06:21 24 Oktobar 2020
Slušajte Sputnik
    Rusija
    Preuzmite kraći link
    0 935
    Pratite nas

    Crnomorska flota je jedno od glavnih sredstava za osiguravanje bezbednosti Rusije na jugu. Herojska istorija flote je neraskidivo povezana sa istorijom Rusije. Tokom svoje duge istorije flota je više puta pretrpela poraz, ali se svaki put vraćala u život.

    Crnomorska flota je osnovana 1783. godine po naređenju carice Katarine II, nakon pripajanja Krima Ruskom carstvu. Obuhvatala je brodove Azovske i Dnjeprske flotile, koji su 13. maja uplovili u Ahtiarski zaliv. Upravo od ovog događaja Crnomorska flota počinje svoju priču.

    Flota je učestvovala u rusko-turskim ratovima, ratu sa Francuskom, Krimskom ratu i mnogo puta je pobeđivala. Ali bilo je i tragičnih stranica u njenoj istoriji.

    Prva smrt: Bitka za Sevastopolj

    Tokom odbrane Sevastopolja, nakon što su Francuzi zauzeli Malahov nasip, postalo je očigledno da je dalja odbrana besmislena, iako su u svim drugim tačkama branioci zadržali svoje pozicije nakon žestokih borbi.

    Uveče 1. (13.) septembra 1854. godine, viceadmiral Kornilov je dobio naređenje prema kome je trebalo „blokirati ulaz u zaliv, probušiti brodove i spremiti ih za potapanje, skloniti morsko oružje i poslati mornare u odbranu Sevastopolja“.

    Na vojnom savetu Kornilov je predložio napad na savezničku flotu i nanošenje što veće štete, pa makar i po cenu gubitka brodova. Odnosno, on je više bio za veličanstvenu smrt flote, a ne njeno potapanje. Međutim, s obzirom na činjenicu da bi zajedno sa brodovima u ovom slučaju poginula i posada, komandiri su se izjasnili za ispunjavanje naređenja. Oružje i municija sa brodova su preneti na kopno radi odbrane Sevastopolja.  

    Mornari su sa suzama u očima iz topova sa obale gađali sopstvene brodove. Pariskim mirovnim sporazumom iz 1856. godine Rusiji je uskraćeno pravo da drži flotu u Crnom moru. Rusko carstvo je započelo njenu obnovu tek nakon Francusko-pruskog rata (1870-1871) u kome je propala francuska monarhija.

    Druga smrt: Prvi svetski i Građanski rat

    Crnomorska flota je odigrala jednu od odlučujućih uloga u Prvom svetskom ratu. Gotovo celo vodno područje je bilo pod kontrolom ruskih brodova, Bosfor je miniran. Brodovi Crnomorske flote su uspešno uništili turske brodove, gubici su bili minimalni. Paralelno se flota popunjavala podmornicama i torpednim brodovima, pojavila se nova vrsta trupa — vojna avijacija i prototipovi savremenih vazduhoplovnih formacija. Ukupno je flota do 1917. godine imala više od 170 ratnih brodova.

    Međutim, Februarska revolucija je dramatično potkopala borbenu efikasnost flote, moral posade, čemu su doprineli i agitatori iz različitih stranaka. Do leta, posade su odbile da slušaju oficire, komandiri su proterani direktno sa brodova, u Sevastopolju je zavladalo razbojništvo, ukrajinski nacionalizam je postao veoma rasprostranjen u Kijevu, admiral Kolčak je napustio mesto komandanta flote. Nakon Oktobarske revolucije, Crnomorska flota je konačno izgubila svoju borbenu efikasnost, u Sevastopolju su počela ubistva oficira.

    Crnomorska vojska je doprinela uspostavljanju sovjetske vlasti, a zatim se aktivno borila protiv naprednih nemačkih trupa. Uprkos Brest-litovskom mirovnom sporazumu potpisanom 3. marta 1918. godine, Nemačka je optužila zemlju Sovjeta da krši klauzulu o razoružanju Crnomorske flote: deo brodova je prebačen u Novorosijsk. U maju su Nemci ušli u Sevastopolj. Sovjetska vlada je odlučila da poplavi brodove u Novorosijsku kako bi sprečila Nemce da ih zarobe, međutim, neke od njih neprijatelj je ipak odveo u turske luke. 

    Brodovi Crnomorske flote i Kaspijske flotile tokom vojne vežbe Kavkaz 2016.
    © Foto : Ministry of defence of the Russian Federation
    Crnomorska flota je 22. juna 1941. godine sprečila pokušaj Nemaca da je unište u prvim danima rata.

    Bela Crnomorska flota je stvorena 1919. godine i do 1920. godine je imala više od 120 brodova. Učestvovala je u evakuaciji trupa i izbeglica, a zatim se pretvorila u rusku eskadru i bazirala se u luci Bizerta u Tunisu do 1924. godine, kada je sa poslednjeg broda spuštena Andrejeva zastava. Formalno su brodovi predati SSSR-u, ali su ostali u Bizertu jer sovjetska vlada nije imala mogućnosti da ih popravi.  

    Drugi svetski rat

    Rekonstrukcija Crnomorske flote u SSSR-u je počela odmah nakon što su boljševici zauzeli Sevastopolj. Do 1937. godine imala je 500 ratnih brodova razne klase, obnovljeno je na stotine borbenih aviona, vazduhoplovnih snaga, obalske i protivvazdušne odbrane.

    Crnomorska flota je 22. juna 1941. godine sprečila pokušaj Nemaca da je unište u prvim danima rata.

    Flota je učestvovala u odbrani Odese, u kerčko-feodosijskoj desantskoj operaciji, u odbrani Kavkaza i oslobađanju Novorosijska. Izvršeno više od dvadeset desantskih operacija, potopljeno je više od 800 brodova neprijatelja. Više od 200 pripadnika crnomorske vojske je dobilo zvanje Heroja Svetskog Saveza, a više od 50 hiljada ljudi je nagrađeno ordenima i medaljama.

    U posleratnom periodu flota je nastavila da jača, i dalje je bila velika sila i uspešno je branila interese SSSR-a na moru.

    Raspad SSSR-a i vraćanje Krima Rusiji

    Raspad SSSR-a je bio ozbiljan udarac za Crnomorsku flotu. Od 1992. do 1997. godine ona je postojala kao ujedinjena flota Rusije i Ukrajine. Sporazum o prisustvu Crnomorske flote u Ukrajini je potpisan 1997. Godine. Prema tom sporazumu je do 388 brodova moglo biti u ukrajinskim teritorijalnim vodama i na kopnu, a 161 avion na aerodromima u Gvardejsku i Sevastopolju. Ovaj dokument je istekao 28. maja 2017. godine.

     

    Od 2005. godine ukrajinske vlasti su više puta izjavljivale moguće preispitivanje statusa Crnomorske flote Rusije u Sevastopolju i da posle 2017. godine sporazum o njenom baziranju u Sevastopolju neće biti produžen. Međutim, 2010. godine rok zakupa baznih centara Crnomorske flote je produžen za 25 godina.

    Istovremeno, već sledeće godine Rusija i Ukrajina nisu mogle da potpišu sporazum o zameni brodova Crnomorske flote novim. U skladu sa zahtevima ukrajinske strane, Rusija je morala da se dogovara sa njom svaki korak u zameni brodova, da dostavi kompletnu listu svog naoružanja i da zaključi ugovore o njihovom održavanju sa ukrajinskim preduzećima.

    Nakon vraćanja Krima Rusiji 2014. godine, baza Crnomorske flote u Sevastopolju je prešla pod jurisdikciju Rusije a prethodno potpisani sporazumi su otkazani.

    Danas Rusija kontinuirano jača Crnomorsku flotu, u njen sastav se dodaju novi brodovi i podmornice, a na Krimu su raspoređeni obalski raketni sistemi „Bastion“. Na aerodromima na Krimu je bazirana avijacija Jugoistočnog vojnog okruga.

    Brodovi Crnomorske flote su učestvovali u vojnoj operaciji u Siriji.

    Pročitajte još:

    Tagovi:
    Sevastopolj, istorija, Crnomorska flota, Rusija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga