08:56 19 Novembar 2018
Slušajte Sputnik
    Gasni konflikt Rusije i Ukrajine

    Ovo je samo početak: Snažan odgovor Rusije na ukrajinsko neprijateljstvo

    © Sputnik / Aleksandar Demjančuk
    Rusija
    Preuzmite kraći link
    Miloš Ćurčin
    0 1751

    Ruske sankcije Ukrajini usledile su kada je već prestala da postoji bilo kakva šansa da se pregovori sa Kijevom obnove, međutim, iako su ove mere protiv kijevskih zvaničnika i državnih korporacija poprilično obimne, u doglednom periodu bi mogle biti čak i proširene, smatraju analitičari.

    Naime, premijer Rusije Dmitrij Medvedev potpisao je ukaz o uvođenju specijalnih ekonomskih mera Ukrajini, a pod novim ruskim sankcijama su se našla 322 državljanina Ukrajine i 68 ukrajinskih kompanija.

    Na spisku lica kojima su uvedene sankcije su Aleksej Porošenko, sin ukrajinskog predsednika Petra Porošenka, šef ukrajinske policije Arsen Avakov, predsednik Vrhovne rade Andrej Parubij, bivši premijer Arsenij Jacenjuk i političarka Julija Timošenko. Njima su zamrznuti bankovni računi i imovina i zabranjeno im je da iznose kapital iz Rusije.

    Među onima koje će sankcije pogoditi su i radikali Dmitrij Jaroš i Oleg Ljaško, ali i šef „Naftogasa Ukrajine“ Andrej Koboljev.

    Što se tiče kompanija, na udaru se našle praktično sve značajnije finansijsko-industrijske grupe Ukrajine izuzev aktiva samog Porošenka. U energetskom sektoru biće pogođena preduzeća koja se bave proizvodnjom gasa, ali ne i magistralni gasovodi.

    Tako su sankcionim merama obuhvaćene „Ukrgas energo“ i „Čerkasigas“, kao i kijevska „Bank kredit Dnjipro“. Na spisku su i kompanije u sferi poljoprivredne proizvodnje i proizvođači đubriva, na primer hemijsko preduzeće „Dnjeprazot“, zatim brojna hemijska preduzeća, ali skoro da nije ni dotaknuta metalurgija. 

    Ograničenja će pogoditi oligarhijsku elitu čiji bi kapital mogao da se nalazi na teritoriji Rusije. Od poznatijih imena tu je biznismen Viktor Pinčuk i njegova „Ist 1 grup“ (EastOne Group), kome posredno pripada i „Bank kredit Dnjipro“.

    Prema oceni eksperata, sankcije će imati značajan uticaj na ukrajinsku privredu, iako nisu iskorišćene sve mogućnosti. Takođe, ciljanim delovanjem izvršiće pritisak na ukrajinsku elitu koja podržava ideju konfrontacije sa Moskvom.

    Kako je objasnio portparol Kremlja Dmitrij Peskov, Rusija nije bila inicijator ovih mera, već je reč o recipročnim merama Moskve zbog, kako je naveo, neprijateljskih poteza Ukrajine protiv državljana Rusije, koji nisu u skladu sa međunarodnim pravom.

    Politikolog Aleksandar Asafov ove mere objašnjava time što se nada da će pobediti zdrav razum nije ispostavila kao opravdana, a strpljenje Rusije isteklo. „To se nije dogodilo i Rusija je uvela sankcije, prilično ozbiljne, i najpre usmerene prema ukrajinskim oligarsima, biznismenima i društveno-političkim delatnicima koji se bave rušenjem veza između te dve države. Verujem da će sankcije u budućnosti biti i proširene, iako se one ni na koji način neće odraziti na obične ukrajinske građane. Štaviše, predsednik Vladimir Putin je nedavno govorio o olakšicama pri dobijanju ruskog državljanstva, što znači da će se i ukrajinskim građanima dati mogućnost, ako to žele, da se lakše zaposle i borave u Rusiji“, istakao je on.

    Bezimena i Spaska kula u moskovskom Kremlju
    © Sputnik / Natalья Seliverstova

    Asafov je mišljenja i da je sankcije trebalo uvesti još mnogo ranije, kada se možda moglo uticati, ili pak sprečiti to da čitav niz destruktivnih odluka ne bude preduzet. Tu najpre misli na napuštanje Sporazuma o prijateljstvu, izlazak iz Sporazuma o zajedničkom korišćenju Azovskog mora, kao i na sveopštu militarizovanu retoriku povodom odnosa sa Rusijom.

    „Ne mislim da Ukrajina ima mehanizme da odgovori nekim drastičnim merama. Kijev je već primenio sve što je mogao kako bi naštetio Rusiji, i tu faktički nema više manevarskog prostora. Zato mislim da će ukrajinski oligarsi koji su na ovaj ili onaj način upleteni u sistem vlasti, osetiti efekat sankcija, koje će udariti po njihovom džepu“, obrazlaže on. 

    Asafov ocenjuje i da je moguće da će se na taj način ovaj efekat preseliti i u sferu politike, što će se u najvećoj meri videti posle izbora — tada će se možda pojaviti te konstruktivne tačke preseka, gde bi mogla da se uspostavi saradnja sa Rusijom.

    Istovremeno, portparol Kremlja Dmitrij Peskov objasnio je i zbog čega se ukrajinski predsednik Petro Porošenko nije našao na sankcionom spisku. „Tradicionalno se predsednik ne stavlja na spisak sankcija. To bi bilo previše“, konstatovao je on.

    Tagovi:
    recipročne mere, sankcije, Rusija, Ukrajina
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga