16:14 28 Januar 2020
Slušajte Sputnik
    Rusija
    Preuzmite kraći link
    1242
    Pratite nas

    Predsednik Litvanije Gitanas Nauseda optužio je Rusiju da teži revidiranju istorije.

    „U poslednje vreme Rusija se svesrdno trudi da revidira istoriju. Jedan od primera za to je poricanje uticaja tajnih protokola Pakta Molotov-Ribentrop na tešku istoriju Evrope“, rekao je Nauseda, a prenosi litvanski Sputnjik.

    Litvanski predsednik tvrdi da su sporazumi između nacističke Nemačke i SSSR-a doveli „do kasnije okupacije baltičkih zemalja“. Nauseda je takođe pozvao da se „ne zaborave lekcije“ koje, prema njegovom mišljenju, moraju da se nauče iz istorije ove zemlje i Evrope.

    Već nekoliko godina baltičke zemlje i Poljska sprovode politiku revidiranja istorije. Varšava pokušava sve da ubedi da je SSSR „napao Poljsku“ 1939. godine, isto kao i Hitlerova Nemačka.

    Predsednik Rusije Vladimir Putin izjavio je na sastanku lidera zemalja Zajednice Nezavisnih Država 20. decembra da ga je iznenadila i pomalo uvredila nedavna rezolucija Evropskog parlamenta o važnosti očuvanja istorijske uspomene za budućnost Evrope. On je istakao da je takozvani Pakt Molotov-Ribentrop, prema pomenutoj rezoluciji EP, „podelio Evropu i teritorije nezavisnih država između dva totalitarna režima, što je utrlo put za početak Drugog svetskog rata“.

    Ruski lider takođe je pitao da li je pakt jedini dokument koji je jedna zemlja potpisala sa fašističkom Nemačkom. Putin je predstavio niz dokumenata koji se tiču dogovora različitih zemalja sa Nemačkom tokom Drugog svetskog rata, među kojima su Poljska, Velika Britanija, Francuska, Litvanija i Letonija.

    Pakt Molotov-Ribentrop

    Sovjetsko-nemački sporazum o nenapadanju (koji se često naziva i Pakt Molotov-Ribentrop po imenima njegovih potpisnika, ministara spoljnih poslova SSSR-a i Nemačke) potpisan je 23. avgusta 1939. godine u Moskvi. Sadržaj pakta o nenapadanju nije se razlikovao od normi međunarodnog prava i ugovorne prakse država utvrđene za dogovore ove vrste.

    Istovremeno sa sporazumom potpisan je tajni dopunski protokol koji je razgraničavao sfere interesa Sovjetskog Saveza i Nemačke. U zonu uticaja SSSR-a ušli su deo baltičkih država, Zapadna Belorusija, Zapadna Ukrajina i Besarabija. Na taj način je evropska granica Sovjetskog Saveza pomerena mnogo zapadnije.

    Prema mišljenju profesionalnih vojnih istoričara, Pakt je dozvolio Sovjetskom Savezu predah kako bi se pripremio za rat, ojačao svoju vojnu industriju i povećao brojnost Crvene armije. A u početnom periodu Drugog svetskog rata nemačke trupe bile su primorane da napreduju sa mnogo udaljenijih granica.

    Zahvaljujući tome SSSR je uspeo na vreme da evakuiše brojna industrijska preduzeća na istok, kao i da dodatno mobiliše mnoge divizije koje su obuzdavale armije Vermahta u predgrađu Moskve i Lenjingrada. Osim toga, stručnjaci ističu da je sovjetsko-nemački pakt o nenapadanju sprečio rat Japana protiv SSSR-a, s obzirom da Tokio nije bio zadovoljan odlukom Berlina da potpiše ovaj pakt bez uzimanja u obzir stavova japanske strane.

    Rukovodstvo Rusije više puta je izjavljivalo da nema govora o okupaciji baltičkih država od strane SSSR-a 1940. godine. Ministarstvo spoljnih poslova Rusije objasnilo je da je pristupanje baltičkih država SSSR-u odgovaralo normama međunarodnog prava tog vremena.

    Tagovi:
    Drugi svetski rat, SSSR, Rusija, Litvanija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga