11:03 19 Avgust 2019
Slušajte Sputnik
    Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg

    Stoltenberg: NATO spreman za vojne mere u rešavanju pitanja raketa srednjeg i kratkog dometa

    © REUTERS / Yves Herman
    Rusija
    Preuzmite kraći link
    5192

    Severnoatlantska alijansa je spremna za vojne mere u rešavanju sukoba u vezi sa Sporazumom o likvidaciji raketa srednjeg i kratkog dometa, ali dijalog s Rusijom ostaje prioritet, izjavio je u četvrtak generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg u intervjuu Norveškom telegrafskom birou.

    „Dejstva u vezi sa sporazumom o smanjenju količine naoružanja mogu da sadrže vojni karakter, ali mi možemo da nađemo i novi pristup“, rekao je Stoltenberg, podsetivši na ultimatum koji je dat Rusiji zbog navodnog neispunjavanja uslova Sporazuma. „Dali smo Rusiji poslednju šansu. Rok ističe 2. februara“, rekao je generalni sekretar NATO-a.

    Odgovarajući na pitanje o mogućnosti da se izbegne zaoštravanje sukoba s Rusijom, Stoltenberg je naglasio da je dijalog važan.

    „Dok NATO stoji na čvrstim i jakim pozicijama, možemo da vodimo dijalog s Rusijom. To je ono što sam usvojio iz norveške politike (Stoltenberg je bio premijer Norveške u periodu od 2000. do 2001. godine i od 2005. do 2013. godine). Norveška je uvek blisko sarađivala s Rusijom u mnogim oblastima, a to se ne događa uprkos, nego zahvaljujući NATO-u“, naveo je on. 

    Generalni sekreta NATO-a Jens Stoltenberg
    © Sputnik / Aleksei Vitvitsky

    Šef Alijanse je, takođe, govorio o planovima NATO-a za 2019. godinu. Prema njegovim rečima, najviši prioritet ostaje „spasavanje“ Sporazuma o raketama srednjeg i kratkog dometa, ali da je potrebno pripremiti se i za svet bez takvog sporazuma. 

    „To je toliko ozbiljno, da ne nameravam da spekulišem na temu dejstava NATO-a u tom slučaju“, naveo je političar, komentarišući mogućnost da pregovori propadnu.

    Druga važna tema za NATO u ovoj godini će biti nesuglasice unutar organizacije, uključujući izjave predsednika SAD Donalda Trampa o isplativosti postojanja Alijanse.

    „Često mislimo da NATO postoji samo zbog toga da bi SAD nadgledale Evropu. Ne, Evropa takođe štiti bezbednost Sjedinjenih Država“, naveo je šef te organizacije i podsetio na primenu 5. člana Povelje NATO-a o kolektivnoj odbrani posle terorističkih napada 11. septembra 2001. godine u SAD. 

    Sporazum o raketama srednjeg i malog dometa potpisan je 8. decembra 1987. godine, a stupio je na snagu 1. juna 1988. godine. Sporazum obuhvata rakete kopnenog baziranja kratkog (od 500 do 1.000 kilometara) i srednjeg (od 1.000 do 5.500 kilometara). Poslednjih godina Vašington je u više navrata optuživao Rusiju da narušava Sporazum. Moskva te optužbe kategorički negira i optužuje Vašington da ne ispunjava odredbe Sporazuma.

    Državni sekretar SAD Majkl Pompeo je nakon sastanka šefova diplomatije zemalja-članica NATO-a 4. decembra u Briselu izjavio da će Vašington prestati da ispunjava svoje obaveze iz Sporazuma o raketama srednjeg i malog dometa, ukoliko se Rusija u roku od 60 dana ne vrati ispunjavanju njegovih odredbi. Predsednik Rusije Vladimir Putin je izjavio da američka strana nije navela nikakve dokaze o tome da Moskva narušava Sporazum i upozorio da će Rusija biti primorana da istupi iz Sporazuma ukoliko Vašington to učini.

    Tagovi:
    Sporazum o raketama srednjeg i malog dometa, NATO, Jens Stoltenberg, Rusija, Norveška, SAD
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga