09:47 24 Jul 2019
Slušajte Sputnik
    Centar za obuku kosmonauta J. A. Gagarin

    Posebna dozvola za ulazak: Nekad strogo čuvan grad, a i danas okružen zidom i šumom (foto)

    © Sputnik / Valeriй Melьnikov
    Rusija
    Preuzmite kraći link
    1751

    Čuveni „Zvezdani grad“ se nalazi severoistočno od Moskve i tu žive kosmonauti sa porodicama. U sovjetsko vreme, taj grad je držan u strogoj tajnosti, a i danas je okružen zidom i šumom. Ulazak u centar je moguć samo uz posebnu vojnu dozvolu.

    U tom po mnogo čemu posebnom centru nalazi se jedna od najvećih centrifuga na svetu, izgrađena 1980. godine za potrebe pripreme kosmonauta za let u svemir, sa 36 okreta u minuti. Tu je i bazen dubok 12, a širok 20 metara, u kojem budući kosmonauti vežbaju u uslovima bestežinskog stanja. Naravno, u blizini je i veliki aerodrom sa kojeg poleće avion-laboratorija Il-76. U okviru „Zvezdanog grada“ radi Ruski naučno-istraživački centar za obuku kosmonauta i to je prva je ustanova tog tipa, nastala još u vreme SSSR-a. Centar koji nose ime čuvenog Jurija Gagarina je specijalizovana ustanova za obuku kosmonauta i njihovu pripremu za let u svemir. Naši sagovornici su saradnici tog centra.

    Snimak iz dokumentarnog filma „Braća u svemiru“. Kosmonauti Jurij Gagarin (levo), Andrijan Nikolajev (u sredini) i German Titov (desno) proučavaju plan leta u Centru za obuku kosmonauta.
    © Sputnik /
    Snimak iz dokumentarnog filma „Braća u svemiru“. Kosmonauti Jurij Gagarin (levo), Andrijan Nikolajev (u sredini) i German Titov (desno) proučavaju plan leta u Centru za obuku kosmonauta.

    O tome ko i kako može da postane kosmonaut i kako se u svemiru uzgajaju sojevi bakterija, ali i kristali, za Sputnjik govore kosmonaut Anton Škaplerov i bivši zamenik načelnika za tehničku modernizaciju naoružanja Aleksej Harlanov, stručnjaci koji rade u okviru Ruskog naučno-istraživačkog centra za obuku kosmonauta.

    „Prvi kosmonauti su bili vojni piloti, birani u čitavom SSSR-u. Sada svi imaju mogućnost da postanu kosmonauti. Drugim rečima, vojni piloti i inženjeri iz kosmičke branše, ali i civili koji imaju visoko obrazovanje, odlično zdravlje i u dobroj su sportskoj formi, mogu da postanu kosmonauti“, objašnjava Škaplerov.

    Kosmonauti Vladimir Remek (levo) i Aleksej Gubarev tokom treninga 1960. godine u Ruskom državnom istraživačkom centru za obuku kosmonauta
    © Sputnik /
    Kosmonauti Vladimir Remek (levo) i Aleksej Gubarev tokom treninga 1960. godine u Ruskom državnom istraživačkom centru za obuku kosmonauta

    Let sa ljudskom posadom na Mesec 2024. godine

    Aleksej Harlanov kaže da su kosmonauti „živi ljudi“, na prvom mestu romantičari, a potom patriote, i da ta neverovatna simbioza omogućava da postanu i heroji.

    „U doba globalizacije oni zaista mogu da se osećaju kao građani sveta. Ranije, tokom Hladnog rata, bila je prisutna veoma oštra podela na države koje predstavljaju socijalistički blok i one koji su sa ’protivničke strane‘ iz kapitalističkog tabora. Danas su kosmonauti svetski ljudi. Za razliku od perioda Hladnog rata, sad astronauti mogu da se posvete zajedničkom izučavanju kosmosa, a ne konfrontacijama kao što je to nekad bio slučaj“, konstatuje Harlanov.

    Kosmonaut Pavel Romanovič Popovič na obuci u toplotnoj komori 1962. godine
    © Sputnik /
    Kosmonaut Pavel Romanovič Popovič na obuci u toplotnoj komori 1962. godine

    Na pitanje kada će se čovek vinuti dalje od orbite planete Zemlje, Škaplerov kaže da postoje vrlo konkretni planovi.

    „Bespilotni let ka Mesecu je planiran za 2022. godinu. Prvi let sa ljudskom posadom na Mesec bi trebalo da se desi 2024. godine i tada ćemo napustiti Zemljinu orbitu, koja nam je postala već kao džep. Grade se novi brodovi, nove rakete. Za sada sve ide po planu, vlast je odobrila sredstva“, navodi kosmonaut.

    Harlanov dodaje da su svi planovi podložni promenama, ali da to nije tragedija, jer kosmonauti žive kao jedna velika porodica, poštujući principe nauke.

    Snimak iz filma „Skok u svemir“ iz 1960. godine. Astronaut posmatra sunce.
    © Sputnik /
    Snimak iz filma „Skok u svemir“ iz 1960. godine. Astronaut posmatra sunce.

    „Potrebno je graditi više mostova, umesto da se insistira na ambicijama sopstvenih država. Međutim, sada je pred nama kritičan momenat, nakon što Amerika izađe iz Sporazuma o raketama kratkog i srednjeg dometa. Nikako ne bi trebalo dozvoliti militarizaciju kosmosa. Ako se na vreme ne dogovorimo i ne uredimo tu sferu, nastaće pravo rasulo, kako na Zemlji, tako i u svemiru. To je potencijalno veliki problem za čitavo čovečanstvo“, upozorava bivši zamenik načelnika za tehničku modernizaciju naoružanja.

    Harlanov naglašava da je Dmitrij Rogozin trebalo da otputuje u sedište NASA i da nastavi pregovore u vezi sa programom leta na Veneru. Do toga nažalost nije došlo, ali kako kaže naš sagovornik, program ipak nije obustavljen, on se nastavlja iako je ruska strana sada talac američke politike.

    Sovjetski kosmonauti se upoznaju sa svemirskom tehnologijom. Fotografija iz 1960. godine
    © Sputnik /
    Sovjetski kosmonauti se upoznaju sa svemirskom tehnologijom. Fotografija iz 1960. godine

    „Kinezi su danas gotovo vodeća snaga, odlično rade i veoma mi je drago što sa njima imamo veoma kvalitetnu saradnju, kako u drugim sferama, tako i u svemiru. Mislim da ćemo uskoro imati konkretne rezultate. Amerikanci mogu sami sebe da sateraju u ćošak imajući Kineze kao konkurente u kosmosu, a da prethodno sa ruskom stranom nisu raščistili odnose“, smatra naš sagovornik.

    Moraćemo da osvajamo nove planete, kao Kolumbo

    Škaplerov ističe da se mnogo eksperimenata vrši u svemiru kako bi se ustanovilo kako se telo ponaša u drugačijim uslovima i kako se mogu umanjiti značajni negativni efekti boravka ljudi u bestežinskom stanju, kao i u uslovima povećane radijacije.

    Snimak iz filma „Skok u svemir“ iz 1960. godine. Astronaut se priprema za letenje
    © Sputnik /
    Snimak iz filma „Skok u svemir“ iz 1960. godine. Astronaut se priprema za letenje

    „Ta ispitivanja su bitna kako bismo u budućnosti mogli da napustimo Zemljinu orbitu, pa i Sunčev sistem, a sve u cilju kolonizovanja drugih planeta. Možda neko misli da do toga neće skoro doći, ali prenaseljenost planete će se desiti pre ili kasnije. Za nekoliko decenija planeta Zemlja neće moći više da hrani sve stanovnike i moraćemo da osvajamo nove planete, baš kao što je nekada Kolumbo pronalazio nove kontinente“, upozorava kosmonaut.

    Škaplerov objašnjava da se na Međunarodnoj kosmičkoj stanici gaje različiti kristali, na primer tvrdi, od kojih se prave čipovi za kompjutere. Interesantno je da je na Zemlji nemoguće dobiti tako idealnu formu kristalne rešetke zbog sile gravitacije.

    „Takođe, gajimo i različite medicinske kulture, posmatramo kako se one ponašaju u kosmosu i koliko se razlikuju u odnosu na iste te vrste koje razvijamo na Zemlji. Testiramo i neke lekove protiv raka i side, a na Zemlji se farmaceuti bave ispitivanjem razlika“, otkriva kosmonaut.

    Kosmonaut German Titov tokom priprema za svemirski let u Centru za obuku kosmonauta. Snimljeno 1960. godine
    © Sputnik /
    Kosmonaut German Titov tokom priprema za svemirski let u Centru za obuku kosmonauta. Snimljeno 1960. godine

     

    Tagovi:
    kosmos, uslovi, astronauti, Rusija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga