19:00 21 Avgust 2019
Slušajte Sputnik
    Grafit Rusija i Krim - zauvek zajedno

    Jeljcin o povratku Krima u sastav Rusije: „Oni žele da ga vrate... To je građanski rat“

    © Sputnik / Artem Žitenev
    Rusija
    Preuzmite kraći link
    1281

    Internet stranica predsedničke biblioteke Bila Klintona, koja se nalazi u Litl Roku u Arkanzasu, deklasifikovala je više od hiljadu dokumenata o rusko-američkim odnosima 1990-ih godina.

     

    Objavljena arhiva uključuje ranije poverljive transkripte razgovora prvog predsednika Rusije Borisa Jeljcina i njegovog američkog kolege Bila Klintona, među kojima se ne spominje samo Putinov izbor za naslednika ruskog predsednika, već i strah od mogućnosti povratka Krima u Rusiju. Jeljcin se plašio da će neke usijane glave dobiti ideju da vrate poluostrvo, a on nije želeo građanski rat.

    Razgovori između Jeljcina i Klintona imali su vrlo poverljiv ton i predstavljaju priličan kontrast u poređenju sa aktuelnim američko-ruskim bilateralnim odnosima, koji su pali na nivo „hladnog rata“. Dva predsednika, koji su se jedan drugom obraćali na „ti“, razmatrali su gotovo sva pitanja koja se ne odnose samo na bilateralne odnose, već i na probleme u zemlji.

    U objavljenim dokumentima se vidi da je 21. aprila 1996. godine, mesec i po dana pre predsedničkih izbora u Rusiji, tokom posete Bila Klintona Moskvi, Jeljcin američkog predsednika upozorio na opasnost od povratka komunista na vlast u Rusiji. Postojao je veliki strah da bi na junskim izborima za predsednika mogao da pobedi lider Komunističke partije Rusije Genadij Zjuganov.

    Za vreme doručka u Kremlju Jeljcin je odlučio da razgovara sa drugom Bilom o predstojećem glasanju i upozorio ga. „U američkoj štampi pokrenuta je kampanja koja ljude ubeđuje da se ne plaše komunista, da su oni navodno dobri i plemeniti ljudi. Tome ne treba verovati… Više od polovine njih su fanatici koji sve mogu da unište. To bi značilo građanski rat“, naglasio je Jeljcin.

    „Oni bi ukinuli granice između republika. Oni žele da vrate Krim. Oni, čak, imaju pretenzije na Aljasku“, upozorio je ruski predsednik.

    Kasnije je tokom istog razgovora Klinton izrazio svoju podršku Jeljcinu. Kako primećuje „Radio liberti“, Jeljcin se kao vatreni antikomunista plašio da bi Komunistička partija mogla da povrati vlast i to se skoro i desilo tokom predsedničkih izbora 1996. godine.

    Ipak, Jeljcinov naslednik na mestu šefa države Vladimir Putin, uprkos strahovima prvog predsednika vratio je Krim i, kao što je predvideo Jeljcin, zemlja nije prošla bez građanskog rata.

    Inicijator predaje poluostrva Ukrajini bio je „lično“ Nikita Hruščov — lider SSSR-a od 1953. do 1964. godine. Zahvaljujući Hruščovu, Krim je 1954. iz sastava RSFSR predat Ukrajinskoj SSR.

    Marta 2014. godine, nakon promene vlasti u Kijevu, na Krimu je održan referendum o statusu poluostrva. Glasači su se, birajući između proširivanja ovlašćenja regiona kao dela Ukrajine i pridruživanja Rusiji, opredelili za drugu opciju. 96,77 odsto glasača dalo je podršku za ulazak regiona u sastav Rusije. Posle toga, Putin je potpisao ukaz o ujedinjenju Krima sa Ruskom Federacijom.

    Tagovi:
    Boris Jeljcin, Bil Klinton, Krim, Rusija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga