10:09 27 Septembar 2020
Slušajte Sputnik
    Rusija
    Preuzmite kraći link
    Piše
    2955
    Pratite nas

    Iako je Evropska unija produžila na godinu sankcije Rusiji u okviru politike nepriznavanja ujedinjenja Krima sa Rusijom, a Amerika pretila da će restriktivne mere uvoditi „sve dok se Krim ne vrati u sastav Ukrajine“, pojedini ruski eksperti smatraju da bi sankcije u doglednoj budućnosti, ipak, mogle biti ukinute.

    Šef Radne grupe za međunarodno pravna pitanja pod predsednikom Rusije Aleksandar Molohov smatra da bi antikrimske sankcije mogle da budu ukinute u skorije vreme, s obzirom da su već neki evropski zvaničnici digli glas i pobunili se protiv automatskog produženja sankcija.

    Molohov ocenjuje da su mnoge članice EU umorne, jer se njihovo mišljenje ne uzima u obzir prilikom produžavanja restriktivnih mera Rusiji i smatra da je pandemija virusa korona samo osnažila taj trend, pa ne isključuje mogućnost da bi antikrimske sankcije uskoro mogle biti ukinute, ako se takve tendencije nastave.

    „Teoretski, niz spoljnih faktora može dovesti do ukidanja antikrimskih sankcija. Vidimo da se ruše temelji globalne bezbednosti. Danas analitičari prate kako se grade odnosi unutar tzv. zapadnog bloka. Poslednjih godina SAD su uspele da pokvare odnose sa brojnim evropskim zemljama. Činjenica da Zapad više nije toliko ujedinjen, kao pre pet ili šest godina, može poslužiti kao osnova Rusiji da efikasnije gradi odnose sa pojedinim evropskim državama. Danas je niz unutar političkih pitanja podelilo evropsko društvo. Nije tajna da su neke zemlje EU umorne od sankcionog rata i da bi želele da uspostave normalne odnose sa Ruskom Federacijom“, kaže ruski politikolog Ivan Mezjuho.

    Uprkos sankcijama stranci dolaze na Krim

    Krim već šest godina živi pod sankcijama, koje se, između ostalog, odnose na zabranu izvoza roba sa Krima u EU, zabranu investicija u ekonomiju poluostrva, turizam i izvoz roba i tehnologija. Razlog za sankcije bio je referendum o ponovnom ujedinjenju Krima sa Rusijom, čije rezultati EU i SAD nazivaju „aneksijom“ poluostrva, uprkos tome što je oko 97 odsto ljudi bilo za prisajedinjenje.

    Uprkos restriktivnim merama, ogroman broj stranaca dolazi na Krim. Kako se ne bi našli na udaru sankcija, strani privrednici tajno rade na poluostrvu i pronašli su načine kako da zaobiđu sankcije EU i SAD.

    Prosto, velike strane kompanije, kako se ne bi suočile sa poteškoćama na Zapadu, otvaraju ćerke-firme i rade pod drugim brendom. Takođe, kupuju ili otvoraju ruske kompanije koje mogu da obavljaju transakcije u regionu i mirno posluju.

    Na Krimu je registrovano više od 3.300 stranih kompanija - najviše evropskih, iz 60 zemalja. To su uglavnom firme iz Ukrajine, Kipra, Nemačke, Velike Britanije, SAD, Turske, Izraela i drugih zemalja. Trenutno se na poluostrvu realizuje ukupno 182 investiciona projekta, vredna oko 150 milijardi rubalja.

    Najpopularnije sfere u kojima posluju strane firme su vinogradarstvo i vinarstvo, poljoprivreda, prerada poljoprivrednih proizvoda, građevinarstvo, recikliranje otpada i obnovljiva energija.

    Krim je i turistički veoma atraktivan. Mnogi stranci su zainteresovani da ovde otvaraju hotele i generalno da investiraju u turističku industriju. Samo prošle godine je krimsko poluostrvo posetilo 7,43 miliona turista, među kojima su i gosti iz inostranstva. Najviše ih je iz Ukrajine - oko 1,1 milion, što je oko 80 posto od ukupnog broja stranih turista. Dolaze i iz Belorusije, Kazahstana, Nemačke, Uzbekistana, Jermenije, Estonije i Azerbejdžana, ali iz Švedske, Finske, Kine, SAD, Gruzije, Letonije, Tajlanda, Španije i drugih zemalja.

    Pored toga, Krim godišnje posećuje i više od 100-150 stranih delegacija iz celog sveta, a jedan od posećenijih događaja je i Jaltinski ekonomski forum, koji okuplja skoro hiljadu privrednika, političara i eksperata iz inostranstva.

    Moguće ukidanje sankcija

    Krim se odavno navikao na sankcije i situacija je na poluostrvu stabilna. Krimljani sankcije vide kao „propuštenu priliku“, a ne kao neku konkretnu štetu.

    S druge strane, Mezjuho smatra da problemi nastali unutar međunarodne zajednice mogu dovesti do izgradnje novih odnosa između Rusije i pojedinih zapadnih država.

    „A to zauzvrat može dovesti, ako ne do potpunog ukidanja antikrimskih sankcija, onda bar do slabljenja spoljnog režima političkih i ekonomskih restrikcija. Stoga tvrdnja da sankcije u skorije vreme mogu biti ukinute imaju zdrav osnov, jer, ipak, vidimo da se svet naglo menja i da se pojavljuju novi izazovi za globalnu ekonomiju. Dakle, novi izazovi u globalnoj ekonomiji mogu naterati neke, posebno evropske države da preispitaju svoje odnose sa Rusijom. Nijedno pitanje globalne bezbednosti se ne može rešiti bez učešća ruske države“, ističe Mezjuho.

    Ekspert napominje da danas svet zapljuskuje novi talas ekonomske krize i smatra da će se zbog toga tema Krima, na ovaj ili onaj način, pojaviti u svetskoj informacionoj agendi zapadnih država.

    „Ne isključujem mogućnost da bi sankcije uskoro mogle biti ukinute“, zaključio je Mezjuho.

    Tagovi:
    Krim, sankcije, Evropska unija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga