01:19 18 Januar 2019
Slušajte Sputnik
    Porodica Petra Velikog

    Carsko prokletstvo: Kakva je bila sudbina dece Petra Velikog (foto)

    CC0
    Rusija
    Preuzmite kraći link
    1115

    Car Petar Veliki, glavni ruski reformator, i pored toga što je iz dva braka imao više od desetoro dece, u momentu smrti nije imao naslednika.

    Kada je reč o potomcima ruskog cara Petra Velikog, svi se prvo sete najstarijeg sina, carevića Alekseja, kao i kćerke Jelisavete Petrovne, koja je kasnije postala carica.

    Aleksej, prvenac Petra Velikog i njegove prve supruge Jevdokije Lopuhine, rođen je 28. februara 1690. godine u selu Preobraženskom. U prvim godinama života o mladom careviću se brinula baka, carica Natalija Kirilovna. Car Petar Veliki je bio zauzet državničkim poslovima, pa nije posvećivao vreme vaspitanju svog sina. Nakon smrti Natalije Kirilovne, Alekseja je vaspitavala njegova sestra Natalija Aleksejevna. Aleksej Petrovič je većinu svog vremena provodio daleko od oca, a Petrovi pokušaji da ga uvede u državničke poslove završavali su se neuspehom. Godine 1711. Aleksej je stupio u brak sa princezom Šarlotom, sa kojom je dobio kćerku Nataliju i sina Petra. Ubrzo nakon rođenja sina, princeza je umrla.

    Carević Aleksej Petrovič
    Carević Aleksej Petrovič

    Nakon što je druga žena cara Petra Velikog rodila sina koji je dobio ime Petar, car je tražio od svog najstarijeg sina da se odrekne prava na presto. Aleksej se odlučio na beg, pa je 1716. napustio državu. Pošto su carevića Alekseja mogli iskoristiti u političke svrhe protiv cara Petra Velikog, car je naredio da se Aleksej vrati u Rusiju. Carević se vratio u svoju rodnu zemlju, ali se 1718. godine svečano odrekao prava na presto.

    Uprkos tome, Tajna kancelarija je započela istragu, zbog sumnje da je Aleksej izdao otadžbinu. Prema rezultatima istrage, carević je osuđen kao izdajnik i umro je u Petropavlovskoj tvrđavi 26. juna 1718. godine, prema zvaničnom saopštenju, od moždanog udara.

    Aleksandar, drugi sin Petra i Jevdokije Lopuhine, rođen je u selu Preobraženskom 13. oktobra 1691. godine. Dečak je umro nakon sedam meseci života, a sahranjen je u Arhangelskom saboru u Kremlju.

    Treći sin Pavle rođen je 1693. godine, ali je skoro odmah umro, a istoričari sumnjaju u njegovo postojanje.

    Ljubavnica cara Petra Velikog 1703. godine bila je Marta Skavronska, a ona je još pre braka nekoliko puta ostajala u drugom stanju sa njim. Prvo dvoje dece su bili dečaci, ali su umrli odmah nakon rođenja.

    Marta je 1706. godine u Moskvi rodila kćerku Jekaterinu, koja je umrla nakon godinu i sedam meseci. Jekaterina je vanbračno dete, ali je car Petar kasnije priznao i posmrtno je dobila zvanje velike kneginje. Sahranjena je u Petropavlovskom saboru u Sankt Peterburgu.

    Ana Petrovna je rođena 27. januara 1708. godine i bila je još jedno vanbračno dete cara Petra Velikog. Godine 1711. car je stupio u brak sa Aninom majkom, Martom Skavronskom, a Ana i njena sestra Jelisaveta su dobile titulu princeza.

    Ana Petrovna
    Ana Petrovna

    1724. godine car Petar Veliki je dao saglasnost za brak između Ane i švedskog vojvode Karla Fridriha Holštajna Gotorpa. Prema bračnom ugovoru, Ana Petrovna je zadržala pravoslavnu veru i stoga je kćerke mogla vaspitavati u duhu pravoslavlja, dok su sinovi morali biti iste veroispovesti kao njihov otac. Ana i njen muž su odbili da pretenduju na ruski presto, ali je dogovor imao tajni članak, prema kome je Petar imao pravo da za naslednika proglasi unuka iz tog braka.

    Petar Veliki je umro dva meseca nakon potpisivanja bračnog ugovora, a brak je zaključen 1. juna 1725. godine.

    Ana i njen suprug su bili veoma uticajni u Sankt Peterburgu u kratkom periodu vladavine njene majke, koja je došla na presto pod imenom Jekaterina Prva.

    Nakon smrti carice Jekaterine Prve 1727. godine, Ana je zajedno sa suprugom bila prisiljena da se preseli u Holštajn. U februaru 1728. godine rodila je sina koji je dobio ime Karl Peter Ulrih, koji je kasnije došao na presto pod imenom car Petar Treći. Ana Petrovna je umrla 1728. godine. Prema nekim izvorima, smrt je nastupila nakon teškog porođaja, a prema drugim izvorima, Ana se razbolela na proslavama u čast rođenja sina.

    Ana je prema sopstvenoj želji sahranjena u Petropavlovskom saboru pored očevog groba 1728. godine.

    Treća kćerka Petra Velikog i njegove druge supruge rođena je 29. decembra 1709. godine. Dve godine kasnije, zajedno sa starijom sestrom Anom, Jelisaveta je zvanično dobila titulu princeze.

    Portret Jelisaveta Petrovna
    Portret Jelisaveta Petrovna

    Tokom vladavine Jekaterine Prve, Jelisaveta je bila pretendent na ruski presto. Protivnici, u prvom redu knez Menšikov, počeli su da traže potencijalnog muža za Jelisavetu. Mladoženja, princ Karl Avgust Holštajn Gotorpski doputovao je u Rusiju kako bi stupio u brak sa princezom. Međutim, pre svadbe je dobio boginje i umro.

    Nakon smrti cara Petra Drugog 1730. godine, na presto je došla Jelisavetina rođaka Ana Ivanovna.

    Godine 1741. nakon smrti Ane Ivanovne, Jelisaveta je stajala na čelu zavere protiv maloletnog cara Ivana Šestog i njegovih rođaka. Uspevši u svojoj nameri, došla je na presto pod imenom Jelisaveta Petrovna. Petrova kćerka je vladala 20 godina, sve do svoje smrti. Nije imala mogućnosti da stupi u zakoniti brak, pa je iz inostranstva dovela sestrića, vojvodu Karla Petra Ulriha Golštinskog. Po dolasku u Rusiju, preimenovan je u Petra Fjodoroviča, a u zvaničnoj tituli je pisalo i „unuk Petra Velikog“.

    Jelisaveta je umrla u Sankt Peterburgu 1762. godine u 52. godini života i sahranjena je u Petropavlovskom saboru.

    Petar Prvi i njegova žena dobili su 1713. godine kćerku koja je dobila ime Natalija, ali je umrla nakon dve godine. Sahranjena je u Petropavlovskom saboru u Sankt Peterburgu. Godinu kasnije, carica Jekaterina je rodila još jednu kćerku, Margaritu. Međutim, devojčica je umrla nakon 10 meseci.

    Petar Veliki je 1715. godine dobio sina, koji je po ocu dobio ime Petar. Car je planirao da mladi carević Petar zauzme presto umesto starijeg brata Alekseja. Međutim, dečak je bio veoma lošeg zdravlja, pa je umro u uzrastu od tri i po godine. Za Petra Velikog je smrt malog carevića bila veliki udarac.

    Portret Petra Petroviča u liku Kupidona
    Portret Petra Petroviča u liku Kupidona

    U nemačkom gradu Vezelu 1717. godine za vreme Petrovog putovanja u inostranstvo, car je dobio sina Pavla, ali je on živeo samo jedan dan. Uprkos tome, dobio je titulu velikog kneza i sahranjen je u Petropavlovskom saboru u Sankt Peterburgu. Time je postao prvi iz dinastije Romanovih koji je tamo sahranjen.

    Godine 1718. za vreme mirovnih pregovora sa Švedskom, Petar Veliki je dobio još jednu kćerku, koja je sticajem okolnosti bila njegovo poslednje dete. Devojčici su dali ime Natalija. U momentu zvaničnog proglašenja Ruske imperije 1721. godine, car Petar Veliki je imao tri kćerke: Anu, Jelisavetu i Nataliju.

    Međutim, 1725. godine car je umro ne ostavivši testament, a nakon toga je izbila žestoka borba za vlast. Niko nije obraćao pažnju na dete, pa se Natalija razbolela i umrla 1725. godine.

    Pošto car Petar Veliki još nije bio sahranjen u tom momentu, otac i kćerka su sahranjeni u istoj prostoriji u Petropavlovskom saboru.

    Portret Jelisavete Petrovne
    © Sputnik / Sergeй Pяtakov
    Portret Jelisavete Petrovne
    Tagovi:
    Petar Veliki
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga