10:35 17 Novembar 2018
Slušajte Sputnik
    Mali oklopni artiljerijski brodovi ukrajinske mornarice Berdjansk i Akerman

    Zašto je Ukrajina protiv raskidanja ugovora o Azovskom moru sa Rusijom

    CC BY 2.0 / Ministarstvo odbrane Ukrajine
    Rusija
    Preuzmite kraći link
    0 41

    Zamenica ministra spoljnih poslova Ukrajine Elena Zerkalj izjavila je da će raskidanje sporazuma sa Rusijom o zajedničkom korišćenju Azovskog mora i Kerčkog moreuza samo stvoriti nove probleme.

    Ovo nije prvi poziv ukrajinskih državnika da se sporazum ne denonsira. Stručnjaci naglašavaju da bi ukrajinska vlada trebalo da odustane od tog koraka. Prema mišljenju analitičara, raskidanje sporazuma će stvoriti pravni vakuum i Kijev bi u izvesnoj meri mogao da izgubi pravo na ribolov i plovidbu.

    Prema mišljenju ukrajinske zamenice ministra, raskidanje sporazuma bi moglo dovesti do novog teritorijalnog spora. Osim toga, Zerkaljeva smatra da, insistirajući na denonsaciji, Kijev samo potvrđuje „stav Rusije da je taj sporazum na snazi“.

    ​Ukrajinska Rada takođe podržava stav Ministarstva spoljnih poslova. Član frakcije „Blok Petra Porošenka“ Vadim Denisenko izjavio je da je denonsiranje sporazuma o zajedničkom korišćenju Azovskog mora „defakto nemoguće“. Prema njegovoj proceni, ako dođe do raskida sporazuma, Kijev će „na diplomatskom i pravnom polju sam sebe saterati u ćošak“.

    „Odnosi Rusije i Ukrajine kad je reč o Azovskom moru regulisani su postojećim sporazumima i ne zahtevaju učešće stranih snaga. Svi oni rešavaju se u skladu sa sporazumom, ali da bi se stvorila nova zona konflikta i privukla pažnja Evrope i svetske zajednice na probleme Ukrajine, počele su diskusije o statusu Azovskog mora“, izjavio je zamenik direktora Nacionalnog instituta za razvoj savremene ideologije Igor Šatrov.

    On je istakao da je Azovsko more unutrašnji vodeni objekat dveju država. Ukoliko jedna strana izađe iz sporazuma, doći će do „pravnog vakuuma: neće postojati dokument koji reguliše odnose odnose među državama“.

    Podsetimo da je sporazum Moskve i Kijeva o saradnji i korišćenju Azovskog mora i Kerčkog moreuza potpisan u Kerču 24. decembra 2003. godine. Dokumentom se zakonski utvrđuje da je ovo vodno područje istorijski unutrašnja vodena površina Rusije i Ukrajine, obeležava granice obe države, obezbeđuje slobodu plovidbe nekomercijalnih brodova dveju država i formuliše pravila ulaska brodova trećih zemalja u vode mora.

    Osim toga, sporazum određuje način rešavanja sporova i prema njemu sporne situacije bi trebalo da se rešavaju konsultacijama i pregovorima.

    Profesor Katedre za komparativne političke nauke na Fakultetu humanističkih i društvenih nauka RUDN Jurij Počta podsetio je da se i ranije više puta pozivalo na raskidanje sporazuma o Azovskom moru. Međutim, prema njegovim rečima, ako se Kijev odluči na ovaj korak, on će sa „međunarodno-pravne i racionalne tačke gledišta“ izgubiti svoju punomoć u tom regionu.

    Zbog toga se Ministarstvo spoljnih poslova Ukrajine protivi raskidanju sporazuma sa Rusijom i pokušava da vodi razumnu politiku, želeći da izbegne zaoštravanje odnosa sa Moskvom.

    „U Ukrajini postoje i razumne i nerazumne glave. Srećom, pa su se u Ministarstvu spoljnih poslova pojavili ljudi koji su sposobni da izraze ovu trezvenu misao. Pozivi na raskidanje sporazuma imaju za cilj pogoršavanje odnosa sa Rusijom i izazivanje sukoba, kako bi se privukli EU, NATO, Amerikanci… To je dovođenje NATO-a do svih granica sa Rusijom i pokušaj da se preuzme kontrola nad Crnim i Azovskim morem“, zaključio je politikolog.

    Ukrajina je u svoju igru pokušala da uvuče i Brisel, ali je šefica evropske diplomatije Federika Mogerini izjavila da bi militarizacija Azovskog mora mogla dovesti do destabilizacije situacije u Crnomorskom regionu.

    ​Ipak, Kijev nastavlja svoju politiku, pa je tako u utorak objavljeno da predsednik Ukrajine Petro Porošenko namerava da razgovara sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel o situaciji na Azovskom moru prilikom njene posete Ukrajini.

    Situacija u Azovskom moru zaoštrila se početkom godine kada je Ukrajina zadržala ruski brod „Nord“ i optužila kapetana za nezakonit boravak na Krimu. Nakon toga je zadržan i tanker „Mehanik Pogodin“.

    Moskva je taj potez Kijeva okarakterisala kao „pomorski terorizam“ i odgovorila povećanjem pograničnih kontrola u svom delu Azovskog mora.

    Ukrajinski graničari su tada saopštili da su Rusi počeli „žestoku politiku zadržavanja i pregleda brodova“.

    Predsednik Ukrajine Petro Porošenko
    © Sputnik / Ukrainian Presidential Press Service/ Mikhail Palinchak

    Krimska pogranična uprava Federalne službe bezbednosti Rusije saopštila je da provere vrši u skladu s međunarodnim pomorskim pravom i da nije dobijala primedbe od vlasnika brodova. Ministarstvo inostranih poslova Ukrajine je potom priznalo da ruski graničari ne narušavaju protokole tokom pregleda.

    Predsednik Ukrajine je 12. oktobra potpisao ukaz kojim je na snagu stupila odluka Saveta za nacionalnu bezbednost i odbranu „O hitnim merama za zaštitu nacionalnih interesa na jugu i istoku Ukrajine, na Crnom i Azovskom moru i Kerčkom moreuzu“.

    Rusija je sa svoje strane istakla da će se raskid sporazuma o Azovskom moru prvenstveno negativno odraziti na ukrajinsku stranu. 

    Tagovi:
    Azovsko more, Ukrajina, Rusija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga