19:23 19 Novembar 2018
Slušajte Sputnik
    EU zastave na vetru iza bez saobraćajnog znaka ispred sedišta EU u Briselu.

    EU zabrinuta zbog vojne saradnje Srbije sa Rusijom i Belorusijom

    © AP Photo / Virginia Mayo
    Rusija
    Preuzmite kraći link
    91176

    Evropska unija poziva Srbiju da se bori protiv „zavisnosti od isporuka ruskog gasa“, navodi se u izveštaju Komiteta za spoljne poslove Evropskog parlamenta.

    Tako se Srbiji predlaže da stimuliše investicije u obnovljive izvore energije, kao i da „diversifikuje izvore proizvodnje električne energije u zemlji sa fokusom na druge vrste obnovljivih izvora“.

    Podsećamo da je prošle godine objavljeno da Moskva i Beograd rade na mogućnosti povezivanja Srbije sa izgradnjom gasovoda „Turski tok“, a predsednik Srbije Aleksandar Vučić je u maju ove godine izjavio da je zemlji potreban ruski gas i stoga podržava izgradnju „Turskog toka“.

    „Potrebno nam je da nabavimo gas. Ako Ukrajina zatvori gasovod, Srbija i Turska će biti još više povezane“, rekao je predsednik. 

    Istovremeno, Evropski parlament podseća da Beograd dobija finansijsku pomoć od EU. Stručnjaci ističu da rukovodstvo Evropske unije traži načine da izvrši pritisak na srpsko rukovodstvo, pokušavajući da od njega dobije „političku lojalnost“ u zamenu za dotacije. Pritom je sâm Beograd više puta izjavljivao da je zemlja zainteresovana za svestrane kontakte sa Moskvom i da ne želi da se pridruži antiruskim sankcijama. 

    Slovensko bratstvo

    Osim toga, EU izražava zabrinutost zbog vojne saradnje Srbije sa Rusijom i Belorusijom, a takođe preporučuje Beogradu da „obezbedi veću usklađenost“ između svoje i evropske spoljne politike.

    „(Evropski parlament) je zabrinut zbog kontinuirane vojne saradnje Srbije sa Rusijom i Belorusijom“, navodi se u izveštaju.

    Odbrambena politika Srbije zasnovana je na vojnoj neutralnosti. Prema parlamentarnoj Rezoluciji usvojenoj 2007. godine, zemlja je obavezna da održava neutralnost i da se ne pridružuje vojnim blokovima.

    Uprkos „zabrinutosti“ Evropske unije, Srbija je više puta naglašavala svoj interes za vojno-tehničku saradnju sa Moskvom. Tako je 2016. godine Vučić, koji je tada bio premijer, izjavio da će Rusija Srbiji pokloniti šest lovaca MiG-29 i desetine oklopnih vozila u okviru vojno-tehničke pomoći.

    Interes dveju zemalja u razvoju vojne saradnje najavio je i ruski ministar odbrane Sergej Šojgu.

    A 2017. godine Belorusija je odobrila nacrt zakona o ratifikaciji sporazuma sa Srbijom o vojno-tehničkoj saradnji. Već u aprilu 2018. godine objavljeno je da je Srbija dobila od Belorusije četiri lovca MiG-29.

    Od 2015. godine održavaju se rusko-belorusko-srpske vojne vežbe „Slovensko bratstvo“. U junu 2018. godine vojske Rusije, Belorusije i Srbije odradile su vežbe primene koalicione taktičke grupe u izvršavanju mirovnih i protivterorističkih operacija.

    Međutim, Srbija je i partner NATO-a, iako ne planira da ulazi u ovaj vojni blok. U oktobru ove godine predsednik Srbije je na sastanku sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom izjavio da Srbija ne namerava da uđe u NATO. 

    Pritisak na Srbiju

    Osim toga, u dokumentu se ističe da Evropska unija još jednom poziva Srbiju da poveća usaglašenost u svojoj spoljnoj politici sa evropskim državama, „uključujući i u odnosu na Rusiju“.

    „(Evropski parlament) poziva Srbiju da obezbedi veću usaglašenost sa bezbednosnom i spoljnom politikom Evropske unije, uključujući i u odnosu prema Rusiji, koja je takođe članica UN“, precizira se u izveštaju Evropskog parlamenta.

    Istovremeno, u dokumentu se naglašava da Srbija dobija pomoć od EU od 2014. godine, a ukupan iznos do 2020. godine iznosiće 1,5 milijardi evra.

    „U periodu pre pridruživanja Evropskoj uniji Srbija dobija pomoć predviđenu Mehanizmom pomoći zemljama u procesu pristupanja EU (IPA II), čija je očekivana dodeljena suma 1,5 milijardi evra za period 2014-2020. godine“, piše u dokumentu.

    Trafo stanica
    © Sputnik / Pavel Lisicыn

    Evropska unija je više puta pozvala Beograd da usaglasi svoju spoljnu politiku sa evropskim zemljama. Tako je još 2017. godine šef delegacije EU u Beogradu Sem Fabrici izjavio da EU očekuje da Srbija uloži dodatne napore za harmonizaciju spoljnopolitičke i bezbednosne politike zemlje sa stavom Evropske unije.

    Sa svoje strane, srpski predsednik Aleksandar Vučić je u avgustu 2017. godine izjavio da postoji veliki pritisak na zemlju zbog bliskih odnosa sa Rusijom.

    Tagovi:
    zavisnost, gas, Rusija, Srbija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga