08:21 27 Oktobar 2020
Slušajte Sputnik
    Rusija
    Preuzmite kraći link
    2119
    Pratite nas

    Kopredsednik Radne grupe za izmene ruskog Ustava Andrej Klišas kritikovao je američki dnevnik „Vašington post“ zbog načina kako je iskoristio intervju koji je dao i naveo da su novinari istrgli njegove reči iz konteksta da bi izazvali provokaciju.

    Prošle nedelje „Vašington post“ je objavio članak u kojem se govori o "besmislenim izmenama osnovnog zakona", citirajući Klišasa.

    „Ja sam dao sveobuhvatni intervju računajući da će biti sve upotrebljeno i da će zapadni novinari dobiti maksimalna obajšnjenja u vezi sa radom naše grupe“, naveo je on.

    Prema njegovim rečima, umesto toga citati su bili istrgnuti iz konteksta.

    U tekstu od 23. februara pod naslovom „Putin, ruski vrhovni lider? Izmene Ustava donose neke lude ideje“ navodi se da kada je predsednik Putin otvorio mogućnost da građani iznesu predloge za izmene zakona "počelo je ludilo", posebno među nacionalistima, ekstremistima, šovinistima, koji svi sanjaju o tome da Rusija postane još više militaristička.

    Taj list je otišao tako daleko da je izneo tvrdnje da je čitava inicijativa potekla od Putina kao „deo očiglednog plana da čvrto zadrži vlast u svojim rukama“ i nakon završetka predsedničkog mandata 2024. godine.

    Vašingtonski list se bavio ovom temom kroz intervju sa Klišasom, koji je dao obimne odgovore u nastojanju da razveje njihova strahovanja, ali oni nisu uključeni u pomenuti tekst.

    „Jasno je, na osnovu predloga koje je izneo sam predsednik, da Putin neće moći da se kandiduje za predsednika ponovo. Teoretski, on bi mogao da bude na bilo kojoj drugoj funkciji izuzev predsedničke. Putin je sam predložio da se ukloni odredba „dva mandata u nizu“, čime je onemogućio sebe da bude ponovo izabran čak i ako napravi pauzu na toj funkciji. Verujem da spekulacije politikologa i novinara koje se tiču Putinove budućnosti nisu utemeljene“, rekao je Klišas u originalnom intervjuu.

    Senator se takođe osvrnuo i na teorije o tome da će Državni savet postati novi „centar moći“ i predstavljati rivalsku strukturu predsedniku, ističući da Savet ni na koji način neće biti u mogućnosti da preuzme ovlašćenja predsednika ustavnim amandmanima.

    „Državni savet koji sada uključuje regionalne gubernatore, zadužen je za ravnopravni dijalog sa vladom… primenu ključnih nacionalnih projekata i vladinih programa. Kako bismo ojačali položaj regiona u vezi sa primenom tih projekata potreban je ustavni status Državnog saveta “, rekao je on tokom intervjua.

    U tekstu američkog lista se takođe sugeriše da cilj predloženog amandmana o primatu ruskog zakona nad međunarodnim da se Moskvi da izgovor da ignorišu odluke Međunarodnog suda za ljudska prava , kojem se često obraća ruska opozicija.

    „Vašington post“ je izbarao da ne navede Klišasovo obimno objašnjenje o tome zašto je taj amandman potreban i zašto on nije ni po čemu izuzetan.

    „Nemamo nikakav problem sa ispunjavanjem međunarodnih obaveza … Ali, suočili smo se sa situacijom kada je taj sud (ECHR) interpretirao Konvenciju o ljudskim pravima i zahtevao od Rusije da ispuni obaveze na koje se nikada nije obavezala“, naveo je ruski senator.

    Klišas je naveo i primer, kada je taj sud tražio od Moskve da omogući pravo glasanja zatvorenicima, ignorišići činjenicu da mnoge evropske zemlje ne daju takvo pravo svojim zatvorneicima  ili imaju još oštrije restrikcije nego Rusija. On je podsetio u intervjuu da slična praksa postoji i u SAD.

    „Nameravamo da uvedemo amandman koji jasno reguliše to pitanje;da kada međunarodne konvecnije ne mogu biti primenjene ukoliko su u sukobu sa ruskim Ustavom. SAD imaju slične zakone. Verujem da ambi američke sudije bile veoma iznenađene kada bi čule da treba da primene međunarodnu konvenciju umesto američkog uakona“, rekao je Klišas.

    U tekstu američkog lista, u delu gde se citira Klišas, navodi se da je zadatak Radne grupe da prouči te predloge, diskutuje o njima s predstavnicima civilnog društva i potom da odluči koji predlog može da ima najveću podršku društva i zatim da razradi tekst amandmana.

    Očekuje se da ih na kraju bude oko 40.

    Bez obzira na to koji predlog bude uzet u obzir, Klišas navodi da je Putin je istakao da neće biti promena u oblasti fundamentalnih ljudskih prava.

    Novinari lista u sklopu teksta navode i da se u njegovoj kancelariji nalazi pet telefona, uključujući četiri crvene linije i da su, kada je jedna od njih zazvonio, bili zamoljeni da izađu.

    Opisan je i njegov kabinet uz napomenu da ima sliku Putina, a navode se i Klišasove reči da Rusi koji su preživeli 90–te stabilnsot zemlje povezuju s Putinom. Iz toga proizlazi da će izmene Ustava obezbediti socijalne isplate u budućnosti.

    Tagovi:
    Andrej Klišas, izmene, Ustav, Vašington post
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga