18:37 07 Jul 2020
Slušajte Sputnik
    Rusija
    Preuzmite kraći link
    Piše
    3663
    Pratite nas

    Rusija je privremeno obustavila izvoz žitarica, što je zapadne medije navelo na misao da će Moskva, ako bude suše i loše žetve, u godini korona-krize verovatno produžiti zamrzavanje izvoza, što bi moglo da dovede do gladi u svetu.

    Suština optužbi je da će u uslovima epidemije takva ograničenja izvoza hrane na svetsko tržište dovesti do gladi, posebno u siromašnim zemljama čiji stanovnici ne mogu da priušte kupovinu hrane po cenama koje će se neizbežno povećati zbog ovih ograničenja. Ironija je, kažu eksperti, što optužbe stižu od SAD i EU, čiji će izvoznici žita podići cene svojih proizvoda u nedostatku ponuda drugih zemalja na tržištu.

    „Rusija nije ograničila izvoz žitarica zbog korona virusa, nego zato što je u tekućoj poljoprivrednoj godini izvezena ogromna količina žitarica. Izvoz je dobar, ali žitarice su potrebne i domaćem tržištu. Poljoprivredna godina se završava 31. juna, a 1. jula započinje sledeća i tada će biti jasno da li je nešto preostalo, biće jasno kakav će biti rod iduće poljoprivredne godine i tada će moći da se donose odluke. U principu, ta zabrana izvoza i nije baš zabrana“, kaže za Sputnjik Leonid Holod, doktor ekonomskih nauka i bivši zamenik ruskog ministra poljoprivrede.

    Rusija, inače prvi svetski izvoznik žita, obustavila je do 1. jula izvoz više vrsta žitarica kao što su pšenica, raž, ječam i kukuruz. Pre toga, početkom aprila ruska Vlada je uvela kvote na izvoz žitarica do kraja juna, usled čega je izvoz od 43,3 miliona tona snižen na sedam miliona tona.

    „Kvota nije mala — sedam miliona tona, a prodata je brzinom svetlosti — za pola meseca. To je bilo povezano sa padom ruske valute od svega 15 odsto, a ruski proizvođači i trgovci mogli su da ponude žitarice sa niskom cenom, povoljnom za kupce“, objašnjava ekspert. Za svet bi bilo jako povoljno da smo sve prodali po tim cenama. Zato je izvoz zaustavljen.

    Žitarice
    © Sputnik / Sergey Venyavskiy
    Rusija, inače prvi svetski izvoznik žita, obustavila do 1. jula izvoz više vrsta žitarica kao što su pšenica, raž, ječam i kukuruz.

    Holod napominje da bi, iako je bilo malo snega ove zime, a ni proleće baš nije bilo kišno, rod ove godine trebalo da ostane na nivou prethodne, a stručnjaci procenjuju da će žetva ove godine biti preko 100 miliona tona žitarica. Ukoliko se to ostvari, svet ne bi trebalo da brine o snabdevanju.

    Rusija bogata resursima

    Holod ističe da je Rusija zemlja bogata resursima i da ima svetu šta da ponudi, pored nafte, gasa, žitarica i pijaće vode.

    Pijaća voda je resurs Rusije koji još nije dovoljno iskorišćen, a ima je više od bilo koje druge zemlje u svetu. Eksperti ističu da je nemoguće iscrpeti celo Bajkalsko jezero, najveće slatkovodno jezero na svetu. Sušnim regionima Bliskog i Srednjeg istoka i Afrike veoma je potrebna upravo pijaća voda, pa stručnjaci smatraju da bi država više trebalo da se pozabavi tim pitanjem. Čak neki eksperti predlažu da se napravi i cevovod kojim će umesto nafte ići voda, što bi bio veoma interesantan i ambiciozan zadatak, s obzirom da je pijaće vode sve manje u svetu.

    Jezero Bajkal
    © Sputnik / Vladimir Smirnov
    Pijaća voda je resurs Rusije koji još nije dovoljno iskorišćen, a ima je više od bilo koje druge zemlje u svetu.

    „Voda je uvek potrebna. U principu, Ruska Federacija ima drva i šumska bogatstva, poseduje celu paletu mineralnih sirovina, retkih plemenitih metala i naftu. Odnosno, ima sve prirodne resurse. Takođe, tu su i samonikle jestive biljke, šumski plodovi, pečurke, razne vrste lekovitih biljaka... Mogućnosti su bezgranične, a sve to je na ceni i potrebno je celom svetu. Drugo je pitanje šta treba uložiti u zemlji kako bi se određeni proizvodi proizvodili ili prerađivali. Takođe, neke vrste stočarstva su na ceni. Uzmimo najegzotičnije, na primer divljač, recimo, meso severnog jelena (irvasa) koji se uzgaja u Rusiji i izvozi u inostranstvo. To meso je delikates, potražnja je velika, a skupo je. Da ne govorim o ribljim resursima, koji su tradicionalno predmet ogromne potražnje u celom svetu — to se tiče okeanskih i svih ostalih resursa“, navodi Holod.

    Ruska Vlada je pred agrarno-industrijski kompleks postavila prilično ambiciozan zadatak — da do 2024. godine obezbedi izvoz ruskih proizvoda u iznosu od 40 do 45 milijardi dolara, a Holod ocenjuje da Rusija ima ogroman potencijal u poljoprivredi.

    Eksperti objašnjavaju da je u Rusiji posebno povećana proizvodnja svinjskog mesa, što u potpunosti pokriva potrebe zemlje, dok je uvoz gotovo zaustavljen. Lokalna proizvodnja takođe pokriva potražnju živinskog mesa.

    „U poljoprivrednoj proizvodnji postoji puno raznih normi, pravila itd. Ali, ako su sanitarna, veterinarska pitanja rešena, u načelu, svetu bismo mogli da ponudimo i takve proizvode kao što su proizvodi od živinskog mesa i svinjetine, kao i razni proizvodi dubinske prerade poljoprivrednih sirovina, dubinske prerade mleka, šećera, žitarica i drugih proizvoda koji prolaze duboku preradu. Odnosno, skoro sve to bismo mogli ponuditi, jer postoji deficit skoro svega toga na svetskom tržištu“, kaže Holod.

    Može li korona da podstakne ekonomiju

    Nakon uvođenja antiruskih sankcija 2014. godine, Zapad je očekivao da će time iznuriti, iscrpeti rusku ekonomiju. Desilo se suprotno. Rusija se okrenula sebi, pokrenula je proizvodnju i poljoprivredu i uspešno vraća svoj status glavnog snabdevača na svetskom tržištu hrane. Na pitanje da li i korona-kriza na neki način može da bude podsticaj ruskoj ekonomiji kao što su to bile sankcije, Holod kaže da u ekonomskoj teoriji sve krize, na ovaj ili onaj način, vode ka obnovi.

    Klanica
    © Sputnik / Alekseй Malьgavko
    Eksperti objašnjavaju da je u Rusiji posebno povećana proizvodnja svinjskog mesa, što u potpunosti pokriva potrebe zemlje, dok je uvoz gotovo zaustavljen.

    „Generalno, korona-virusna kriza nije u potpunosti korona-virusna. Radi se o tome što je to u celom svetu kombinacija ciklične krize i najoštrije korona-virusne krize, povezane sa svim vrstama sanitarnih karantinskih mera, ograničenja trgovine, kretanja i potpunog smanjenja potrošnje resursa. Svi ti faktori su odjednom udarili na ceo svet, a na Rusiju još jače, zato što je tome dodat i problem sirovina, jer je pala potražnja. To što je Rusija uspešno izvozila sirovine, što je bila njena konkurentska prednost, pokazalo se kao njeno konkurentsko prokletstvo. I sve to što se događa sada u vezi sa koronom, dodatno pogoršava situaciju. Dakle, to su tri vrste krize. Ako pođemo od teorije dijalektičkog materijalizma da je sve u svetu dijalektičko, onda bismo rekli da što je gori pad, to je brži i bolji rast. Naravno, ne bih želeo da se sve tako bude, jer ne treba ubiti čoveka da bi on oživeo. U principu, u ekonomskoj teoriji, sve krize vode, na ovaj ili onaj način, u obnovu“, kaže Holod.

    S obzirom da su se na najsuroviji način objedinili svetska kriza na tržištu sirovina sa padom političke konjukture i potražnje i cena, Rusija će morati intenzivno da razmišlja kako da diversifikuje svoju ekonomiju, zaključio je Holod.

    Pročitajte još:

    Tagovi:
    žitarice, Rusija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga