04:03 10 Decembar 2018
Slušajte Sputnik
    Olja

    Kad Moskva spava, Vladivostok se budi (foto)

    © Sputnik / Olivera Ikodinović
    Rusija
    Preuzmite kraći link
    Olivera Ikodinović
    0 921

    Vladivostok, ruski dalekoistočni grad, prestonica Primorskog kraja, koji je do pre skoro trideset godina bio „zabranjen“ za strance, a građani Sovjetskog saveza su u njega ulazili samo uz specijalnu dozvolu, toliko je udaljen od Moskve da ga većina žitelja centralne Rusije nikada nije ni posetila. Za njih je taj region „kraj sveta“.

    U sovjetsko doba, 1958. godine, postao je sedište ruske Pacifičke flote i od tada, više od tri decenije, sve do 20. septembra 1991. godine, kada je Boris Jeljcin doneo ukaz „O otvaranju Vladivostoka za strance“, imao je status „zatvorenog grada“. Ukaz je stupio na snagu 1992. godine.

    Istočni ekonomski forum postao je zaštitni znak grada
    © Sputnik / Olivera Ikodinović
    Istočni ekonomski forum postao je zaštitni znak grada

    „Tada se u tom gradu živelo mnogo bolje, slobodnije, bezbednije. Mogli smo, na primer, da ostavljamo otključane stanove i automobile bez straha da će neko u njih upasti“, priča taksista Aleksandar, dok se sa ostrva Ruski vozimo do centra grada.

    Iz Moskve do Vladivostoka avionom se stiže za osam-devet sati i tek tada se zaista shvata veličina Rusije — satima letiš, a i dalje si u istoj državi.

    Ostrvo Ruski, deo kompleksa Dalekoistočnog federalnog univerziteta
    © Sputnik / Olivera Ikodinović
    Ostrvo Ruski, deo kompleksa Dalekoistočnog federalnog univerziteta

    Do te poslednje tačke na ruskoj Transsibirskoj železnici, vozom se putuje sedam dana, tokom kojih se prelazi skoro 9.300 kilometara kroz dva dela sveta (Evropu i Aziju), 14 oblasti, oko 90 gradova i čak sedam vremenskih zona. Kada se Vladivostok budi, Moskva spava. Kada se Moskva budi, Vladivostok ide na ručak, govore Rusi.

    Vladivostok se nalazi na sto i nešto kilometara do ruske granice sa Kinom, baš one granice koju je utvrdio Srbin grof Sava Vladislavić, moćni državnik koji je zadužio Rusiju, savetnik ruskog cara Petra Velikog za istočna pitanja, ali i Katarine Prve i utemeljivač srpsko-ruskih veza.

    Pogled na šetalište pored mora verernjim satima.
    © Sputnik / Olivera Ikodinović
    Pogled na šetalište pored mora u večernjim satima

    Gradonačelnik Vladivostoka Vitalij Verkjenko prestonicu Primorja opisuje kao „evropski grad sa azijskim mentalitetom i širokom ruskom dušom“.

    Blizina Kine, Japana i dve Koreje je vidljiva i na ulicama i u prodavnicama. Radnje su krcate robom iz tih zemalja, a na svakom koraku mogu se videti kineski i korejski restorani i japanski automobili — „tojote“, „mazde“, „honde“, „nisani“…

    Bašta jednog od restorana na glavnom gradskom šetališz Vladivostoka
    © Sputnik / Olivera Ikodinović
    Bašta jednog od restorana na glavnom gradskom šetalištu Vladivostoka

    Kao i u ostatku Rusije, vozi se desnom stranom, ali se u skoro svim automobilima volan nalazi sa desne strane. U saobraćaju su česte velike gužve, slične onim kakve se mogu videti na ulicama Moskve. To ne čudi, jer je prema statistikama Vladivostok jedan od ruskih gradova sa najviše automobila po glavi stanovnika.

    Vladimir Putin je 2009. godine, da bi zaštitio domaću industriju, uveo visoke poreze na vozila uvezena iz inostranstva. Do tada, a posebno kriznih devedesetih godina prošlog veka, u Jeljcinovo doba, većina građana Vladivostoka je živela od šverca polovnih automobila iz Japana. Bez obzira na Putinove mere očigledno je da i danas tim delom Rusijom dominiraju japanska vozila.

    Međunaordni aerodrom u Vladivostoku
    © Sputnik / Olivera Ikodinović
    Međunaordni aerodrom u Vladivostoku

    U Vladivostoku živi nešto više od 600.000 ljudi, koji se uglavnom bave ribolovom i trgovinom. Pored toga, izvor posla je i ogromna luka, koja se širi uz celu gradsku obalu.

    Prvi Istočni forum je održan u septembru 2015. godine i grad se od tada mnogo izmenio, postao je življi, dinamičniji. Taj forum je privukao pažnju celog sveta, a posebno investitora. Otvorene su nove fabrike, razvija se malo i srednje preduzetništvo. Ako je 2015. godine u Slobodnoj luci Vladivostoka radilo tek nekoliko rezidenata, danas ih ima oko 500.

    Pešačka zona u centru Vladivostoka koja vodi do zaliva.
    © Sputnik / Olivera Ikodinović
    Pešačka zona u centru Vladivostoka koja vodi do zaliva.

    Slobodna luka se smatra novom morskom kapijom za međunarodnu privredu, a Vladivostok pacifičkom prestonicom Rusije i „vratima Rusije u Aziju“.

    Do prve decenije 21. veka Vladivostok i ceo Daleki istok bili su skoro zaboravljeni od strane moskovskih vlasti, a Putin je bio prvi predsednik u istoriji Rusije koji je shvatio da dalekoistočni region ima izuzetno važan geopolitički značaj, kao i mnogo neiskorišćenih prirodnih resursa. Razvoj Dalekog istoka postao je nacionalni prioritet Rusije u 21. veku, a država je napravila posebne programe za razvoj regiona. Jedan od prioriteta je poboljšanje kvaliteta života ljudi, kako ne bi odlazili iz regiona.

    Plodovi mora su glavni sastojak kuhinje Primorskog kraja
    © Foto : Olivera Ikodinović
    Plodovi mora su glavni sastojak kuhinje Primorskog kraja

    Da bi se stvorila jasnija slika o toj teritoriji, dovoljno je reći da Daleki istok zauzima teritoriju veću od šest miliona kvadratnih kilometara, što je 36 odsto površine cele Rusije, a tu živi samo 6,5 miliona ljudi. Ima devet oblasti, a najveća među njima je Jakutsk, koji je i najveća administrativno-teritorijalna jedinica na svetu. Po teritoriji je čak veći i od Argentine, osme po veličini države na svetu. On je veličine kao skoro šest Francuski ili 13 Velikih Britanija i ima tri vremenske zone.

    U poslednjih četvrt veka Daleki istok napustilo je dva miliona ljudi, tj. četvrtina stanovništva, a da bi sprečile odliv stanovništva, popravile demografsku sliku i podstakle razvoj regiona moskovske vlasti su donele Zakon o dalekoistočnom hektaru, prema kojem državljani Rusije iz svih regiona imaju pravo da pet godina besplatno koriste hektar zemlje u Dalekoistočnom federalnom okrugu. Prema rezultatima 2017. godine, 108.000 Rusa se prijavilo za taj program, a 90 odsto njih su žitelji Dalekog istoka.

    Nastaviće se

    Tagovi:
    Vladivostok
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga