eventualno nepovoljna politička dimenzija, ove obveznice ipak predstavljaju „pogodno sredstvo za investiranje“.

    „Ovako drastično snižavanje obima ulaganja u državne obveznice SAD jeste u neku ruku neočekivana odluka, jer je do sada bio prisutan trend prilično obimnih ruskih investicija u američku ekonomiju. Međutim, za takvu politiku su ruske vlasti trpele kritike određenog broja stručnjaka“, kaže naš sagovornik. 

    U međuvremenu Rusija konstantno jača i diversifikuje svoje rezerve. Sankcije nisu nanele štete ruskim državnim rezervama, već su bile dodatni impuls za nadležne institucije da traže alternativne sfere ulaganja, umesto potencijalno toksičnih obveznica SAD. Sasvim je izvesno da će ruske vlati odlučiti da ulože u kineske i nemačke hartije od vrednosti. Analitičari dodaju da je u ovom trenutku uputno investirati u ruske infrastrukturne projekte i zlato.

    Tagovi:
    centralna banka, Rusija, SAD
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga