Rusija o kosovskom rešenju: Strogo poštovati Rezoluciju 1244

Zamenik ministra spoljnih poslova Rusije Aleksandar Gruško razgovarao je o rešenju situacije na Kosovu sa specijalnim predstavnikom generalnog sekretara UN i šefom misije UN za privremenu administraciju na Kosovu Zahirom Taninom.

„Potvrđeno je međusobno razumevanje međunarodno-pravnih osnova za rešenje situacije na Kosovu, sa osloncem na rezoluciju Saveta bezbednosti UN 1244. Istaknut je značaj bezuslovnog ispunjavanja sporazuma koje su dogovorili Beograd i Priština, pre svega u delu formiranja Zajednice srpskih opština na Kosovu, koje imaju potrebna ovlašćenja. Primećen je značaj nastavka dijaloga dveju strana“, navodi se u saopštenju Ministarstva spoljnih poslova Rusije.

Sa Taninom se sastao i zamenik ministra spoljnih poslova Rusije Sergej Veršinjin.

„Ruska strana je ponovo potvrdila važnost strogog poštovanja odredbi Rezolucije Saveta bezbednosti UN 1244, koja u potpunosti ostaje na snazi i ostaje obavezujući međunarodni pravni okvir za rešavanje kosovskog pitanja, a naglašena je i važna uloga UNMIK-a“, dodaje se u saopštenju Ministarstva.

Oružani sukob albanskih separatista iz Oslobodilačke vojske Kosova i srpske vojske i policije 1999. godine doveo je do bombardovanja Jugoslavije od strane snaga NATO-a. U martu 2004. godine kosovski Albanci su organizovali pogrom koji je doveo do masovnog iseljenja Srba iz pokrajine i uništavanja brojnih spomenika srpske istorije i kulture.

Kosovske albanske strukture su u februaru 2008. godine u Prištini jednostrano proglasile nezavisnost od Srbije. Samoproglašenu republiku ne priznaju Srbija, Rusija, Kina, Izrael, Iran, Španija, Grčka i mnoge druge države.

Vlasti Srbije su pod pritiskom Brisela i zbog približavanja regiona sa Evropskom unijom, kao i zbog olakšavanja života srpskog stanovništva u pokrajini, 2011. godine bile prinuđene da započnu pregovore o normalizaciji odnosa sa kosovskim Albancima, uz posredovanje EU.

Najveći zaključeni sporazumi su Briselski sporazum o principima normalizacije odnosa između Beograda i Prištine, zaključen u aprilu 2013. godine i sporazum o Zajednici srpskih opština, koji su strane potpisale u avgustu 2015. godine. Poslednji rok koji je Brisel dao za sprovođenje ovih sporazuma je 4. avgust, koji Priština nije ispoštovala, što je dovelo do povećanih tenzija na Kosovu.