08:25 14 Novembar 2018
Slušajte Sputnik
    Sovjetski spomenici

    Zašto nikom ne smeta rušenje spomenika sovjetskim vojnicima

    CC BY 3.0 / Vikipedija
    Rusija
    Preuzmite kraći link
    Tanja Trikić
    2710

    U celoj Evropi postalo je moderno da se revidira istorija i da se nepobitne istorijske činjenice osporavaju i izvrću naglavce, upozorava producent Međunarodnog centra za očuvanje i istraživanje kulturno-istorijskog nasleđa Istočne Evrope „Memorijal“ Sergej Gluščenko povodom prave pomame uklanjanja sovjetskih spomenika u istočnoj Evropi.

    U Varšavi završavaju demontažu spomenika Zahvalnosti Crvenoj armiji, nakon što je ove jeseni u Poljskoj stupio na snagu zakon o zabrani propagande komunizma ili bilo kog totalitarnog poretka, koji predviđa uklanjanje sovjetskih spomenika. Takvih je u toj zemlji više od 450, od čega su 230 spomenici vojnicima Crvene armije.

    „U Evropi se danas dešavaju neobjašnjivi događaji i metamorfoze — u Ukrajini, Poljskoj, Pribaltiku“, kaže Sergej Gluščenko i dodaje da se na to mirno gleda. On podseća da se u Letoniji održavaju marševi esesovaca, dok u Letoniji za koncentracioni logor Salaspils kažu da je bio samo „radni logor“.

    „Logor u kome je stradalo na desetine hiljada ljudi, mahom dece, parlament Letonije je proglasio radnim logorom. Kako se ispostavlja, tamo su samo raspoređivali ljude na posao i nije bilo nikakvih žrtava. A istorijske činjenice kažu da je tamo umrlo na hiljade dece čiju su krv uzimali za ranjene nemačke vojnike“, konstatuje sa žaljenjem Gluščenko.

    Harkov
    © AP Photo / Sergei Chuzavkov

    Kao još jedan šokantan primer nedopustivog prekrajanja istorije navodi i uklanjanje spomenika sovjetskim vojnicima koji su poginuli u tenkovskoj bici u Litvaniji, koji je prvo pre nekoliko godina oštećen u eksploziji, a sada i buldožerom sravnjen sa zemljom.

    Bilo je i pokušaja da se prikaže da su fašisti pobedili čuvenu Panfilovsku diviziju kod Prohorovke u Moskovskoj oblasti, u herojskoj bici novembra 1941. godine. 

    „Kažu, nije ni bilo Panfilovske divizije nego ju je izmislila sovjetska propaganda. Ali postoje svedočenja ljudi koji su preživeli tu bitku, njih trojice, postoje i grobovi“, navodi Gluščenko.

    On podseća da je sovjetska Crvena armija bila višenacionalna, da se u njoj nisu delili po tome ko je odakle već su svi bili braća koja su se objedinila oko zajedničkog cilja pobede nad fašizmom.

    Cilj naše i ostalih nevladinih organizacija, ističe sagovornik Sputnjika, treba da bude da se borimo da se to ne zaboravi. 

    Centar „Memorijal“ nedavno je, na dan 75. godišnjice ustanka u poljskom koncentracionom logoru Sobibor, u okviru projekta „Očuvanje istorije pružanja otpora u logorima“, organizovao obeležavanje tog datuma u Narodnom muzeju u Nišu, delu koji pripada memorijalnom kompleksu „Crveni krst“.

    ​Manifestacija je počela polaganjem venaca i cveća na dva spomenika, zatim je prikazan umetnički filma „Sobibor“, održano predavanje na temu „Istorija ustanaka u logorima“, a na kraju su učesnici pustili sto balona u čast sećanja na žrtve nacizma.

    Kako kaže Gluščenko, želja je bila da se pokaže da i Srbija pamti te tužne događaje. A da je tako pokazuje i manifestacija Besmrtni puk, koja je ove godine održana u Srbiji treći put.

    Gluščenko, koji je koordinator Besmrtnog puka za Srbiju, kaže da praktično svuda u Srbiji ova organizacija nailazi na veliki odjek.

    „Prošle godine i 2016. Puk smo uspeli da organizujemo samo u Beogradu i Banjaluci, a ove godine sasvim neočekivano — mada je postojao plan širenja — Puk je održan u čak sedam gradova i to uglavnom zahvaljujući inicijativi samih Srba i srpskih udruženja, veteranskih organizacija. Očekujemo da će se naredne godine priključiti bar još 3-4 grada“, kaže Gluščenko.

    Prema njegovim rečima, još jedna inicijativa Centra „Memorijal“ je i da se u aprilu 2019. organizuje zajednička rusko-srpska akcija koja bi bila posvećena traženju grobova nestalih vojnika.

    „Želja nam je da zajedno sa pokretom za traganje Rusije organizujemo kamp, zasad ne znamo na kojoj tačno lokaciji, i da pokušamo da nađemo grobove vojnika. A podaci koje smo prikupili govore o velikom broju vojnika čija tela nisu pronađena i koji nisu sahranjeni uz počasti. U Srbiji pritom nema nijednog odreda za traganje“, objašnjava Gluščenko

    On se na kraju zahvalio na podršci Arhivu Beograda, Arhivu Jugoslavije, Ministarstvu odbrane Srbije, kao i Sputnjiku, koji je, kako je istakao, pružio medijsku podršku akciji Besmrtni puk. 

    Tagovi:
    SSSR, spomenici, Srbija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga