08:05 21 Avgust 2019
Slušajte Sputnik
    U Parku Univerzijade radi etno selo

    Sputnjik u Tunguziji: Surov i fascinantan život čitavih naroda (foto)

    © Sputnik / Olivera Ikodinivić
    Rusija
    Preuzmite kraći link
    Olivera Ikodinović
    0 710

    Maslenica, jurte, ledene diskoteke, severni jeleni, sibirski suveniri, palačinke i peljmeni, arktički helikopter Mi-2, artefakti sovjetskih polarnih istraživača i još mnogo toga - sve to se tokom Studentskih igara moglo videti i doživeti u Parku Univerzijade u Krasnojarsku, na ostrvu Tatišev.

    Paljenjem strašila u Rusiji u nedelju se završila Maslenica, drevni slovenski praznik kojim se ispraća zima i dočekuje proleće. To je jedan od omiljenih narodnih praznika, koji protiče u znaku sveopšteg narodnog veselja, masovnih šetnji i festivala. To je praznik kada cela Rusija peče paličinke.

    U Parku Univerzijade devojke u ruskoj narodnoj sedam dana su služile palačinke sa pavlakom, kavijarom, raznim džemovima i drugim nadevima. Narod se veselio, igrao, pevao.

    Ali, u Parku univerzijade nije predstavljen samo folkor ruskog slovenskog narode. Ovde se može videti i pravo etno selo sa jurtama i vigvama ruskih severnih naroda. Upravo je etnografska izložba naroda Sibira sa „krajnjeg severa" i jedna od najposećenijih.

    Narodi ruskog severa prodaju neobične suvenire
    © Sputnik / Olivera Ikodinović
    Narodi ruskog severa prodaju neobične suvenire

    Značajni deo izložbe na otvorenom zauzimaju narodi severa, koji naseljavaju poluostrvo Tajmir i Evenkiju.

    Tu se može saznati o tome kako oni žive u arktičkim uslovima, šta jedu, piju, kako preživaljavaju na minus 60. Posetioci se mogu upoznati sa njihovim običajima i tradicijom, zaviriti u njihove domove i kupiti suvenire koje ručno prave, kao i nacionalne amajlije. Sve se pravi od krzna severnih životinja i raznobojnih perlica.

    Unti, čizme, ručne izrade, koje se prave od kože jelena, koštaju 20 hiljada rubalja, odnosno oko 270 evra, dok se bunde kakve oni nose rade samo po narudžbini i koštaju od 675 evra pa naviše.

    Posebna veština stanovnika Tajmira je obrada i rezbarenje kostiju. U Parku Univerzijade, turisti mogu kupiti umetnička dela od jelenjeg roga.

    Da bi ljudi u potpunosti razumeli njihov život i tradiciju, oni su dovezli sa sobom čak i dva irvasa, odnosno severna jelena.

    Jeleni su prešli put od dve hiljade kilometara. Iz severne Evenkije prevezli su ih avionom, a zatim specijalnim kamionom.

    U Sibiru je proslavljena Maslenica
    © Sputnik / Olivera Ikodinović
    U Sibiru je proslavljena Maslenica

    „Oni su ovde dovezeni još pre tri godine i sada žive na ostrvu Tatišev, gde su se već i adaptirali na nove uslove života", kaže za Sputnjik Ivan Ivanovič, direktor Centra za razvoj turizam Evenkije.

    Za severne narode, dodaje Ivanovič, jelen je sve — i hrana i prevozno sredstvo, i lek, a od toga čak šiju odeću i prave domove.

    „Postoji narodna poslovica koja kaže: „Ako nema jelena, nema ni Evenkija", dodao je on.

    Evenkija je poznata i po starom imenu za malo širu oblast — Tunguzija, i nalazi se u severoistočnom delu Krasnojarske oblasti i kako kaže Ivanovič, u samom centru Rusije.

    „U Evenkiji živi oko 17 hiljada ljudi, a ako govorimo o teritoriji ona zahvata površinu od 747 kvadratnih kilometara. Zimi temperature padaju na minus 60-62, a leti se podižu do plus 40. Evenkija je poznata kao strateteška rezerva Ruske Federacije. Na našoj teritoriji se proizvodi nafta, ekspolatišu se šume, ali postoje i druge rezevre dragocenih minerala i metala, koji se nalaze na toj teritoriji", dodao je Ivanovič.

    U parku Univerzijade su predstavljeni i svi glavni autohtoni narodi arktičkog poluostrva, uključujući i najmanji — Nganasani, kojih je samo 700.

    U Parku Univerzijade se može videti ne samo sever, nego i jug Jenisejskog Sibira.

    U Tuvskoj jurti se može upoznati kultura, život i tradicija ovog naroda, kao i probati nacionalni čaj sa solju. Tu se pevaju i narodne pesme.

    Drevni Hakasijci su vodili polunomadijski život, a jurte su pažljivo pravili. U sredini jurte, u centru se tradicionalno nalazilo ognjište. Mali otvor na krovu služio je da dim izlazi u večernjim satima, a da sunce osvetljava i greje jurtu tokom dana. Svaki stanovnik tog doma tačno je znao koje je doba dana.

    „Vrata su nekad bila niska, pa čovek koji je ulazio u jurtu se na taj način obavezno klanjao vlasniku jurte", objasnili su nam u jurti Hakasije.

    Interesantno je da većina modernih Hakasa zna od kog je roda, a ako se upoznaju dva imenjaka, lako mogu da odrede svoje srodstvo.

    Takođe, na osnovu frizure tačno se zna koja žena je udata, a koja je slobodna. Tako udate imaju dve vezane pletenice, a devojke sa strane nose više manjih pletenica.

    Glavna kulturna platforma Univerzijade biće zatvorena 12. marta, kada se završavaju i Studentske igre. 

     

    Tagovi:
    selo, Rusija, Maslenica, Rusija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga