05:42 05 Jul 2020
Slušajte Sputnik
    Rusija
    Preuzmite kraći link
    Piše
    0 1393
    Pratite nas

    Obećanje ruskog predsednika Vladimira Putina da će razmotriti ideju o izgradnji „Velikog ruskog zida“ duž Belgorodske odbrambene linije izazvala je veliku pažnju javnosti, ali ruski eksperti skreću pažnju da nije reč o kopiji Velikog kineskog zida, te da su mediji celu ideju previše „našminkali“.

    Ipak, ova inicijativa smatra se izuzetno značajnom, jer je njena svrha očuvanje istorijskog sećanja i identiteta ruskog naroda. Ciljevi izgradnje „Velikog ruskog zida“ su zaštita arheoloških nalazišta, očuvanje istorijskog sećanja i razvoj turizma. Osim toga, slične inicijative koje su usmerene na rekonstrukciju objekata i očuvanje arheoloških nalazišta već postoje u Belgorodskoj i drugim oblastima, ali bi podrška ruskog predsednika ovim idejama dala drugi format i karakter, ističu eksperti.

    Belgorodska odbrambena linija izgrađena je u 17. veku i prostirala se duž južnih granica Ruskog carstva. Njena osnovna svrha bila je zaštita carstva od najezde Poljaka i turkijskih naroda — krimskih Tatara i Nogajaca.

    Zbog toga zamenica gubernatora Belgorodske oblasti Olga Pavlova ističe da je značaj ideje o „Velikom ruskom zidu“ upravo u čuvanju sećanja na sve nedaće kojima je u prošlosti odoleo ruski narod.

    „Narod koji ne poznaje svoju prošlost nema ni budućnost. Ova inicijativa će doprineti očuvanju istorijske prošlosti našeg naroda i sopstvenog identiteta, a sa druge strane i razvoju turizma u onim regionima duž kojih je nekada prolazila ova odbrambena linija“, ističe Pavlova.

    Festival istorijske rekonstrukcije „Belgorodske linije“
    © Sputnik / Anton Vergun
    Festival istorijske rekonstrukcije „Belgorodske linije“

    Zašto je nastao belgorodski „Veliki ruski zid“

    Istorija izgradnje Belgorodske odbrambene linije, koju bi pratio „Veliki ruski zid“, počinje u periodu kada se završava smutno vreme, na vlast dolazi dinastija Romanov, proglašenjem Mihaila Prvog Romanova za cara, ali još uvek traju neprestane borbe sa Poljacima. Odluku o njenoj izgradnji donosi Boljarska duma, nakon što je Rusko carstvo pretrpelo poraz od Poljsko-litvanske unije u Smolenskom ratu, koji se vodio od 1632. do 1634. godine.

    Drugi razlog postojanja i širenja Belgorodske odbrambene linije bili su stalni napadi Krimskog kanata, odnosno krimskih Tatara.

    Kako su se menjali pravci sa kojih je ruska teritorija napadana, tako se i širila ova odbrambena linija. Kako eksperti objašnjavaju — Belgorodska linija je smanjila rizik od pljačkaških napada i najezda u južnim i centralnim delovima Rusije, ali je njen zapadni deo počeo da gubi na značaju krajem 17. veka, odnosno nakon izgradnje Izjumske odbrambene linije, a još više u 18. veku, kada je stvorena Ukrajinska linija.

    Izjumska i Ukrajinska odbrambena linija — odbrana od Tatara

    Izjumska odbrambena linija se prostirala duž teritorija Belgorodske oblasti i Hrakovske oblasti u Ukrajini, a nakon izgradnje postaje ogranak Belgorodske. Njena prvenstvena svrha bila je zaštita Ruskog Carstva od tursko-tatarskih najezdi, dok je svrha Ukrajinske bila zaštita južnih delova Rusije od krimskih Tatara.

    © Sputnik / Anton Vergun
    Festival istorijske rekonstrukcije „Belgorodske linije“

    Treba imati u vidu da je Krimski kan preživeo najduže raspad Zlatne horde mongolsko-turkijske države koja se prostirala na teritorijama današnje Rusije, Ukrajine i Kazahstana, nakon raspada Mongolske imperije, a koja je bila druga po veličini posle Britanskog carstva. Ne treba zaboraviti da su Mongole u Rusiji nazivali Tatarima, i da su ruski kneževi u srednjem veku bili u obavezi da im plaćaju danak u zamenu za mir.

    „Veliki ruski zid“ — spomenik istorije

    Aleksej Podberezkin sa Moskovskog državnog instituta za međunarodne odnose smatra da je ova odbrambena linija, duž koje bi se prostirao „Veliki ruski zid“, važna strana istorije kojom se treba baviti.

    „Došlo je vreme da se Rusija bavi obnavljanjem istorijskog sećanja. Ignorisanje prošlosti poslednjih godina rezultiralo je velikim gubicima na političkom planu“ rekao je ekspert.

    Belgorodsku odbrambenu liniju su činile tvrđave, razne građevine, ali i prirodne prepreke, kao što su šume, reke i močvare, a prostirala se duž teritorija današnje Sumske, Belgorodske, Voronješke, Lipecke i Tambovske oblasti, odnosno od reke Vorskla u Belgorodskoj oblasti, gde se 1654. godine nalazila i granica Ruskog Carstva, do reke Čelnovaje u Tambovskoj oblasti. Ona je dužine od oko 600 kilometara, a sastoji se od dve prave linije koje, spajajući se, formiraju ugao.

    Tagovi:
    kineski zid, istorija, Carska Rusija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga