18:30 12 Decembar 2018
Slušajte Sputnik
    Patrijarh Moskovski i cele Rusije Kiril

    Sputnjik saznaje: Šta Ruska crkva očekuje od SPC povodom sukoba unutar pravoslavlja

    © Sputnik / Sergeй Pяtakov
    Rusija
    Preuzmite kraći link
    Tanja Trikić
    0 631

    U jeku tenzija između Moskovske i Carigradske patrijaršije oko ukrajinskog pitanja patrijarh srpski Irinej će se sresti sa vaseljenskim patrijarhom Vartolomejom kada u nedelju budu zajedno služili liturgiju na Zejtinliku povodom sto godina proboja Solunskog fronta, a samo nekoliko dana pošto je u Beogradu boravio drugi čovek RPC, mitropolit Ilarion.

    Prema saznanjima Sputnjika, RPC nije tražila od SPC da posreduje u sporu Moskve s Vartolomejom s obzirom na već izraženu podršku Srpske crkve kanonskom poretku u svetskom pravoslavlju. Ukoliko ipak vaseljenski patrijarh Vartolomej ostvari najavljeno i prizna raskolničku ukrajinsku crkvu, RPC očekuje, prema našem izvoru, da SPC ne prizna tu strukturu, ali ne mora da raskida euharističko opštenje sa Carigradom.

    Docent Pravnog fakulteta u Kragujevcu dr Zoran Čvorović kaže da je jedna stvar šta će Moskovska patrijaršija tražiti od drugih pomesnih crkava, pa i od SPC, a drugo šta bi Srpska crkva trebalo da uradi sama, bez ikakvog poziva Moskve.

    „Ako bi došlo do priznavanja raskolnika, SPC bi nezavisno od toga da li bi usledio poziv iz Moskve ili ne, morala da se oglasi aktom da ne priznaje raskolničku jerarhiju u Ukrajini niti tomos carigradskog patrijarha. To je minimalno što bi Srpska crkva morala da uradi“, ocenjuje Čvorović.

    Što se tiče mogućeg prekida liturgijskog opštenja sa Carigradskom patrijaršijom, Čvorović smatra da takva odluka može da se donese samo zajedničkim dogovorom sa drugim sabornim crkvama, bilo zajednički, bilo bilateralno, ali dodaje:

    „Ne očekujem da će SPC doneti odluku da prekine liturgijsko jedinstvo sa Carigradskom patrijaršijom, iako bi Srpska crkva, po mom dubokom uverenju, bila dužna da to uradi zato što ovo nije obično kršenje kanona nego drastičan, samovoljan čin koji može teško da se odrazi na našem unutarckrvenom terenu i u Crnoj Gori, i u Makedoniji, i tamo gde uopšte ne možemo da pretpostavimo“, upozorava naš sagovornik.

    Čvorović se slaže da se može očekivati da SPC prekine euharističko opštenje sa Carigradskom patrijaršijom samo ako ona ode korak dalje i da autokefalnost Makedonskoj crkvi, jer je ukrajinski presedan, kako kaže, previše krupan.

    „Ne vidim razloga da Carigradska patrijaršija to ne uradi prvo u Makedoniji, jer ako prođe na referendumu Prespanski sporazum, jasno je da Makedonija ide ka NATO-u. Jedan od uslova potpune integracije u evroatlantsku zajednicu jeste rešavanje svih spornih problema sa Grčkom, a to je vezano i sa pitanjem crkve“, objašnjava Čvorović.

    Ubeđen je, kaže, da u Carigradskoj patrijaršiji ne treba gledati grčku strukturu jer je to multinacionalna tvorevina i pokazalo se više puta kroz istoriju da ona nije grčka crkva. 

    „Dakle, ona će se verovatno saglasiti sa nekim nazivom skopska ili ohridska arhiepiskopija i ako bude napravila presedan u Ukrajini, napraviće ga posle toga i u Makedoniji. Stvaranje NATO država sa antiruskim i antisrpskim identitetom je neodvojivo i od stvaranja autokefalnih crkava, a takav posao treba da odradi Carigrad“, zaključuje dr Zoran Čvorović.

    Podsetimo, mitropolit Ilarion je u Beogradu, gde se sreo i sa patrijarhom Irinejom, ocenio da je pozicija srpske crkve prema ukrajinskom pitanju veoma ispravna i izrazio nadu da će i druge crkve zauzeti isti stav. Patrijarh Irinej je dvaput pisao Vartolomeju, ali mu on nije odgovorio. Srpski patrijarh je rekao da je SPC „pružila podršku kanonima, poretku crkve“ i izrazio uverenje da će carigradski patrijarh uvideti da davanje autokefalnosti ukrajinskoj crkvi „nije celishodno i da bi moglo dovesti do problema u samom narodu i pravoslavlju“.

    Porodica pravoslavnih crkava broji inače 15 članova, a svaka ima svoju „zonu odgovornosti“, odnosno kanonsku teritoriju, pri čemu su sve pomesne crkve u euharističkom opštenju, što znači da mogu zajedno da obavljaju bogosluženje i „budu jedno u Hristu“. Ukoliko se, međutim, naruši taj kanonski poredak i prizna raskolnička ukrajinska crkva, to bi moglo da pokrene lančanu reakciju ne samo na kanonskoj teritoriji SPC — u Makedoniji, Crnoj Gori, Hrvatskoj, Kosovu, već i u Abhaziji, čiji sveštenici pripadaju Gruzijskoj pravoslavnoj crkvi.

    „Talas raskola“ mogao bi da dođe i do Rumunije i Grčke, gde su dosta aktivne pristalice starog kalendara (te crkve su prešle sa julijanskog na gregorijanski kalendar), kao i Bliskog istoka, gde bi libanski pravoslavci mogli da traže odvajanje od Antiohijske pravoslavne crkve, čije je sedište u sirijskom Damasku.

    Tagovi:
    Carigradska patrijaršija, RPC, SPC, Ukrajina, Srbija, Rusija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga