01:51 24 Maj 2019
Slušajte Sputnik
    Forum na Jalti

    Gosti Krima iz cele Evrope - protiv sankcija Rusiji

    © Sputnik / Maksim Blinov
    Rusija
    Preuzmite kraći link
    Olivera Ikodinović
    0 473

    Tokom tri dana Međunarodnog ekonomskog foruma na Jalti zaključeno je više od 102 sporazuma na 215 milijardi rubalja. Glavni deo sporazuma zaključen je između različitih kompanija, dok je krimska Vlada sklopila ugovore vredne osam milijardi rubalja.

    Lider Krima Sergej Aksjonov je precizirao da su sporazumi zaključeni u različitim oblastima. Konkretno, na Krimu će biti realizovani projekti koji se tiču uzgoja i prerade poljoprivrednih proizvoda, a planira se izgradnja pogona za proizvodnju kvasa.

    "Četiri projekta su već u toku. U industriji, oblasti IT tehnologija, a jedan projekat se odnosi na izgradnju objekata za inženjerske usluge na aerodromu u Simferoljolu", dodao je on.

    Jedna od glavnih tema foruma bile su i antiruske sankcije. Predsednik Udruženja akreditovanih lobista u Evropskoj uniji Kristian de Fulua smatra da će se broj pristalica antiruskih sankcija u Evropskom parlamentu nakon izbora biti smanjen. On je konstatovao da postoje ljudi koji se zalažu za ukidanje sankcija, ali da o tome ne govore otvoreno. Da bi otvoreno govorili, smatra on, potrebna je skladnija koordinacija u radu evropskih vlasti.

    „Uostalom, imamo 27 zemalja", naveo je on.

    Na forumu na Jalti zaključeno je više od 100 sporazuma...
    © Sputnik / Alekseй Malьgavko
    Na forumu na Jalti zaključeno je više od 100 sporazuma...

    Izbori za Evropski parlament biće odrćani od 23. do 26. maja, a Fulua je uveren da će uslediti promene. On smatra da će u sledećem sastavu EP biti ukinute sankcije, ako Grčka, Kipar, Španija i druge zemlje podignu ruku i kažu „ne sankcijama".

    Bugarski političari, koji su učestvovali na forumu, obećali su da će u slučaju da uđu u EP glasati protiv antiruskih sankcija i smatraju da treba zaustaviti politiku dvostrukih standarda.

    Deputat Bundestaga, član partije „Alternativa za Nemačku" Štefan Kojter je ocenio da antiruske sankcije ne donose nikakvu korist evrpskim kompanijama, one su usmerene protiv EU i namenjene su da služe interesima američkih kompanija.

    Prema njegovim rečima, države EU su ekonomski oslabile, nakon što su pogoršale svoje odnose sa Rusijom.

    SAD imaju kontrolu nad bankarskim, finansijskim i monetarnim sistemima, internetom, a takođe i ključnim svetskim platformama, tako da je neophodno boriti se protiv njihovog režima sankcija stvaranjem alternativnih sistema koje Amerikanci ne mogu da kontrolišu, smatra grčki advokati i član Evropske asocijacije za demokratiju i ljudska prava Janis Rahiotis.

    „Sankcije su jednostavan put za Zapad, oni uništavaju izabranu zemlju, izazivaju socijalne nemire, a zatim dovode do kolonizacije bez vojne sile. Sankcije su vrlo moćno oružje", rekao je Rahiotis na sesiji "Sankcioni svet".

    Forum na Jalti
    © Sputnik / Maksim Blinov
    Forum na Jalti

    On je istakao da se treba boriti protiv politike sankcija.

    "Mi — nezavisne suverene države treba da se borimo protiv sankcija, njih je potrebno neutralisati, neophodno je stvarati alternativne sisteme nad kojima SAD neće imati kontrolu", podvukao je grčki advokat.

    Bivši gradonačelnik Linca Detlef Vimer je rekao da u Austrijski u nekim okruzima lokalne vlasti dele mišljenje o sankcijama, i dodao je da su im sankcije nanele štetu u iznosu od oko 100 milijardi dolara.

    Prema njegovim rečima, SAD, koje su uvele sankcije Rusiji, naštetile su biznisu mnogih evropskih zemalja, ali je Rusija, kako je istakao, uspela da preživi.

    „Vidimo situaciju na Krimu, vidimo ono što je ovde izgrađeno u poslednjih pet godina", rekao je Vimer.

    Na petom Međunarodnom ekonomskom forumu na Jalti učestvovalo je 4.500 ljudi iz više od 80 zemalja sveta, uključujući i Srbiju.

    Potpredsednik Srpske radikalne stranke i narodni poslanik Aleksandar Šešelj je na konferenciji međunarodne organizacije „Prijatelji Krima" u Voroncevskom dvorcu ponovio stav svoje stranke da se SRS zalaže za priznavanje Krima u sastavu Rusije.

    Šešelj je istakao da je SRS jedina stranka u srpskom parlamentu koja Krim priznaje kao deo Ruske Federacije.

    On se u svom izlaganju osvrnuo i na bombardovanje Jugoslavije od strane NATO. 

     

    „Bombardovanje Jugoslavije odigralo se u zenitu jednopolarnog sveta koji više ne postoji kao takav. Od trenutka kada je Ruska Federacija sprečila agresiju na Siriju, postalo je jasno da na svetu postoji još jedna supersila. Nedavno smo takođe bili svedoci pokušaja obojene revolucije u Venecueli, po matrici iz SR Jugoslavije. I to je bilo neuspešno. Jasno je da sada živimo u multipolarnom svetu, u kojem će se međunarodni odnosi odvijati na principima ravnopravnosti i saradnje, a ne političkih pritisaka i ucena", rekao je Šešelj. 

    Jedna od najbrojnijih delegacija bila je iz Sirije. Ministar ekonomije i spoljne trgovine te zemlje Samer Al-Halil je rekao da će ta arapska republika koristiti sve mogućnosti za razvoj saradnje sa Krimom.

    Prema njegovim rečima, obe strane imaju "jaku volju da razvijaju saradnju", a Sirija će iskoristiti "svaku priliku da prevaziđe teškoće i poteškoće koje stoje na tom putu.

    Sirijski ministar je naglasio da je forum u Jalti ponudio nekoliko opcija za razvoj saradnje između Krim i Sirije u gotovo svim oblastima, uključujući ekonomiju, trgovinu i zdravstvo.

    On je takođe rekao da Damask želi aktivno učešće ruskih kompanija sa relevantnim iskustvom u programu obnove Sirije nakon rata, a takođe se nada povećanju robne razmene između zemalja.

    Podsetimo, Međunarodni ekonomski forum na Jalti se tradicionalno održava na Krimu uz podršku administracije predsednika Ruske Federacije. Glavna tema ovogodišnjeg foruma bila je "Svet. Rusija. Krim; Nova svetska realnost".

     

     

    Tagovi:
    Jalta, sporazumi, forum
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga