17:38 17 Jul 2019
Slušajte Sputnik
    Auto-parada moto-kluba Noćni vukovi na obeležavanju godišnjice ujedinjenja Krima sa Rusijom

    Petogodišnjica pripajanja Krima Rusiji: Istina i glasine

    © Sputnik / Alekseй Malьgavko
    Rusija
    Preuzmite kraći link
    1641

    Pre pet godina, 16. marta, održan je referendum na Krimu, a 96,7 odsto stanovništva poluostrva glasalo je za povratak u sastav Rusije. Povodom godišnjice, Generalni konzulat Rusije u Istanbulu pripremio je detaljan izveštaj o životu na poluostrvu, sa akcentom na status krimskih Tatara, razvoj infrastrukture, ekonomije i turizma na Krimu.

    Predsednik Federacije krimsko-tatarskih kulturnih zajednica Turske, predsednik Fonda razvoja Krima Unver Selj, za Sputnjik je komentarisao informacije predstavljene u izveštaju, a takođe je govorio o informativnom ratu koji ukrajinske vlasti i evropske države već pet godina vode protiv Krima.

    Zastava Rusije na obeležavanju godišnjice ujedinjenja Krima sa Rusijom
    © Sputnik / Aleksandr Polegenьko

    Po mišljenju Selja, glavna greška u vezi sa Krimom, koju je podržao Zapad, jeste tvrdnja Kijeva da se radi o „ruskoj okupaciji“  poluostrva.

    „Već pet godina ukrajinske vlasti na međunarodnoj sceni sistematski šire lažne informacije o Krimu. Ukrajina govori da je Rusija okupirala Krim, ali odluka o pripajanju poluostrva je bila doneta nakon održanog referenduma, koji je protekao u skladu sa međunarodnim normama. Ali dezinformisanje se na ovome ne završava. Ukrajinske vlasti stalno govore o nekakvim hapšenjima i ubistvima lokalnih stanovnika na Krimu. Sve je to otvorena laž. Da, na Krimu se sprovode hapšenja, ali samo članova terorističke grupe Hizb ut tahrir. Nikakvog sistematskog ’lova‘ i ubistava neistomišljenika nema“, ističe Selj.

    Sagovornik Sputnjika ukazao je na poboljšanje životnog standarda stanovnika poluostrva, konkretno krimskih Tatara. Prema rečima Selja, ruske vlasti realizuju niz važnih projekata usmerenih na razvoj saradnje i jačanje veza sa krimsko-tatrskim narodom u mnogim oblastima, počevši od kulture i sporta, završno sa obrazovanjem i medijima.

    „Posle pripajanja Krima Rusiji, svedoci smo napretka u odnosu na stanje krimskih Tatara na poluostrvu. Na primer, sada postoji radio i televizijski program na krimsko-tatarskom jeziku. Inicijativa krimskih Tatara u oblasti sporta, kulture i obrazovanja dobijaju ozbiljnu državnu podršku. Otvorene su nove škole. Uskoro će biti otvorena džamija koju su krimski Tatari čekali 25 godina. Krimsko- tatarski jezik je postao jedan od zvaničnih jezika na poluostrvu. U školama Republike Krim uporedo sa krimsko-tatarskim jezikom predaje se i kultura i literatura ovog naroda. Međutim, kada je poluostrvo bilo u sastavu Ukrajine, jedini zvanični jezik je bio ukrajinski“, konstatuje Selj.

    Prema podacima predstavljenim u izveštaju konzulata Rusije u Istanbulu, sada na poluostrvu ima više od 30 aktivnih krimsko- tatarskih društvenih organizacija.

    „Upravo je 2014. godine usvojen zakon o rehabilitaciji krimskih Tatara. Dokument je položio temelje za proces povratka deportovanog stanovništva u domovinu i ovim ljudima su obezbeđeni stanovi. Tačnije, izgrađeno je 300 novih zgrada. Za razliku od vremena kada je poluostrvom vladala Ukrajina, danas postoje svi uslovi da muslimansko stanovništvo živi ravnopravno. Otvaraju se nove džamije, održavaju se kursevi o tumačenju Kurana i osnova islamske religije. Niz džamija koje su ranije kontrolisale grupe povezane sa zabranjenom organizacijom FETO, predate su Muftijatu Krima, koji je izabran glasanjem“, izjavio je Selj.

    Krimski Tatari imaju mogućnost da neometano odlaze na hadžiluk u Meku i da obeležavaju praznike poput Ramazana i Bajrama, koji su na poluostrvu zvanično neradni dani.

    Na Krimu takođe funkcioniše i 53 različita medija na krimsko-tatarskom jeziku. Multinacionalna zajednica Krima ima pravo na školovanje na svom jeziku u okviru ne samo osnovnih škola, već i institucija srednjeg i visokog obrazovanja, uključujući i ukrajinski i krimsko-tatarski jezik.

    Tagovi:
    ujedinjenje, referendum, Krim, Rusija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga