19:56 15 Januar 2021
Slušajte Sputnik
    Rusija
    Preuzmite kraći link
    4170
    Pratite nas

    Plenarno zasedanje Centralnog komiteta KPSS, koje je označilo početak procesa perestrojke u Sovjetskom Savezu, održano je pre tačno 35 godina ─ 23. aprila 1985. Samo mesec dana pre toga Mihail Gorbačov stupio je na dužnost generalnog sekretara Centralnog komiteta i upravo njega danas nazivaju „ocem“ perestrojke.

    Na godišnjicu istorijskog plenarnog zasedanja, bivši sovjetski lider je za Sputnjik govorio o značaju tada izabrane nove politike, rezultatima te politike i razlozima neuspeha perestrojke.

    Danas se obeležava 35. godišnjica aprilskog plenuma Centralnog komiteta KPSS. Ovaj datum smatra se početkom perestrojke. Kako danas ocenjujete ovaj događaj?

    ─ Uoči ove godišnjice ponovo sam pročitao svoj govor na plenumu. Pošto nas sve vreme optužuju da smo započeli perestrojku bez plana, bez programa. Da, nismo imali i nismo ni mogli tada da imamo tačan „red vožnje“, ali nakon što sam pročitao izveštaj, još jednom sam se uverio da smo znali u kom smeru treba da idemo.

    Nismo se samo obraćali partiji, već celom društvu. Iskreno smo priznali: „Poslednjih godina pojačali su se nepovoljni trendovi i nastale mnoge poteškoće“. Rečeno je da „život diktira potrebu za promenom“.

    Šta je od tada planiranog uspelo da se sprovede, a šta nije? Koliko je to danas aktuelno?

    ─ Od samog početka videli smo dve ključne poluge za ubrzanje društveno-ekonomskog razvoja zemlje: naučno-tehnički napredak i restrukturiranje ekonomskog mehanizma. A u središte pažnje stavili smo čoveka. Aktivirati ljudski faktor, razvijati demokratiju – ljudi su čuli te reči, video sam to na svojim putovanjima po zemlji. Ljudi su počeli da se kreću, prestali su da se boje, počeli su da govore o bolnim pitanjima, podržali potrebu za promenama.

    Plakat za izbore 1987. u Sovjetskom Savezu Za perestrojku, za demokratiju, za otvorenost
    © Sputnik / Vяčeslav Runov
    Plakat za izbore 1987. u Sovjetskom Savezu "Za perestrojku, za demokratiju, za otvorenost"

    Bio je konstruktivan i spoljnopolitički deo govora. Izrazili smo spremnost za dijalog sa Zapadom, sa Sjedinjenim Američkim Državama i sa Kinom. A istovremeno smo govorili: „Ne priznajemo pravo nijedne države ili grupe država na nadmoć ili nametanje svoje volje“. Mislim da je to i danas aktuelno i, uopšte, uvek je aktuelno.

    Šta je uspelo, a šta nije, to je velika tema. Ali, ako bih ukratko rekao – uspelo je to da se za nekoliko godina promenilo kvalitativno stanje društva, promene i reforme omogućile su da se dostigne ona tačka nakon koje povratak u prošlost više nije moguć. Ali perestrojka je išla teško. Pravili smo greške, to moramo priznati. Neuspeh perestrojke 1991. godine bio je rezultat akcija pučista Državnog komiteta za vanredne situacije i onih koji su iskoristili situaciju posle puča da bi upropastili zemlju. Ali to ni na koji način ne potire značaj perestrojke.

    Pročitajte još:

    Tagovi:
    Mihail Gorbačov, perestrojka
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga