05:49 10 Jul 2020
Slušajte Sputnik
    Rusija
    Preuzmite kraći link
    2266
    Pratite nas

    Savet bezbednosti Rusije ima dokaze da će Zapad pokušati da pojača pokušaje destabilizacije situacije u zemlji pre predstojećeg glasanja o ustavnim amandmanima, kao i pre dana za glasanje na jesen, izjavio je sekretar Saveta bezbednosti Nikolaj Patrušev u intervjuu za list „Argumenti i fakti“.

    „Očekuje se da će se uoči ovih političkih događaja intenzivirati rad preko kapaciteta koji su im dostupni, uključujući i u ruskim regionima, uz pomoć neprofitnih nevladinih organizacija, gde nameravaju da izazovu nacionalistička i separatistička osećanja“, rekao je Patrušev.

    Prema njegovim rečima, „očekuje se da će dodatni akcenat biti stavljen na podsticanje aktivnosti takozvanih alternativnih sindikalnih organizacija“.

    Osim toga, Zapad planira da pojača informacioni pritisak na Rusiju, „kako bi narušio ruske duhovne, moralne, kulturne i istorijske vrednosti koje predstavljaju osnovu državnosti, i smanji osećaj nacionalnog identiteta građana naše zemlje“, istakao je Patrušev.

    „Glavni zadaci su unošenje raskola u rusko društvo, nametanje njima korisnih vrednosti i razvojnih modela, kako bi mogli da manipulišu javnom svešću“, primetio je on.

    Glasanje o ustavnim promenama u celoj zemlji bilo je zakazano za 22. april, ali je zbog pandemije virusa korone odloženo. Kasnije je predsednik Rusije Vladimir Putin najavio da će se glasanje održati 1. jula.

    Uloga Stejt departmenta i različitih fondacija

    Patrušev smatra da je jedan od koordinatora destruktivne aktivnosti Zapada američki Stejt department, kao i Američka agencija za međunarodni razvoj, američki Savet za međunarodne odnose i vodeće američke nevladine organizacije – Nacionalni demokratski institut za međunarodne poslove, Međunarodni republikanski institut, Nacionalni fond za podršku demokratije, Institut savremene Rusije, Fondacija za otvoreno društvo (Sorošova fondacija) i nekoliko drugih.

    Prema njegovim rečima, za rad u Rusiji Amerikanci i njihovi partneri u NATO-u takođe široko koriste veliki broj nevladinih i međunarodnih organizacija sa sedištem uglavnom u SAD i zemljama Zapadne Evrope.

    Baltičke zemlje

    Najvažnija uloga Zapada u pogledu organizovanja direktnih kontakata sa onim snagama unutar Rusije koje mogu doprineti destabilizaciji situacije igraju baltičke države, dodao je Patrušev.

    Naročito je aktivna Litvanija, uglavnom na teritoriji gde se redovno održava takozvani „Forum slobodne Rusije“, gde se razmatraju novi oblici građanskog protesta i scenarija pojačavanja spoljnog pritiska na rusko rukovodstvo. A u Letoniji se „nezavisne“ ruske novinare obučavaju stručnjaci Baltičkog centra za razvoj medija, objasnio je sekretar Saveta bezbednosti.

    Za destabilizaciju situacije Zapad u Rusiji stvara široku mrežu nevladinih struktura.

    „Zapad ujedinjuje i podržava finansijski nesistematsku opoziciju i prozapadno orijentisana ruska udruženja, bira kandidate za ulogu lidera protestnog pokreta, posvećenih ‘demokratskim vrednostima i idealima slobode’“, precizirao je on.

    Patrušev je istakao da su neprofitne organizacije koje se bave političkim aktivnostima zvanično primile oko četiri milijarde rubalja (oko 51.4 miliona evra) od zapadnih sponzora u periodu 2015-2019.

    „Međutim, u stvarnosti su ti iznosi mnogo veći, jer zapadni sponzori koriste razne skrivene šeme finansiranja, uglavnom transfere preko mrežnih posredničkih organizacija, što ozbiljno usložnjava dokaze direktnog učešća Sjedinjenih Američkih Država ili njihovih saveznika u subverzivnim aktivnostima protiv Rusije“, naglasio je on.

    Kako je dodao, istovremeno su lokalizovane antiruske aktivnosti brojnih stranih nevladinih organizacija. Osim toga, pooštrena je kontrola za dobijanje finansijske i druge pomoći iz inostranstva ruske opozicije i prozapadnih nevladinih organizacija.

    Upotreba medija i obojenih revolucija

    Sekretar Saveta bezbednosti naveo je da Zapad aktivno koristi internet i medije koje kontroliše kako bi diskreditovao rusko rukovodstvo i meša se u izbore u Rusiji kako na saveznom, tako i na regionalnom nivou.

    „Zapad (pre svega SAD i NATO) u svojim strateškim dokumentima Rusiju označava kao neprijatelja i zato formira sliku Rusije kao izvora bezbednosnih pretnji, kao države koja ne poštuje principe međunarodnog prava i moralne standarde. Aktivno koristi medije koje kontroliše i mogućnosti interneta za diskreditovanje rukovodstva naše zemlje, institucije državne vlasti i patriotski nastrojene političke vođe, kao i za narušavanje ruskih duhovnih i moralnih vrednosti“, primetio je Patrušev.  

    Takođe, prema njegovim rečima, Zapad „se meša u ruske izbore na saveznom i regionalnom nivou, primenjuje antiruske sankcije u ekonomskoj, političkoj i drugim oblastima, politizuje sport...“

    „Optužbe protiv aktuelnih vlasti pod izmišljenim izgovorima predstavljaju instrumente, koje je Zapad odavno razvio, za takozvane „obojene revolucije“, rekao je Patrušev. Kao povod za pokretanje destruktivnih procesa u zemljama u kojima je na vlasti rukovodstvo koje ne odgovara Zapadu, može da posluži kao bilo koja tvrdnja: rasterivanje mirnih demonstracija, pogibija učesnika protesta ili navodne „mahinacije“ na izborima, ocenio je Patrušev.

    Strateški cilj Zapada – prevrat u Rusiji

    Patrušev je istakao da organizacija prevrata u Rusiji predstavlja strateški cilj Zapada koji se dosledno bavi „izvozom revolucija“ u zemlje bivšeg SSSR-a.

    On je dodao da su vlasti Belorusije i Uzbekistana tokom 2000-ih na vreme prepoznale pokušaje Zapada da u tim zemljama organizuju „obojene revolucije“, za razliku od Gruzije, Kirgizije i Ukrajine.

    Prema njegovim rečima, prethodnicu događaja u Gruziji, Kirgiziji i Ukrajini „obeležila je preintenzivna aktivnost zvaničnih misija SAD, Sorošove fondacije i široka mreža lokalnih nevladinih organizacija koje su osnovane i deluj uz podršku Vašingtona“.

    „Takva taktika forsiranog političkog i propagandnog pritiska paralisala je volju nacionalnog rukovodstva da se suprostavi pokrenutim antidržavnim procesima“, uveren je Patrušev.

    Istovremeno, „pravovremeno usvajanjem odgovarajućih protivmera od strane vlasti omogućava da se neutrališu destruktivni koraci Zapada“.

    On je kao primer naveo događaje u Uzbekistanu 2005. godine koje je nazvao neuspelim pokušajem „obojene revolucije“. Zvanični Taškent uspeo je da prepozna „prave namere prekomorskih ‘prijatelja’ i na vreme je inicirao ograničavanje saradnje“, objasnio je on.

    Ignorisanje prekookeanskih „zahteva i hitnih preporuka“ takođe je „omogućilo vlastima Belorusije da spreče razvoj ‘revolucionarnih’ događaja u zemlji 2006. godine“, zaključio je Patrušev.

    Pročitajte još:

    Tagovi:
    Rusija, Zapad, destabilizacija, Nikolaj Patrušev
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga