10:27 21 Avgust 2019
Slušajte Sputnik
    Povlačenje sovjetske vojske iz Avganistana

    Tri decenije od povlačenja Sovjeta iz Avganistana: Greška ili strateški korak?

    © Sputnik / Andreй Solomonov
    Rusija
    Preuzmite kraći link
    Miloš Ćurčin
    1342

    Pre tri decenije, tačnije 15. februara 1989. godine, poslednja jedinica sovjetske vojske je preko mosta Družba napustila Avganistan, čime se završio devetogodišnji rat između Sovjeta i antisovjetskih snaga, odnosno pobunjenika podržanih u najvećoj meri od strane SAD.

    Da bismo uopšte dobili sliku o tome da li je Moskva povlačenjem svojih snaga iz Avganistana napravila grešku, neophodno je prvo sagledati celokupnu političku situaciju u tom trenutku. Prema rečima Dmitrija Verhoturova iz Centra za proučavanje savremenog Avganistana, tada su postojala dva velika suprotstavljena tabora — socijalistički i kapitalistički, jedan predvođen Sovjetima, a drugi Amerikancima.

    Kako objašnjava, početkom osamdesetih godina prošlog veka postajalo je jasno da Sovjeti gube trku i da ne mogu da se nose sa protivnicima, tako da se povlačenje vojske iz Avganistana valja najpre posmatrati kroz tu prizmu. Zvanično, do povlačenja sovjetskih trupa je došlo na osnovu rezultata Ženevskih pregovora, odnosno dogovora između SSSR-a i SAD, gde je Moskva na sebe preuzela tu obavezu.

    Ipak, ne sme se zaboraviti da su sovjetske trupe tada bile superiorne u Avganistanu — mudžahedini im praktično ništa nisu mogli, a tokom povlačenja nije bilo većih borbi. „Dakle, nema ni govora o bežanju niti bilo čemu slično — sovjetske trupe su se povukle na osnovu organizovanog plana, u borbenom poretku, uz obezbeđenje za svaki slučaj“, pojašnjava.

    Treba imati u vidu da je ulazak sovjetske 40. armije u Avganistan 25. decembra 1979. godine usledio na osnovu bilateralnog sporazuma o prijateljstvu i saradnji sa Kabulom, budući da su islamski gerilci u tom trenutku šikanirali avganistansku vojsku do tačke da se tadašnji predsednik Hafizula Amin obratio Moskvi, tražeći pomoć u cilju očuvanja avganistanske revolucije.

    Upitan da li je izlazak sovjetskih snaga iz Avganistana greška tadašnje sovjetske vlasti, Verhoturov kaže da takve ocene uopšte nisu primerene, već da je odluka proistekla iz inicijalne odluke da se vojska uopšte pošalje u Avganistan.

    „Sovjetske vlasti su svoje trupe u Avganistan poslale kako bi pomogle legitimnim vlastima. Pomoć je bila neophodna zbog slabosti avganistanskih komunista da se lokalno izbore sa svim izazovima. Sovjetsko prisustvo je dovelo do osetnih rezultata. U određenim okolnostima možda bih se i mogao saglasiti da je povlačenje bilo greška. Međutim, pre svega bih rekao da je samo reč o nepovoljnom sticaju okolnosti“, ističe.

    Svakako ne treba zaboraviti da je rat u Avganistanu imao jak uticaj na spoljnu politiku Sovjetskog Saveza i bio jedan od ključnih razloga za prekid vladavine Komunističke partije. Pored toga, nakon ovog rata nastali su brojni verski, nacionalni i etnički pokreti unutar islamske populacije centralnih sovjetskih republika, što je dovelo i do uspona islamskog fundamentalizma, a u velikoj meri i do jačanja pokreta za nezavisnost u Čečeniji, nakon čega su usledili Prvi, a zatim i Drugi čečenski rat.

    Međutim, 12 godina nakon izlaska Sovjeta iz Avganistana, u tu zemlju ulaze američke snage pod izgovorom uklanjanja talibanskog režima, koji je u tom trenutku pružao pomoć i utočište terorističkoj organizaciji Al Kaidi, predvođenoj Osamom bin Ladenom — glavnim krivcem za terorističke napade 11. septembra 2001. godine na Njujork i Vašington.

    Činjenica je, objašnjava Verhoturov, da su Amerikanci Avganistan zatekli u sasvim drugačijim uslovima, budući da je prošao prilično dug period od kada su Sovjeti izašli, do trenutka kada su na vlast došli talibani — pokret koji se rodio u Pakistanu i koji je u tom trenutku postao dominantna snaga, zauzevši praktično celokupnu vlast na teritoriji čitavog Avganistana.

    „Priznali oni to ili ne, osnovna namera Amerikanaca nije bila borba za vlast u Avganistanu, kao ni uklanjanje talibanskog režima koji su se u tom trenutku izuzetno proširio, već želja da ojačaju svoje prisustvo u regionu, imajući u vidu da je Avganistan ’strateško dvorište‘ iz kojeg se jako lako može kontrolisati i nadgledati situacija, kako u Rusiji, tako i u Kini“, zaključuje.

    Uprkos tome, politički analitičar Vasilij Kravcov, koji je lično boravio u Avganistanu i nakon što se sovjetska vojska povukla, smatra da odlazak ruskih snaga nije bila greška. „Kao svedok tih dešavanja ovo govorim. Povlačenje nije bila greška, već apsolutno ispravan potez u svim aspektima, kako u spoljnopolitičkom, tako i u unutarpolitičkom, ali i humanitarnom smislu“, kategoričan je.

    Inače, kao posledica rata 14.453 sovjetska vojnika ubijena su u periodu od 1979. do 1989. godine, dok je na muslimanskoj strani poginulo između 150.000 i 180.000 mudžahedina. Procenjeno je i da je milion Avganistanaca umrlo kao rezultat nemira tokom ovog perioda.

    Tagovi:
    Avganistanski rat, greška, strategija, povlačenje, godišnjica, Sovjetski Savez, SAD, Avganistan, Rusija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga