17:46 09 Avgust 2020
Slušajte Sputnik
    Rusija
    Preuzmite kraći link
    12153
    Pratite nas

    Portparol „Gasproma“ Sergej Kuprijanov posavetovao je američkog ministra za energetiku Dena Brujeta, koji je ranije procenio perspektive gasovoda „Severni tok 2“, da ne žuri sa zaključcima.

    Brujet je rekao da je uveren da Rusija neće moći samostalno da završi izgradnju „Severnog toka 2“ i na taj način zaobiđe američke sankcije. Prema njegovim rečima, ruska strana nema odgovarajuću tehnologiju.

    „Nikad ne reci nikad“, rekao je Kuprijanov u intervjuu za RBK.

    Ranije je Rajan Zele, direktor austrijske naftne i gasne kompanije OMV koja finansira taj projekat, izjavio da će Rusija moći da dovrši izgradnju „Severnog toka 2“. Prema njegovim rečima, za to je neophodno pronaći odgovarajući brod, dodajući da postavljanje cevi na malu dubinu „ne zahteva supertehnologije“.

    Sankcije protiv „Severnog toka 2“

    Krajem prošle godine američki predsednik Donald Tramp potpisao je vojni budžet koji predviđa sankcije protiv gasovoda „Severni tok 2“ i „Turskog toka“. Sjedinjene Američke Države zahtevale su da kompanije koje polažu cevi za gasovode odmah prestanu sa radom. Švajcarska građevinska kompanija „Olsiz“ povinovala se zahtevima SAD.

    Ministar energetike Rusije Aleksandar Novak rekao je da brod „Akademik Čerski“ može da završi izgradnju „Severnog toka 2“. Pri tome će za njegovu dodatnu pripremu biti potrebno vreme. Brod je već krenuo iz luke „Nahodki“, gde se nalazio od oktobra prošle godine, u Singapur.

    Prema rečima portparola kompanije „Nord strim 2 AG“ za završetak izgradnje gasovoda ostaje da se položi oko 160 kilometara cevi na dva kraka.

    Izgradnja gasovoda

    Projekat „Severni tok 2“ podrazumeva izgradnju dva kraka gasovoda, čiji će ukupni kapacitet iznositi 55 milijardi kubnih metara gasa godišnje, od obale Rusije, preko Baltičkog mora, do Nemačke. Novi cevovod trebalo bi da bude izgrađen pored „Severnog toka“. On će proći kroz teritorijalne vode ili isključivo ekonomske zone država duž obale Baltičkog mora: Rusije, Finske, Švedske, Danske i Nemačke.

    Gasovod podržavaju, pre svega, Nemačka i Austrija koje naglašavaju da će projekat učvrstiti evropsku energetsku bezbednost i koje ocenjuju Rusiju kao pouzdanog dobavljača.

    Protiv gasovoda se zalaže nekoliko država, a naročito Ukrajina, koja se plaši gubitaka prihoda od tranzita ruskog goriva. Letonija, Litvanija i Poljska zajedno su izrazile svoje negodovanje zbog izgradnje „Severnog toka 2“. Njihovi lideri su uvereni da je to politički projekat. I Sjedinjene Američke Države nezadovoljne su planovima za izgradnju gasovoda, jer imaju ambiciozne namere za izvoz svog gasa u Evropu.

    Rusija je više puta pozivala da se gasovod ne posmatra kao instrument uticaja. Prema rečima predsednika Rusije Vladimira Putina, za Moskvu je to isključivo ekonomski projekat.

    Tagovi:
    Gasprom, Severni tok 2
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga