00:19 18 Avgust 2019
Slušajte Sputnik
    Cepanje dolara - ilustracija

    Na ruski način: Kako sistematično uništiti moć dolara

    CC BY 2.0 / Tax Credits
    Rusija
    Preuzmite kraći link
    Miloš Ćurčin
    3807

    U poslednjih pet godina Rusija je značajno uspela da umanji korišćenje dolara prilikom realizacije međudržavnih transakcija, i to u korist rublje, evra, ali i kineskog juana. Međutim, koliko je uopšte u interesu Rusije da u potpunosti izbaci dolar, kao i da li evro, pa čak i kineski juan mogu da opravdaju takav radikalan ekonomski potez?

    Potiskivanje dolara iz međudržavnih transakcija počelo je nakon što je Zapad uveo sankcije Moskvi. Rusija je tim potezom želela da umanji zavisnost od američke valute. Podaci pokazuju da je za poslednjih pet godina Rusija umanjila korišćenje dolara za 12,6 odsto u spoljnoj trgovini, dok je pojačala korišćenje evra za 26,6 odsto i rublje za 14 procenata.

    Dolar je, međutim, i dalje apsolutni lider u ruskim spoljnotrgovinskim transakcijama sa udelom od 56,1 odsto, ali trend izbacivanja američke nacionalne valute je više nego prisutan, objašnjava za Sputnjik Mihail Beljajev, stručnjak sa Ruskog instituta za strateška istraživanja. 

    Kako ukazuje, da je reč o samo o informativnom ratu koji se vodi između Zapada i Rusije, cifre ne bi bile ovakve. Sve što u ekonomiji prevazilazi udeo od 10 odsto je bitna stvar. Međutim, ne treba gledati samo na činjenicu da upotreba dolara opada, već u čiju korist, tačnije u korist rublje i evra. 

    Stvar je u tome, pojašnjava, što se trgovina sve više premešta na evropsku scenu, usled čega se i transakcije obavljaju u valuti koja je najpogodnija. Kad bi se ubacio dolar u transakcije sa evropskim kompanijama, dodatne finansijske operacije bi uticale na ostvarivanje profita. Pored toga, politika je takođe imala veliki uticaj na smanjenje dolara i to zbog čvrstog stava Moskve prema sankcijama.

    Upitan da li to znači da se Rusija okreće Evropi kada je reč o spoljnotrgovinskim vezama, Beljajev ukazuje na činjenicu da Rusija to tržište nikada nije ni napuštala, već da je Stari kontinent, uprkos pisanjima medija kako se odnosi Brisela i Moskve svakim danom sve više zatežu, i dalje osnovna sfera ekonomskih interesa Rusije.

    „Sankcije su američka inicijativa. Sa njihove strane sankcije izuzetno dobro rade. Međutim, kada je reč o Evropi, te zemlje izuzetno vešto pronalaze mehanizme kako da ih zaobiđu jer su ove mere pogodile i mnoštvo evropskih kompanija, a gubici se mere u stotinama milijardi dolara. Biznis je biznis – kao što voda nađe svoj put, tako i biznis pronađe rešenje kako da se izbori za profit. I EU i Rusija zainteresovane su za saradnju, a pre svega treba napomenuti energetsku sferu. Isporuka energenata za Evropu je jedan od presudnih interesa i za Brisel i za Moskvu“, naglašava.

    Beljajev, međutim, ukazuje da je glavna otežavajuća okolnost  „dedolarizacije“ pre svega trgovina energentima, budući da se ona tradicionalno odvija u dolarima. 

    „Lako je reći da nećemo više da koristimo dolar kada je reč o trgovini energentima, ali istovremeno jako je teško to sprovesti u delo jer treba uvek uzimati u obzir želje naših partnera i običaje spoljne trgovine. Mi možemo da predložimo naše uslove, ali ne možemo da diktiramo partnerima kako oni da se ponašaju. Potrebno je vreme da bi se tako nešto sprovelo u delo“, konstatuje.

    Upitan da li je moguće do kraja sprovesti ceo proces „dedolarizacije“ uprkos činjenici da Rusija deo svojih valutnih rezervi čuva u američkim državnim obveznicama, Beljajev kaže da u ekonomiji ništa nije apsolutno. 

    Treba imati na umu, pojašnjava, da će Amerika još dugo vremena ostati prva, ili pak možda druga ili treća ekonomija sveta, ali svakako važan spoljnoekonomski igrač, a samim tim će i dolar biti sveprisutan. 

    Imajući u vidu da Rusija sa Amerikom ima snažne spoljnotrgovinske veze, ocenjuje naš sagovornik, teško je zamisliti kako bi se trgovina između te dve zemlje odvijala u bilo kojoj drugoj valuti. Pored toga, treba takođe imati u vidu i da dolar leži u osnovi svih ruskih rezervi zlata, budući da se preko dolara kupuje ovaj dragoceni metal. Dokle god je Amerika snažna, i njena valuta će biti jedna od najlikvidnijih, zaključuje Beljajev.

    Tagovi:
    dedolarizacija, juan, evro, dolar, trgovina, Ruska rublja, Rusija, EU, SAD, Kina
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga