09:26 29 Novembar 2020
Slušajte Sputnik
    Rusija
    Preuzmite kraći link
    Piše
    2164
    Pratite nas

    Otac Ruskinje Marije Butine, koju američke vlasti optužuju da je ruski agent i da je pokušala da utiče na politiku SAD prema Rusiji, odbacio je navode zapadnih medija da je njegova ćerka pristala da se izjasni kao kriva.

    Na navode zapadnih medija da je Marija Butina, „ruska špijunka“, navodno pristala da preuzme deo krivice priznala da je kovala zaveru u cilju delovanja u SAD, njen otac Valerij je rekao da ne raspolaže takvim informacijama i da je reč o spekulacijama. On je naglasio da ona ne namerava da prizna ono što nije počinila, i da su pisanja o tome da je dobila američko državljanstvo apsolutna izmišljotina ili laž. Butin je naveo da je Marija od pet meseci, koliko se nalazi u zatvoru, tri meseca provela u samici, što se negativno odrazilo na njeno psihičko i fizičko stanje i dodao je da je teško reći koliko dugo običan čovek može da izdrži takvo mučenje.

    Otac uhapšene Ruskinje je ponovio da bi Marija mogla da ostane bez advokatske zaštite zbog nedostatka novca. Na njenom slučaju rade dvojica advokata, a svaki od njih uzima 850 dolara za sat rada.

    Kako navodi Ej-Bi-Si njuz, koji tvrdi da poseduje kopiju nagodbe, Butina će, morati da sarađuje sa američkim federalnim, državnim i lokalnim vlastima.

    Američki televizijski kanal dodaje da je sporazum potpisan 8. decembra i da će biti predstavljen u sudu, na narednom ročištu, zakazanom za sredu, 12. decembar. Advokat Ruskinje Robert Driskol odbio je da komentariše takve tvrdnje.

    Budući da nema pouzdanih potvrda o tome da se Butina nagodila sa tužilaštvom i priznala krivicu, ruski eksperti ocenjuju da se ovakvim napisima vrši „psihološki uticaj“ na rusku stranu i njenu porodicu, a da se na taj način u drugi plan stavlja činjenica da je ona lišena pravne pomoći i da je pritvorena iz sumnjivih razloga. Istovremeno se vrši pritisak na Butinu koju pokušavaju da je „obrade“ ne bi li priznala krivicu.

    „Američko pravosuđe je prilično složeno, a pored toga i specijalne službe dobro rade. U ovom slučaju, čini mi se, da je sve kao u poslovici: „Među slepcima je i onaj s jednim okom car“: ako niste mogli da nađete ozbiljne okolnosti koje bi dovele do teške kazne, a za špijunažu ona može biti i doživotna, tada se započinje sa trgovinom. To jest, oni ne nameravaju da oslobode Butinu, ali shvataju da su njihovi argumenti nedovoljni i zbog toga hvataju za blažu kaznu, kako bi ona dala bilo kakvo priznanje i potvrdila njihove optužbe da se Rusija navodno mešala u američke izbore“, kaže za Sputnjik prorektor Akademije za rad i socijalne odnose Aleksandar Safonov.

    On ističe da cela ova priča ima političku pozadinu.

    „Upravo i u ovom slučaju važi pravilo: prvo optuži za nepostojeće grehe, a potom, kada je čovek sateran u ćošak, predloži mu nagodbu i, možda ga čak inkriminišu u nadi da će taj čovek reći nešto što nije bilo i samim tim igrati na ruku političkih krugova, a sebe navodno spasiti. To je politička situacija“, uveren je Safonov.

    Dvadesetdevetogodišnja Marija Butina je uhapšena sredinom jula u Vašingtonu, na dan samita Putin-Tramp u Helsinkiju. Ona je prvobitno bila optužena za zaveru i da radi kao strani agent u SAD bez registracije u Ministarstvu pravde, što je standardna optužba za slučajeve špijunaže. Potom je optužena da zapravo radi kao agent za rusku vladu, a ne samo da je u konspiraciji, zbog čega joj preti kazna zatvora od 15 godina.

    U Moskvi smatraju da je hapšenje uoči sastanka ruskog i američkog lidera izvršeno po „politikom nalogu“ kako bi se umanjio pozitivan efekat samita, kao i da su sve optužbe fabrikovane.

    Tužilaštvo tvrdi da je Butina tokom predsedničke kampanje 2016. i posle izbora Donalda Trampa za predsednika kao pokriće za svoje aktivnosti koristila status studentkinje da bi se infiltrirala u Nacionalnu asocijaciju za pravo na oružje i u druge političke organizacije povezane s Republikanskom partijom.

    Navodi se da je Butina prikupljene informacije prenosila jednom ruskom zvaničniku, kome su ove godine američke vlasti uvele sankcije, kao i da je nastojala da uspostavi veze između američkih političara i Kremlja.

    Ona je ranije pred sudom izjavila da nije kriva, a u Moskvi navode da ne postoji nikakva faktička osnova za optužbe protiv državljanke Rusije.

    Butina tvrdi da je pod konstantnim psihološkim pritiskom jer joj zatvorski čuvari svakodnevno pretresaju sobu, iako to nije praksa sa drugim zatvorenicima. Njeno stanje se, zbog artritisa od kojeg boluje, pogoršalo zbog niskih temperatura u ćeliji.

    Zvanična Moskva traži oslobađanje političke zatvorenice Marije Butine.

    Butina je rođena u Barnaulu, na jugozapadnu Sibira. Završila je politikologiju na Altajskom državnom univerzitetu. Prema pisanju američkih medija, ona u Americi boravi od 2016. godine na osnovu studentske vize, gde je nedavno i magistrirala na Američkom univerzitetu, na odseku Međunarodni odnosi.

    U Rusiji je bila deo krugova mladih aktivista koji su se pojavili posle 2000. godine, a koji su zainteresovani za domaću politiku, ali i dešavanja u međunarodnim krugovima. Pripadala je ruskom omladinskom pokretu „Pobeda“, bila je i član Javne komore Altajskog kraja, a jedan period se aktivno bavila i novinarstvom, a potom i trgovinom nameštajem.

    Jedan od osnivača i članova organizacije „Pravo na oružje“, koje se zalaže za omekšavanje zakona za nošenje vatrenog oružja radi samoodbrane.

    Tagovi:
    Marija Butina
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga