23:12 17 Novembar 2018
Slušajte Sputnik
    Hram Svetog uspenja u Omsku

    Omsk kroz Sputnjikov objektiv (foto)

    © Sputnik / Aleksandar Milačić
    Rusija
    Preuzmite kraći link
    Maša Radović
    0 610

    „Sibir. Na obali široke tihe reke leži grad, jedan od administrativnih središta Rusije; u gradu tvrđava, u tvrđavi tamnica.“ — „Zločin i kazna“, F. M. Dostojevski

    Rano jutro. 4 sata i 30 minuta. Iznenađujuće dobro sletanje na pistu aerodroma u Omsku, s obzirom na to da vetar u ravničarskim predelima Sibira razvija veoma veliku brzinu. Aerodromska zgrada je prilično mala u odnosu na one u Sankt Peterburgu i Moskvi, pošto je uglavnom namenjena lokalnim letovima. Prva pomisao po izlasku iz zgrade bila je — „pa nije toliko hladno, budući da je ovo Sibir!“ Kasnije me je taj osećaj opasno prevario.

    Spomenik kozaku Čokanu Valihanovu naučniku, oficiru generalštaba carske vojske i obaveštajcu.
    © Sputnik / Aleksandar Milačić
    Spomenik kozaku Čokanu Valihanovu naučniku, oficiru generalštaba carske vojske i obaveštajcu.

    Kada razmišljate o vremenskom periodu koji iznosi nešto malo više od 24 sata i uzmete u obzir da ste promenili četiri vremenske zone, postajete skeptični po pitanju toga šta ćete stići da vidite u drugom po veličini gradu u azijskom delu Rusije. Ipak, sasvim je dovoljno da osetite Sibir u pravom smislu te reči.

    Utisak koji me je obuzeo na samom početku, nije se promenio. Omsk neodoljivo podseća na Beograd. Na sibirski način. Grad leži na ušću reka Irtiš i Om („om“ na tatarskom znači tiha reka), centrom dominiraju građevine u soc-realističkom stilu, a „sudar“ komunizma i Crkve je očigledan.

    Jedno od šetališta u Omsku u kom se nalazi nekoliko muzeja.
    © Sputnik / Aleksandar Milačić
    Jedno od šetališta u Omsku u kom se nalazi nekoliko muzeja.

    Grad, u kome danas živi nešto više od milion stanovnika, osnovan je za vreme vladavine Petra Velikog, 1716. godine. Tada je podignuta prva drvena tvrđava kako bi zaštitila ruske granice koje su se širile. Opasnost je pretila od kirgiskih nomada iz stepa. U kasnom 18. veku podignuta su utvrđenja od cigle.

    Tokom postojanja carske Rusije, Omsk je bio sedište general-gubernatora zapadnog Sibira, a kasnije general-gubernatora Stepa. Na stotinak metara od hotela u kom smo odseli nalazi se dvorac (danas pretvoren u muzej) najpoznatijeg general-gubernatora Gustava Gasforta, iz kog je on vladao od Kazahstana pa sve do okeana na dalekom severu. Jedna od Gasfortovih žena, Ljuba, bez sumnje je zaštitni znak Omska. Park i ulica u centru grada nose njeno ime.

    Lepe fasade pune detalja krase centralne ulice Omska.
    © Sputnik / Aleksandar Milačić
    Lepe fasade pune detalja krase centralne ulice Omska.

    Za vreme oktobarske revolucije, grad je proglašen prestonicom Rusije, i u njemu se čuvalo carsko blago. Nikolaj Drugi podigao je najlepšu crkvu u Omskoj oblasti — Hram Hristovog vaskrsenja. Iako su ga boljševici oskrnavili, 2007. je izvršena rekonstrukcija, pa je zlatna kupola ove velelepne pravoslavne građevine ponovo simbol grada. Omsk je tokom ruskog građanskog rata postao centar antiboljševičkog otpora pod upravom admirala Kolčaka.

    Pogled na reku Om u Omsku
    © Sputnik / Aleksandar Milačić
    Pogled na reku Om u Omsku

    Tokom Prvog svetskog rata u Omsk su dovođeni zarobljenici iz austrougarske armije. Oni su, za vreme služenja kazne, vršili poslove građevinskih radnika i, između ostalog, sagradili Upravu železnice i zgradu Suda. Obični vojnici, bez činova, slati su u obližnja sela da pomažu u poljoprivrednim radovima. U zarobljeništvu carske ruske vojske bio je i Josip Broz Tito. Nakon ranjavanja na istočnom frontu 1915. Tito se oporavljao u Omsku, gde je i upoznao buduću ženu Pelagiju. Venčali su se u lokalnoj pravoslavnoj crkvi, a posle četiri godine preselili su se u Jugoslaviju.

    Hram Svetog uspenja u Omsku
    © Sputnik / Aleksandar Milačić
    Hram Svetog uspenja u Omsku

    Broz je kao predsednik SFRJ 1965. ponovo došao, ali ovog puta u diplomatsku posetu Omsku, i tom prilikom dobio ulicu u centru grada, koja i danas nosi njegovo ime.

    Još jedan svetski poznat omski zarobljenik bio je Fjodor M. Dostojevski, osuđen 1849. zbog povezanosti sa „radikalima“ u Sankt Peterburgu. U januaru 1850. Dostojevski je pod stražom sproveden u omsku tvrđavu i naredne četiri godine živeo je teškim životom osuđenika na prisilan rad. Kada mu je zdravlje zbog fizičkih i psihičkih napora bilo narušeno, prebačen je u bolnicu, gde je počeo da piše jedno od najboljih dela, „Zapise iz mrtvog doma“. Kasnije se, kroz svoje romane, Dostojevski često vraćao Omsku kao ozloglašenoj kaznionici za prognanike u Sibir.

    Jedna višespratnica u Omsku
    © Sputnik / Aleksandar Milačić
    Jedna višespratnica u Omsku

    Iako danas moderan, industrijski centar južnog Sibira, grad poseduje veliki broj institucija kulture. Na svakom ćošku nalaze se muzeji, pozorišta, opere, filharmonije i zaista se oseća umetnost življenja.

    Obilazeći razne znamenitosti, slušajući više nego interesantnu istoriju ovog 300 godina starog grada, hladan oktobarski vetar se uvukao u kosti. Ali ipak, zahvaljujući toploj ruskoj duši… Nije toliko hladno, s obzirom da je Sibir.

    Spomenik Počasnim građanima Omska
    © Sputnik / Aleksandar Milačić
    Spomenik Počasnim građanima Omska
    Tagovi:
    Omsk, Sibir
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga