16:55 14 April 2021
Slušajte Sputnik
    Rusija
    Preuzmite kraći link
    Piše
    314629
    Pratite nas

    Ruski slikar Nikolaj Rerih, čije slike iz Narodnom muzeju u Beogradu Rusija treba da dobije od Srbije u zamenu za nedostajući list Miroslavljevog jevanđelja, kultni je umetnik ali i filozof koji je ostavio trajni pečat na rusku kulturu.

    Dela Reriha nalaze se u brojnim muzejima, a sedam njegovih slika je u fundusu Narodnog muzeja u Beogradu. U Moskvi postoji i Međunarodni centar Reriha. Potpredsednik Centra Aleksandar Stecenko podseća da je Rerih za sobom ostavio veliki broj slika, ali i da se bavio zaštitom kulturnih dobara . Kako ističe, nijedan filozof, mislilac ili umetnik XX veka nije tako veliki značaj posvetio kulturi kao osnovi života naroda, kao osnovi njihove težnje ka miru.

    „Upravo on je inicirao pisanje međunarodnog ugovora o zaštiti kulturnih dobara“, objašnjava Stecenko za Sputnjik. 

    Zaostavština Reriha važna za Rusiju

    Stecenko dodaje da je prvi u istoriji međunarodni ugovor o zaštiti kulturnog nasleđa potpisan 1935.godine nazvan Pakt Reriha a imao je za cilj zaštitu kulturnih dobara celog čovečanstva.

    „Evropa i Rusija se, nažalost, nisu odazvale pozivu Nikolaja Reriha da potpišu pakt“, konstatuje Stecenko podsećajući da je tokom Drugog svetskog rata najviše na udaru bilo upravo kulturno nasleđe evropskih zemalj uključujući Rusiju.

    „Rerih je podigao glas za odbranu kulture i sve svoje ideje prikazao na platnu. Zbog toga je za Rusiju zaostavština Reriha od velikog značaja“, rekao je Stecenko.  

    Sergej Lavrov stiže u Beograd
    © AP Photo / Marko Drobnjakovic

    Kako objašnjava ovaj ekspert, temelj Rerihovog rada zasnovan je na filozofskoj doktrini „žive etike“ (kombinacija zapadne okultno-teozofijske tradicije i ezoterizama sa Istoka), zbog čega je njegova zaostavština veoma dragocena, kao i nasleđe njegove žene i sinova. Nijedan umetnik nije ulagao u svoje stvaranje najviše etičke, moralne i kulturne vrednosti kao što je to činio Nikolaj Rerih, ističe naš sagovornik.

    Veliki filozof i mislilac

    Ideje humanizma nalaze u osnovi slika ovog umetnika u kojima je i udaren temelj „žive etike“, doktrine koja prikazuje povezanost čoveka i kosmosa. 

    Zamenik generalnog direktora Muzeja „N.K. Rerih“ Pavel Žuravihin navodi za Sputnjik da je Rerih je jedna od istaknutih ličnosti ruske kulture kog nisu slučajno zvali Leonardo XX veka, zahvaljujući svestranosti i širini njegovog talenta, ne samo umetničkog.  

    „Rerih je izvanredan mislilac čije su koncepcije bile u osnovi stvaranja celokupnog modernog sistema međunarodnog prava na polju očuvanja kulturnih dobara. Uključujući i stvaranje Uneska. Štaviše, u Rusiji kao nigde znaju i izučavaju filozofske ideje Reriha, koje su odražene u filozofskom sistemu „žive etike“. Osnova tih filozofskih pokreta se nalazila u ulozi kulture kao ključnog faktora za razvoj čovečanstva. Ne uloga ekonomije, već kulture koja obrazuje moralne vrednosti čoveka. To je razlog zbog kog je Rerih u Rusiji toliko cenjen i zbog kog društvo oštro reaguje na nemaran odnos prema njegovoj zaostavštini“, rekao je Žuravihin.

      

    On je izdvojio dela koje su deo serije slika „Zastave Istoka“, kao i „Sankta“ koja je posvećena ruskom pravoslavlju i duhovnosti. Ovu su najpoznatije slike, mada je svaka njegova slika remek delo, dodaje Žuravihin. 

    Uloga kulture važnija od politike i ekonomije

    Rerih se, prema rečima ovog eksperta, izdvaja među drugim umetnicima po veličini svog talenta, ne samo umetničkog, nego i veličinom svoje ličnosti i onoga što je učinio. 

    „Činjenica je da se mi tek približavamo Rerihovom pogledu na svetu, njegovim filozofskim shvatanjima koja su neizostavni deo njegovog stvaralaštva. Njegove slike nisu samo ilustracije, već umetničko-filozofske ideje prikazane na platnu. Odnosno, filozofske ideje izražene umetničkim jezikom. Ideja Reriha o ulozi kulture, o lepoti koja nije samo spoljašnja već predstavlja energiju kulture — to su ideje kojima tek počinjemo da prilazimo, jer je on bio znatno ispred svog vremena“, zaključio je Žuravihin. 

    Rerih je, inače, ostavio za sobom oko 7.000 slika i 30 književnih radova, a njegov životni put je jednako zanimljiv kao i njegova dela. Umro je 1947.godine, a od 1917. živeo je u emigraciji. Osim umetnošću, bavio se organizovanjem i učešćem u centralno-azijskim i mandžurskim ekspedicijama i mnogo putovao.

    O značaju Reriha govori i činjenica da su se direktori najvećih ruskih muzeja u februaru obratili pismom predsedniku Rusije Vladimiru Putinu s molbom da se izvrši kompleksna procena situacije vezane za njegovu ostavštinu i da se pomogne da se ona zbrine na odgovarajući način.

     

    Tagovi:
    Nikolaj Rerih
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga