06:16 10 Decembar 2018
Slušajte Sputnik
    Evropa  - ilustracija

    Budi se ideja „Velike Evrope“ koju je lansirala Rusija

    CC0 / Balkan photos
    Rusija
    Preuzmite kraći link
    Miloš Ćurčin
    1344

    Stvaranje „Velike Evrope“, ogromnog ekonomskog tržišta koje bi pokrilo teritoriju od Lisabona do Vladivostoka, nije nova ideja – ona se čula još 2010. godine iz Rusije, potom ju je protežirala Nemačka, da bi danas štafetu preuzela Mađarska, jedna od retkih zemalja, prema ocenama analitičara, koja unutar Evropske unije i dalje ima „sopstveno mišljenje“.

    Naime, inicijativu da se obnovi ekonomska veza sa Rusijom, pre svega kada je reč o ideji stvaranja jedinstvenog evropskog prostora od Lisabona do Vladivostoka, u žižu javnosti je ponovo vratio mađarski ministar spoljnih poslova i trgovine Peter Sijarto, koji je dodao i da Evropska unija sa Rusijom ima „duple standarde“, te da je neophodno da se odnosi EU i Rusije promene.

    Prema njegovim rečima, te odnose je potrebno redefinisati u celini jer aktuelna situacija sa režimom ograničavajućih mera koji je uveden protiv Rusije, kako tvrdi, ne ide u korist ni Briselu, a ni zemljama EU pojedinačno.

    Da bi uopšte jasno bilo o čemu se radi, neophodno je vratiti se u 2010. godinu, kada je Vladimir Putin, tada u ulozi premijera Rusije, podržao predlog Romana Prodija, nekadašnjeg italijanskog premijera i predsednika Evropske komisije, da je budućnost evropske ekonomije u stvaranju jedinstvenog ekonomskog prostora od Zapada do Istoka, tačnije od Lisabona do Vladivostoka.

    Prema rečima Vladislava Belova sa Evropskog instituta Ruske akademije nauka, Putin je u svojim izjavama još tada govorio da se zapravo ne radi o Vladivostoku, već o još istočnijoj tački — o Petropavlovsko-Kamčatsku, što je još 1.000 kilometara teritorije, a samim tim i ekonomskog tržišta.

    Međutim, kako objašnjava, iako ova poruka stiže iz Budimpešte, Mađarska nije jedina članica Unije koja se zalaže za ovu inicijativu – tu treba spomenuti i Italiju. Naime, italijanski političari, nastavlja on, takođe iznose slične stavove, što govori da Evropska unija nema jedinstven stav kada je reč o antiruskim sankcijama. 

    „Sa jedne strane imamo Poljsku i zemlje Baltika koje su u tom smislu čvrsto usaglašene protiv Rusije, ali Francuska i Nemačka nisu toliko rigorozne, dok su Mađarska i Italija, kao i još poneke, u potpunosti protiv. To je svojevrsna demokratija kada je reč o odnosu ka pitanju uspostavljanja saradnje sa Rusijom unutar EU“, konstatuje Belov.

    Ne treba zanemariti ni činjenicu da je i sama nemačka kancelarka Angela Merkel, koja od samog početka podržavala politiku sankcija Rusiji, tokom 2016. godine spustila loptu i tokom obraćanja na kongresu njene partije Hrišćansko-demokratskog saveza govorila upravo o mogućnostima ukidanja sankcija i uvođenju jedinstvene ekonomske zone – od „Vladivostoka do Lisabona“.

    Međutim, imajući u vidu da se ta inicijativa s vremena na vreme u medijima provlači već preko osam punih godina, te je zagovaraju razni političari i biznismeni u zavisnosti od trenutnih geopolitičkih ciljeva ili sopstvenih interesa, postavlja se pitanje zašto ništa nije pomereno sa nulte tačke.

    Tatjana Zonova sa Moskovskog državnog univerziteta za međunarodne odnose tvrdi da se Evropljani plaše saradnje sa Rusijom jer bi mogli da stradaju od sekundarnih ili posrednih sankcija, budući da u slučaju da evropska preduzeća sarađuju sa Rusijom u onim oblastima koje su pod sankcionim režimom, one i same mogu dospeti na sankcioni spisak.

    Štaviše, ukazuje ona, kada je reč o eventualnom ukidanju antiruskih sankcija, to pitanje nije nimalo jednostavno jer podrazumeva veoma komplikovan proces glasanja u okviru EU, NATO-a, kao i svih ostalih struktura unutar evroatlantskih integracija. 

    „Ovde ima veoma mnogo različitih faktora, ali sama činjenica da se čuje sve više glasova i da se sve više različitih institucija zalaže za ukidanje sankcija je veoma važno. Ljudi iz biznisa okupljeni u poslovnim udruženjima vide da sankcije ne rešavaju one probleme zbog kojih su uopšte uvedene“, ističe. 

    I Pavel Kandelj, takođe sa Evropskog instituta u okviru Ruske akademije nauka, tvrdi da uopšte nije slučajno što je mađarski ministar izneo ovu inicijativu, jer Budimpešta odavno ima dosta dobro razvijene ekonomske odnose sa Moskvom. 

    Čak, dodaje on, Mađari sa Rusijom imaju potpisane dobre ugovore i energetske projekte na osnovu ruskog kredita, odnosno sa veoma povoljnim  uslovima. Tu pre svega misli na izgradnju novih energetskih blokova za potrebe nuklearne elektrane „Pakš“, zahvaljujući čemu će se u Mađarskoj otvoriti preko 10.000 novih radnih mesta.

    Tagovi:
    tržište, ekonomija, Lisabon, EU, Vladivostok, Mađarska, Rusija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga