23:24 20 Novembar 2018
Slušajte Sputnik
    Biblija

    Arheolozi potvrdili: Biblija ne laže

    © Foto : Pixabay
    Rusija
    Preuzmite kraći link
    23222

    Arheolozi su došli do indirektnih dokaza koji ukazuju na to da je izlazak Jevreja iz Egipta, koji je opisan u Bibliji, istorijski događaj. To dokazuju građevine neobičnog oblika pronađene u Izraelu.

    Biblijske izbeglice

    Ispostavilo se da se u mestu Kirbet el Mastari, koje je udaljeno nekoliko kilometara od Jerihona (Izrael), nalazilo pravo naselje nomada, a moguće je i izbeglica. Stručnjaci su otkopali ostatke cigle i otkrili da to nisu ostaci stambenih zgrada, nego posebni torovi okrugle forme koje su štitili stoku od hladnoće. U drevnim vremenima su takve građevine bile veoma rasprostranjene na Bliskom istoku. Osim toga, na ciglama su očuvani tragovi đubreta.

    „Pošto ova oblast nikada nije bila gusto naseljena, onda je verovatno da su se ovde na neko vreme zaustavljali nomadi“, rekao je profesor David Ben Šlomo sa Univerziteta u Arielu.

    Površina tih torova je otprilike 70 sa 50 metara i to je, prema mišljenju naučnika, samo mali deo tog mesta. Arheolozi smatraju da je broj stanovnika tog privremenog naselja bio veoma veliki. Preliminarna analiza starosti tih pronalazaka je omogućila istraživačima da dođu do senzacionalne pretpostavke.

    „Možda su tu bili naseljeni drevni Izraelci, ali to još nismo dokazali“, oprezno je zaključio Ben Šlomo.

    Kako bi dokazali tu tvrdnju, arheolozi će morati da prošire područje pretrage. Oni žele da izvrše iskopavanja u mestu Uja el Foki, koje se nalazi nedaleko od Kirbet el Mastare. S jedne strane, naučnici nisu uvereni da će pronaći artefakte od vrednosti, jer nomadi skoro uopšte nisu koristili predmete od gline ili kamena. Sa druge strane, ta oblast je sušna, pa takva klima dobro „čuva“ sve predmete.

    Izlazna maršruta

    Prema Bibliji, izlazak Jevreja iz Egipta, gde su živeli 430 godina, predvodio je Mojsije. Tri meseca nakon prelaska Crnog mora, oni su stigli na Sinaj, gde je Bog svom izabranom narodu darovao tablice sa zapovestima. Tamo su Jevreji živeli godinu dana, gde je izvršen popis svih muškaraca starosti od 20 godina, pa naviše, spremnih za rat. Na kraju ih je bilo više od 600.000. A krajnji cilj izlaska je bio Kanan, Obećana zemlja, koju je tada naseljavao drugi narod — Kananci. Izraelci su sumnjali da mogu da pobede Kananace i zbog toga im je Bog izrekao kaznu da će njihovi sinovi biti nomadi u pustinji 40 godina i ispaštati njihove grehove.

    U Bibliji se navodi maršruta Izraelaca. Na jednom mestu piše da su stigli kod Jordana, nasuprot Jerihona, a arheolozi su upravo tu pronašli ostatke naselja.

    „Izlazak Jevreja iz Egipta se kao istorijski događaj uglavnom datira između 15. i 13. veka p. n. e.“, objašnjava ekspert za religiju Ilja Vevjurko.

    Prema indirektnim podacima Jerusalimski hram je sagrađen 950. godine p. n. e. i shodno tome izlazak Jevreja se mogao dogoditi 1446. godine p. n. e. Ali naučnici smatraju da se može ići i drugim putem, oslanjajući se ne na biblijske, nego na egipatske izvore. Arheolozi koji su otkrili naselje u Kirbet el Mastari nadaju se da će to pomoći da se odredi približan datum događaja opisanog u Bibliji. Oni su već poslali uzorke cigle i tla na radiokarbonsku analizu.

    Velika zagonetka

    Još jedno neistraženo mesto iz priče o izlasku Jevreja iz Egipta je Mojsijeva grobnica. U Bibliji se navodi da je sahranjen u dolini, u Moavskoj zemlji nasuprot Bef Fegora, i ističe se da niko do danas ne zna mesto gde je sahranjen.

    „Prema legendi, Mojsije je naredio da mesto njegovog pogreba ostane najstroža tajna. Stvar je u tome što su neki Izraelci bili ogorčeni na njega, pa je neko mogao da oskrnavi njegovo telo“, objašnjava arheolog Rustom Mdžjan.

    Arheolozi su više puta pokušavali da pronađu njegov grob kako na samoj planini Nevo, tako i u dolini, u Moavitskoj zemlji, kako je navedeno u Bibliji. Međutim, svi pokušaj su se završili neuspešno.

    Andrej Desnicki, stručnjak koji se bavi proučavanjem Biblije, smatra da se taj događaj mora posmatrati sa dve strane, jer još nema ubedljivih arheoloških dokaza da je ovaj događaj bio istorijski“.

    „O izlasku Jevreja je moguće govoriti sa stanovišta kako je opisano u Bibliji i sa stanovišta arheoloških dokaza. To su dve potpuno različite priče, koje ne treba mešati. Na primer, u Kijevo-Pečerskoj lavri postoje mošti Ilje Muromca, a postoji i legenda o Ilju Muromcu. Vrlo je verovatno da je reč o istoj osobi, ali je potrebno proučavati ili njegovo telo ili biljine (ruske epske narodne pesme). To su dva različita pristupa“, smatra stručnjak. 

    Tagovi:
    biblija, arheologija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga