16:02 14 Decembar 2019
Slušajte Sputnik
    Ruska zastava na Krimu

    Kako će Evropa gledati na Krim za dve decenije

    © Sputnik / Alekseй Malьgavko
    Rusija
    Preuzmite kraći link
    Piše
    0 871
    Pratite nas

    Status Krima za 20 godina možda nikoga neće ni interesovati, s obzirom da pitanje pripadnosti tog poluostrva ne bi trebalo da predstavlja kamen spoticanja u odnosima Rusije i Evrope, imajući u vidu da će u tom trenutku postojati daleko ozbiljnija egzistencionalna pitanja, izjavio je nemački političar i nekadašnji premijer Brandenburga Matijas Platcek.

    „Možda će nakon 20 godina Evropa i Rusija postati toliko bliske da Krim uopšte neće predstavljati nikakav problem. Jasno je da niko neće priznavati nikakve statuse, ali to ne bi trebalo da predstavlja važan problem“, rekao je on.

    „Istorija je mnogo puta do sada pokazala da sva pitanja, koja se u određenom istorijskom trenutku smatraju kao značajna, postepeno odlaze u drugi plan, te ih samo određene zemlje koriste za rešavanje ličnih interesa“, ocenjuje politikolog Dmitrij Perlin, zamenik direktora ruskog Fonda za razvoj savremene diplomatije.

    On ukazuje da se već sad može videti da se principijelni stavovi velikog broja evropskih političara, kada je reč o mnogim pitanjima koja se tiču Rusije, polako, ali sigurno menjaju — setite se samo „Severnog toka 2“, koliko je samo bilo negativnih stavova, pre svega kada je u pitanju Danska. Međutim, sada je već sve to prošlost.

    Rusija i EU postepeno grade dugoročne odnose

    Perlin podseća i da su mnogi u Evropi, a pre svega francuski predsednik Emanuel Makron, otvoreno podržali koncept jedinstvenog humanitarno-ekonomskog prostora na Starom kontinentu, koji je deo spoljnopolitičke koncepcije koju je nedavno predstavio ruski predsednik Vladimir Putin.

    Druga je stvar, konstatuje Perlin, što taj savez ne ide naruku SAD i Velikoj Britaniji, koje će uvek stvarati pometnju kako se taj savez ne bi ostvario, tako da će upravo te zemlje koristiti Krim kao adut, kako bi političkim putem, ali i provokacijama, osujetile tu saradnju. Što se tiče Evrope — taj savez je prirodna stvar.

    „Zato ne treba govoriti ni o kakvim konkretnim rokovima, već o konstruktivnom dijalogu koji je već pokrenut između Rusije i evropskih lidera — Francuske i Nemačke. Kad je reč o Krimu, mnogo toga će zavisiti od Ukrajine, imajući u vidu da je reč o veoma nestabilnoj zemlji, a ko zna kakav će politički pravac Kijev zauzeti nakon što se završi mandat Vladimira Zelenskog“, kaže sagovornik Sputnjika.

    Prioritet su druga pitanja — bezbednost i ekonomija

    Prema rečima Perlina, s obzirom na to da izborni ciklusi traju dosta kratko, političari se veoma često menjaju, a time se menja i politička orjentacija u zemljama širom sveta, pa tako i u Evropi i u Ukrajini.

    „Ako na vlast u narednom periodu dođu političari koji pozitivno gledaju na saradnju sa Rusijom, možda neće biti potrebno ni 20 godina kako bi se konačno pitanje Krima stavilo ’pod tepih‘“, rezonuje Perlin.

    U tom kontekstu jedan od važnih faktora je i bezbednost Starog kontinenta, a Rusija i Evropa već vode ozbiljne pregovore po tom pitanju. Rusija u velikoj meri podržava Evropu po pitanju stvaranja evropskog sistema bezbednosti, s obzirom da je upravo to put ka izlasku iz NATO sistema, koji diktira Vašington.

    Istovremeno, navodi Perlin, tu su i ekonomska pitanja, a sa tim u vezi neophodno je što pre rešiti pitanje antiruskih sankcija, jer predstavljaju veliku kočnicu za razvoj evropsko-ruskih odnosa. Sankcije su nanele ozbiljan udarac mnogim tržišnim akterima, što se, dugoročno gledano, vraća kao bumerang i utiče na pozicije aktuelnih evropskih političara u očima javnosti.

    „Mnogi ekonomski subjekti zainteresovani su za saradnju sa Rusijom, pa vrše politički uticaj na javnost, što se kasnije odražava i na njihov odnos prema političarima. Zato i ne treba da nas čudi što se danas mnogi prema antiruskim sankcijama više ne ponašaju toliko agresivno“, ističe naš sagovornik.

    Pored toga, većina evropskih političara je shvatila da je Rusija pokazala neverovatan kapacitet po pitanju rešavanja konflikata širom sveta, a pre svega na Bliskom istoku. Evropa zato na Rusiju sve više gleda kao na saveznika, pre svega zato što je migraciona kriza, koja i dalje potresa Stari kontinent, rezultat tog rata kom se Rusija oduvek protivila.

    Pet godina kasnije — Rusi su navikli da je Krim njihov

    „U međuvremenu, za proteklih pet godina situacija se promenila i ruski građani su konačno shvatili da se Krim vratio u sastav Ruske Federacije“, konstatuje Perlin.

    „Pre pet godina vladala je euforija, a sada je već jasno — Krim je ruski, tamošnje stanovništvo je lojalno. Pored toga, izgrađen je most, osigurana je energetska autonomija, samim tim su ruski građani Krim počeli da doživljavaju kao organski, neodvojivi deo Rusije“ ističe on.
    Tagovi:
    odnosi, Evropa, sankcije, Krim, Rusija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga