21:42 11 Decembar 2019
Slušajte Sputnik
    Pogled na obalu Crnog mora na Krimu

    Dvostruki standardi prvog čoveka NATO-a

    © Sputnik / Alekseй Malьgavko
    Rusija
    Preuzmite kraći link
    11110
    Pratite nas

    Ruski poslanici prokomentarisali su izjavu generalnog sekretara NATO-a Jensa Stoltenberga o vraćanju Krima u sastav Rusije.

    Prema rečima poslanika Državne dume Rusije Ruslana Balbeka, krimski referendum je rezultat želje ljudi da se vrate u svoju domovinu, umesto da učestvuju u tuđim „konkurentskim igrama“.

    „Koliko god Sjedinjene Američke Države vodile intrige na međunarodnoj sceni, neće uspeti da ubede stanovništvo poluostrva da je njihova želja da se vrate u Rusiju bila neiskrena. Krimljani se već nakon državnog prevrata nisu povezivali sa Ukrajinom, nije ih poslednjih 30 godina interesovao put u Evropu, u NATO i druga ’slatka‘ mesta. Želeli su da se vrate kući i 2014. godine im se ta prilika pružila“, objasnio je Balbek za RT.

    On je naveo da je održavanje krimskog referenduma poslužilo kao oslonac ruskoj politici za zaštitu stanovništva koje je izrazilo želju da bude deo Rusije.

    „Stanovništvo Krima glasalo je i za vraćanje u domovinu i da ne bi postalo moneta za potkusurivanje u tuđim strateškim igrama. Tu nije bilo reči ni o kakvoj konkurenciji između nuklearnih sila. Postojali su antiruski interesi, a Krimljani su trebali da budu prineseni kao ritualna žrtva za uspostavljanje NATO vlasti na Krimu“, rekao je Balbek za Sputnjik.

    Poslanica Državne dume Natalija Poklonska smatra da je zapanjujuće priznanje Stoltenberga da je borba velikih sila za globalnu dominaciju bila uzrok referenduma na Krimu.

    „A šta je sa ljudskim pravima i slobodama, sa demokratijom i sa svim ostalim? Verovatno u današnjim uslovima globalizma to više nije važno. Slomiti, uništiti i progutati suverene države (poput Jugoslavije) je jedini način za takve svetske hegemone sa njihovom ’sramotnom silom‘. Mi, Krimljani, 2014. godine smo iskoristili svoje pravo na samoopredeljenje i zaštitu života od ekstremista sa Majdana i nismo razmišljali ni o kakvoj globalnoj dominaciji, za razliku od generalnog sekretara NATO“, napisala je Poklonska na svom nalogu na Instagramu.

    Ona je pretpostavila da tvrdoglavo nepriznavanje ponovnog ujedinjenja Krima sa Rusijom ukazuje na činjenicu da Sjedinjene Američke Dražve imaju kompleks inferiornosti pred velikom silom Rusijom.

    Ako je ko sumnjao

    Prema rečima člana Saveta Federacije Alekseja Puškova, Stoltenbergova izjava je potvrda planove Sjedinjenih Američkih Država i NATO — da iskoriste poluostrvo za strategijske ciljeve.

    ​„(Stoltenberg) je priznao da su Sjedinjene Američke Države i zemlje NATO-a bacile oko na Krim i Sevastopolj, za koje su maštale da će ih pretvoriti u svoju pomorsku bazu. U slučaju da je neko sumnjao“, napisao je senator na svom nalogu na Tviteru.

    Iskonsko ruska teritorija

    Poslanik Državnog saveta Republike Krim Vladislav Ganžara je za RT izjavio da je Stoltenbergov stav posledica činjenice da Brisel shvata da se unipolarni model svetskog poretka, nametnut nakon raspada SSSR-a, istrošio. Međutim, NATO još uvek ne može da prihvati ono što se dogodilo pre pet godina.

    On je takođe skrenuo pažnju na činjenicu da je Severnoatlantski savez spreman da prizna Golansku visoravan kao deo Izraela, a Kosovo kao poseban subjekat međunarodnih odnosa, ali njihov stav o Krimu ostaje nepromenjen.

    „Ovo je politika dvostrukih standarda, kojom oni objašnjavaju sve što im je od koristi, a ono što im ne odgovara — oni ne prihvataju i nisu spremni da se sa tim stavom pomire“, zaključio je on.

    Prema rečima predsedavajućeg Odbora za međuetničke odnose krimskog Parlamenta Jurija Hempela, Krim se ponovo ujedinio sa Rusijom na osnovu volje stanovnika poluostrva, koji su samostalno odredili svoju budućnost.

    „Krim je više od 20 godina, kao deo Ukrajine, gravitirao ka Rusiji. Krim je, uopšte, iskonsko ruska teritorija, a ono što se dogodilo devedesetih godina prošlog veka, kada je poluostrvo postalo deo Ukrajine — bila je duboka greška i neprirodno za građane koji žive na poluostrvu“, objasnio je on za Sputnjik.

    Paviljon u hramu Arhangela Mihaila u Oreandu na Krimu
    © Sputnik / Konstantin Mihalьčevskiй

    Stoltenbergov stav poslanik je nazvao izmišljotinom i još jednom glupošću.

    Ranije je generalni sekretar Severnoatlantskog saveza izjavio da je ulazak poluostrva u sastav Rusije bio moguć zbog povećane konkurencije između „velikih sila“.

    Krim je postao deo Rusije u martu 2014. godine, nakon referenduma održanog nakon državnog prevrata u Kijevu. Za ujedinjenje sa Rusijom glasalo je 96,77 odsto birača Republike Krim i 95,6 odsto stanovnika Sevastopolja. Ukrajina i dalje smatra Krim svojom privremeno okupiranom teritorijom. Prema rečima predsednika Rusije Vladimira Putina, pitanje Krima je — „konačno zatvoreno“.

    Tagovi:
    Krim, Jens Stoltenberg
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga